Energetska tranzicija u Evropi – korak napred, nazad dva

Kada se rezimira 2022. iz ugla energetske tranzicije, može se zaključiti da je energetska kriza vratila Evropu nekoliko koraka unazad sa ambicioznog puta nulte emisije gasova do 2050. godine. Strah od nestanka struje i gasa primorao je mnoge evropske zvaničnike da odustanu od zatvaranja pojedinih rudnika uglja, a neke zemlje su posle nekoliko decenija otvorile nove.

Da je korišćenje uglja prošle godine uvećano, signalizirano je i u jednom od poslednjih izveštaja Međunarodne agencije za energetiku (IEA), u kom je navedeno da očekuju da je potrošnja uglja dostigla u 2022. najviši nivo u istoriji i da će ostati stabilna između 2022. i 2025, osim ako se prelazak na čistije alternative ne ubrza.

Predviđa se da je potrošnja uglja porasla za 1,2 odsto, premašivši prvi put osam milijardi tona u jednoj godini, dok se za 2023. godinu očekuje porast od dva odsto.

Predviđa se da je potrošnja uglja porasla za 1,2 odsto, premašivši prvi put osam milijardi tona u jednoj godini (Bloomberg)

Veliko oslanjanje Evrope na ugalj prošle godine je vođeno ruskim smanjenjem isporuke gasa, primoravajući je da koristi druge druge izvore energije. To se dešava u trenutku kada evropski lideri takođe pokušavaju da se okrenu ka obnovljivim izvorima kako bi obezbedili čistije izvore energije.

Koje su zemlje odložile zatvaranje rudnika uglja ili otvorile nove

Najveće iznenađenje bila je Velika Britanija, kao glavni zagovornik korišćenja obnovljivih izvora energije. Naime, Velika Britanija je krajem prošle godine odobrila otvaranje prvog rudnika uglja posle više od 30 godina, rizikujući tom odlukom reakciju aktivista koji su projekat prikazali kao korak unazad u ispunjavanju ambicioznih klimatskih ciljeva. Reč je o projektu "Woodhouse Colliery" u Vajthavenu, u severnoj Engleskoj. Pored toga, ova zemlja je produžila radni vek tri elektrane na ugalj.

U novom biltenu Agencije za energetiku Srbije (AERS) navodi se da je Nemačka zadržala u radu elektranu na ugalj koju je prethodno odlučila da zatvori, Danska je odustala od datuma zatvaranja tri elektrane, uključujući dve na ugalj, u Grčkoj će sedam elektrana na ugalj ostati da rade duže nego što je očekivano. Zatim, Poljska je povećala uvoz uglja i odlučila da poveća proizvodnju uglja, a Italija je odložila gašenje šest elektrana na ugalj koje je trebalo da zatvori 2025.

U nastavku je prikaz AERS-a koje su sve evropske zemlje odlučile da odlože zatvaranje rudnika usled energetske krize.

Agencija za energetiku Republike Srbije

Iz Davosa više poziva na korišćenja čiste energije

Industrije koje kreću u razvoj tehnologije čiste energije biće među prvima koje će imati konkurentsku prednost, rekla je 17. januara predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen u reagovanju na zelene subvencije u američkoj ekonomiji.

Ona je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predstavila nacrte "Industrijskog plana zelenog dogovora", koji će znatno olakšati davanje subvencija za zelenu industriju i udruživanje projekata širom EU koji se podstiču velikim finansiranjem, dok EU sledi cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050.

Leyen je rekla da će Evropska unija mobilizovati državnu pomoć i stvoriti fond koji će sprečiti seljenje firmi čiste energije u Sjedinjene Američke Države. Time bi EU odgovorila na zakon o smanjenju inflacije predsednika SAD Joea Bidena, kojim država subvencioniše tehnologije zelene energije. "Sledećih decenija će biti najveća industrijska transformacija našeg vremena - možda i u istoriji", rekla je ona.

Iako se ulaganja u OIE ne odvijaju dovoljno brzo da dostignu ciljeve za 2050. godinu, IEA je izvestila da je prošle godine energetska kriza dovela do ekspanzije ulaganja u obnovljive energije.

Očekuje se da će 33 odsto svetske električne energije dolaziti iz obnovljivih izvora do 2024, u poređenju sa 29 odsto u 2020. godini.

Međutim, pojedini energetski stručnjaci smatraju da će više kamatne stope i inflacija povećati troškove projekata obnovljivih izvora energije, usporavajući tempo energetske tranzicije. Osim toga, ekstremniji vremenski događaji, kao što su vetrovi male brzine i suša, uzrokovani klimatskim promenama, nateraće mnoge zemlje da se povuku na fosilna goriva. To su neki od razloga zbog kojih će se oslanjanje na ugalj nastaviti i u narednim godinama, odlažući energetsku tranziciju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar