Zbog klimatskih promena, štetočina i bolesti skuplji kakao, paradajz, masline

Štetočine i bolesti smanjuju rod zbog čega su porasle cene kakaoa, maslinovog ulja i soka od narandže. To će postati još uobičajenije kako se ekstremni vremenski događaji množe.

Biljne bolesti već koštaju globalnu ekonomiju preko 220 milijardi dolara svake godine, a invazivni insekti najmanje 70 milijardi dolara, prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu. Štetočine se lako prilagođavaju promenljivoj klimi sa višim temperaturama koje im omogućavaju brže razmožavanje i migraciju, što smanjuje prinose useva, kaže Leah Buchman, entomolog sa Univerziteta Džordžtaun.

"Kako temperatura raste, širi se geografski raspon i brojnost insekata, što će samo povećati rasprostranjenost bolesti koje insekti šire", rekla je Buchman.

Na primer, pronađeni su destruktivni moljci poreklom iz Amerike kako proždiru kukuruz i druge žitarice širom Afrike i Azije. Bela mušica povezana s tropskom i suptropskom klimom uništava plantaže paradajza u Evropi.

Nabrojeni su neki od useva koji se bore da prežive dok neprijatelji koji ih uništavaju zbijaju redove.

Kakao

Zapadna Afrika, koja zadovoljava dve trećine globalne potražnje za kakaom, imala je ozbiljnih poteškoća s usevima te biljke u poslednjim sezonama, što je prouzrokovalo gotovo istorijski visoke veleprodajne cene ove godine.

Dve bolesti posebno su pogoršale problem. Bolest crne mahune uzrokuju organizmi slični gljivicama koji se brzo šire po mahunama kakaoa u vlažnim uslovima i od kojih one poprimaju crnu ili smeđu boju. Prema nekoliko istraživanja, to je zahvatilo oko 30 odsto godišnjih useva kakaoa. Dugotrajna razdoblja obilne kiše povećala su mogućnosti širenja te bolesti.

Virus natečenih izdanaka prenose brašnaste stenice koje se hrane sokom biljaka kakaoa i značajno smanjuju prinose pre nego što konačno ubiju biljku. Brašnastim stenicama pogoduju više temperature i mogu brzo širiti virus čak i ako je samo jedna sadnica zaražena. Prema institutu World Agroforestry, iskorenjivanje zaraženih stabala jedini je način kontrole bolesti. Oko 20 odsto useva kakaoa u Obali Slonovače zaraženo je natečenim izdancima, rekao je Steve Wateridge, rukovodilac istraživanja u Tropical Research Services.

Paradajz

Cena paradajza u Indiji prošlog je meseca skočila 700 odsto, što je toliko neuobičajeno da je izazvalo mimove na društvenim mrežama koji upoređuju cenu osnovnog sastojka sa svime, od benzina do političkog uticaja.

Kašnjenje monsuna, obilne kiše, u nekim područjima i povišene temperature u junu odrazile su se na rod. Na njega je uticala i takozvana bela mušica. Taj insekt prenosi stotine biljnih virusa ometajući proizvodnju ključnih useva poput paradajza, ali i kasave, pasulja i slatkog krompira. U Indiji je na rod paradajza snažno uticao i visokozarazni virus uvijenosti lišća paradajza. Virus je nedavno unesen u Evropu, verovatno iz Indije i uzrokuje epidemije u nekoliko evropskih zemalja. Insekti su pokazali visoku prilagodljivost promenama u agroekosistemima, a kombinacija toplog vremena i visoke vlažnosti rezultirala je najezdom insekata.

Masline

Španija, najveći svetski proizvođač maslinovog ulja, suočava se s "uljnom krizom" jer je suša uzrokovala smanjenje proizvodnje, više nego udvostručivši veleprodajne troškove u prošloj godini. Međutim, nisu samo ekstremna vrućina i suša ono što nagriza proizvodnju evropskih maslinara.

Kako temperature u regionu rastu, obrana od određenih bolesti postaje zahtevnija. Prema Evropskoj komisiji, Xylella fastidiosa je "jedna od najopasnijih biljnih bakterija na svetu" i može uzrokovati godišnji gubitak proizvodnje vredan 5,5 milijardi evra u Evropskoj uniji. Bakterija ubija biljke, začepljujući žile koje prenose vodu od korena do lišća, polako ih gušeći do smrti.

Temperature ispod minus pet stepeni Celzijusevih mogu smanjiti širenje bolesti, ali sa zimama koje sve ređe dosežu te temperature, područja pogodna za širenje bakterije mogu se promeniti. U Italiji je već zaraženo najmanje 20 miliona od 150 miliona stabala maslina u zemlji, uglavnom u regionu Pulja, koja je nekada bila zaslužna za do 50 odsto ukupne godišnje proizvodnje maslinovog ulja u Italiji.

Žitarice

Globalna trgovina žitaricama u problemima je iz niza razloga, ne samo zbog nedavne eskalacije rata u Ukrajini. Iako su cene ostale više-manje pod kontrolom, nepovoljni vremenski uslovi i štetočine izazvali su probleme s lokalnom proizvodnjom u nekim zemljama.

Bloomberg

To važi za Kinu, jednog od vodećih svetskih uzgajivača kukuruza, gde štetočine poput jesenskog crva napadaju biljke ranije nego inače. Podreklom iz Amerike, destruktivna štetočina sada se nalazi na raznim kontinentima uključujući Aziju i Afriku. Može migrirati stotine kilometara u jednoj noći tokom stadijuma moljca i proizvesti mnogo jaja, povećavajući svoje šanse za preživljavanje. Toplije i vlažno vreme pogoduje preživljavanju i razmnožavanju štetnika, dopuštajući im da započnu napad puno ranije u ciklusu useva.

Sok od narandže

Štete od uragana, mraza i bolesti desetkovale su useve narandži na Floridi, što je fjučerse za sok od narandže u SAD dovela na rekordno visok nivo ovoga meseca. Uzgajivači narandži širom Brazila i SAD bore se s bolešću ozelenjavanja citrusa, smrtonosnom bolešću koja uzrokuje sitnjenje plodova, otpadanje sa stabala i proizvodnju gorkog soka, uzrokujući globalnu nestašicu.

Bolest, koju prenosi insekt poznat kao azijski citrusni lubac, smatra se najozbiljnijom pretnjom biljkama citrusa. U Brazilu, prema istraživačkoj skupini Fundecitrus, gotovo jedno od četiri stabla narandže u državi Sao Paulo i zapadnom Minas Geraisu zaraženo je tom bolešću.

Povećanje prosečnih temperatura u delovima citrusnog pojasa u zemlji može pogodovati širenju insekata koji prenose bakterije, prema studiji brazilske kompanije za poljoprivredna istraživanja Embrapa. Proizvodnja citrusa u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku, takođe se smanjila zbog bolesti.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar