Najveći izazovi energetske tranzicije u Hrvatskoj u ovom trenutku su birokratija i kapacitet mreže, ocenjuju u kompaniji E.ON Hrvatska, koja u narednim godinama priprema novi investicioni talas usredsređen na dekarbonizaciju i sigurnost snabdevanja.
"Naša su ulaganja prvenstveno usmerena na dva glavna područja čiji je cilj omogućiti energetsku tranziciju za naše kupce i tržišta. Pre svega ulažemo u dekarbonizaciju, a primarno u solarnu energiju, postrojenja za kogeneraciju biomase i energetske efikasnosti koji su u potpunosti usklađeni s taksonomijom Evropske unije (EU)", rekao je za Bloomberg Adriju izvršni finansijski direktor i član uprave E.ON Hrvatske Ashkan Hosseini.
Taksonomija EU je alat koji daje jasne informacije o tome koje su investicone aktivnosti održive i prihvatljive za okolinu.
Opširnije
Tri odbijene ponude signaliziraju snažne izglede za litijum
Optimizam u sektoru litijuma
03.05.2023
Tri kočnice za dolazak najvećeg evropskog proizvođača OIE u Srbiju
Norveška energetska kompanija Statkraft je najveći proizvođač obnovljive energije u Evropi i u prvih deset u svetu. I zainteresovana je za ulaganja u Srbiju.
26.04.2023
Severno more postaje ključno evropsko čvorište čiste energije
Fokus je na tehnologiji hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida i na vodoniku.
22.04.2023
Nemački Wabio ulaže 400 miliona evra u biogasne elektrane u Srbiji
Srbija ima biomasu, ali je malo koristi.
24.04.2023
"Naša druga ključna oblast ulaganja je sigurnost snabdevanja, koja je zbog energetske krize postala sve važnija, kako za naše kupce, tako i za celokupno tržište", dodaje Hosseini.
Cela E.ON grupa planira da investira 33 milijarde evra do 2027. godine, od čega je čak 95 odsto usklađeno sa taksonomijom EU.
U Hrvatskoj i Sloveniji planirani obim investicija u narednim godinama je 50 miliona evra.
"Kada je u pitanju dekarbonizacija, primećujemo značajno interesovanje investitora i kupaca za ulaganje u obnovljive izvore energije, posebno u solarne panele. U narednim mesecima planiramo puštanje u rad nekih od najvećih solarnih parkova na tlu na hrvatskom tržištu", rekao je on, svaki sa oko 10 megavata instaliranog kapaciteta. "Potpisali smo i ugovor sa našim kupcem na hrvatskom tržištu za našu prvu kogeneraciju na biomasu, čija izgradnja počinje u narednim mesecima, a planirano je da bude puštena u rad tokom druge polovine 2024", objašnjava Hosseini.
Istovremeno, on ističe da izazovno okruženje koje predstavljaju energetska kriza, inflacija i rastuće kamatne stope neće obeshrabriti kompaniju od planiranih investicija.
"Protekla 2022. godina bila je godina puna izazova za celo energetsko tržište, ali je ova kriza podstakla i neke pozitivne promene na tržištu i u ponašanju kupaca. Energetska tranzicija se ubrzava, što je delom odgovor na krizu, na nivou EU, kroz REPowerEU program, kao i u državama članicama. Nastavljamo sa ulaganjima, bez obzira na povećanu inflaciju i okruženje kamatnih stopa. Godina 2022. bila je i ključna za ulaganja u obnovljive izvore na hrvatskom tržištu, gde smo primetili značajan rast tražnje u odnosu na 2021. Ne samo da je povećana potražnja za našim energetskim rešenjem u obnovljivim izvorima već smo primetili razliku u razmišljanju kupaca, i to na celom tržištu. Kupci u svim segmentima, preduzeća, opštine i domaćinstva su postali proaktivniji, preuzeli su više inicijative u upravljanju sopstvenim energetskim potrebama i bolje su obrazovani o rešenjima koja nudimo", napominje Hosseini.
Ipak, upozorava da je potrebno raditi na prevazilaženju birokratskih prepreka i povećanju kapaciteta mreže.
"Danas je puno investicija u obnovljive izvore energije na čekanju zbog dugog vremena koje je potrebno za dobijanje dozvola i zbog kapaciteta mreže. Kako bi se rešili ti problemi, svi učesnici moraju da rade zajedno da bi stvorili investicioni ekosistem. Ova cela regija ima sve predispozicije da postane središte za obnovljive investicije u Evropi i da bude uspešna u zelenoj energetskoj tranziciji", smatra Hosseini.
Napominje pritom i da EU nije imuna na birokratske probleme.
"Pozdravljamo REPowerEU koji će ubrzati energetsku tranziciju i učiniti evropsko tržište privlačnim za investitore i poslovanje, omogućujući zelenu energiju, ali i EU mora da radi na smanjivanju birokratije kako bi ostala konkurentna sa ostalim tržištima kao što je SAD, gde je na snazi Akt o smanjenju inflacije koji odvlači dobar deo svetskog kapitala od evropskog tržišta", kaže Hosseini.
E.ON Hrvatska očekuje i da se ovo vreme energetske krize iskoristi za konstruktivan dijalog o budućnosti energetskog tržišta u Hrvatskoj.
"Moramo napraviti jasnu razliku između hitnih mera, onih koje su uvedene širom Evrope prošle godine i nedavno uvedenih od hrvatske Vlade, i tržišta usmerenog prema budućnosti. Pozdravljamo mere kao kratkoročno olakšanje s obzirom na to da donose prihvatljive cene kupcima, kao i regulatornu stabilnost. Ipak, moramo iskoristiti ovo vreme za konstruktivan dijalog o budućnosti energetskog tržišta u Hrvatskoj. Spremni smo da budemo deo dijaloga koji će oblikovati hrvatsko energetsko tržište, donoseći našu stručnost i rešenja s ambicijom razvijanja tržišta koji će biti konkurentno, i na kraju privući kapital i investitore", poručuje Hosseini.