Nemački Wabio ulaže 400 miliona evra u biogasne elektrane u Srbiji

U Srbiji je proizvodnja biogasa iz otpadaka, odnosno sirovina dobijenih iz biljnih i životinjskih ostataka, još uvek u razvoju, a nova tehnologija koju na tržište donosi nemački Wabio Investment Holding SR doprineće dobijanju zelene energije. U Srbiji se ubrzano radi na alternativama u diverzifikaciji energestkog sektora posle početka rata u Ukrajini i problema u poslovanju državnog energetskog preduzeća.

Kompanija Wabio ulazi na srpsko tržište sa ambicioznim ciljem: da pomogne Srbiji da do 2040. godine dostigne cilj da 40 odsto ukupne energije dobija iz obnovljivih izvora. Prva lokacija na kojoj će graditi svoju prvu elektranu na biogas biće u Vojvodini, u Novoj Crnji, što ne čudi s obzirom na bogatstvo tog kraja biološkim otpadom. Investicija je vredna 20 miliona evra i prva je iz portfelja kompanije od 400 miliona evra namenjenih za ulaganje u Srbiji.

Generali direktor kompanije Wabio u Srbiji Dušan Bošković kazao je za Bloomberg Adriju da potencijala za rast u Srbiji ima, ali je potrebno i razvijati tržište i ceo sektor, što Srbiji tek predstoji. "U toku su pregovori sa mnogim zainteresovanima za ovaj vid energije, a razgovaramo i sa Elektroprivredom Srbije o saradnji", kaže Bošković, ne otkrivajući detalje razgovora. 

Wabio tehnologija kao sirovine isključivo koristi otpadne materijale, poput stajnjaka sa farmi krava, pileće prostirke i žetvenih ostataka (kukuruzovine, slame). Tehnologija prerade kojom raspolaže kompanija Wabio omogućava da se od tih sirovina dobiju tri milijarde kubnih metara zelenog metana, što je dovoljno za gasnu nezavisnost zemlje, navodi Bošković. Ovo će biti prvo takvo postrojenje u širem regionu, a plan je da se izgradi ukupno 20-ak takvih postrojenja u Srbiji.

U postrojenju koje je u Vrbasu po Wabio tehnologiji izgradila kompanija Sunoko, koje je počelo da radi prošle godine, koristi se 42.400 tona pulpe šećerne repe i drugog organskog otpada iz industrije šećera godišnje.

"Postrojenje je snage 2,4 MW, a koristeći našu najefikasniju tehnologiju u industriji biogasa, Wabio, značajno doprinosi cilju Srbije da poveća obnovljivu energiju na 40 odsto do 2040. godine", kaže Bošković.

Kako objašnjava direktor, postrojenje koristi kombinaciju aerobne i anaerobne digestije i sa Wabio specijalnim kultivisanim bakterijama može veoma efikasno da razgradi organski otpad. Biogas koji proizvodi postrojenje se zatim koristi za proizvodnju električne energije za oko 5.000 domaćinstava.

Svi otpadni proizvodi ovog postrojenja pretvaraju se u organska đubriva i biofiltrate, tako da ovo postrojenje stvara nula otpada i predstavlja pravi primer cirkularne ekonomije.

Potencijali i rešenja

Zasada se postrojenja kojima upravlja Wabio instaliraju pri većim sistemima koji proizvode otpad koji je pogodan za dalje pretvaranje u biogas. Ali potencijala ima i za dalje širenje i rast. U državi postoji problem spaljivanja biljnih ostataka na njivama, čime se gubi dragoceni resurs, a poljoprivrednicima je potrebna dodatna potrošnja goriva da bi prevezli ostatke svoje proizvodnje do postrojenja koja proizvode biogas.

Bloomberg Mercury

 

Prvu onlajn platformu za trgovinu biomasom u Srbiji, veb-portal Zelena energija, pokrenula je Privredna komora Srbije (PKS) 2017. godine. Cilj je da se uspostave standardi u ovoj oblasti, unapredi i poveća trgovina, i objedini ponuda. Portal je deo projekta "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji", koji se finansira iz sredstava Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), a realizuju ga PKS, UNDP, Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.

U okviru portala omogućena je prva onlajn trgovina u Srbiji različitim vrstama biomase.

Prilikom izgradnje postrojenja na biomasu potrebno je napraviti i skladišta i deo za sušenje otpada, jer se time postiže i veća efikasnost pri spaljivanju. U Srbiji i dalje postoji problem logistike. "Nepovoljan uticaj transporta na cenu moguće je minimizirati na dva načina: formiranjem regionalnih logističko-trgovinskih centara i/ili dobrom organizacijom kontingenta koji bi povećali radijus isplative upotrebe biomase. S druge strane, dugoročno i precizno ugovaranje isporuke biomase korisnicima može rešiti problem prevelikih skladišta za biomasu. Iz tog razloga, organizovana berza biomase ima presudnu ulogu za masovnu primenu ovog energenta", navodi se na portalu Zelena energija.

Prema podacima sa tog portala, potencijali biomase procenjuju se na 3.448 megatona ekvivaletna nafte (Mtoe) godišnje, od čega je 48 odsto poljoprivredna, dok je 44 odsto drvna biomasa. Drvna biomasa je najzastupljenija u planinskim predelima centralne Srbije i njen stepen trenutnog korišćenja je vrlo visok, preko 70 odsto. Precenjen potencijal poljoprivredne biomase od ostataka poljoprivrednih kultura, ostataka u voćarstvu, vinogradarstvu i preradi voća je 1,67 Mtoe godišnje. Poljoprivredna biomasa je najzastupljenija na severu Srbije. Međutim, i pored velike rasprostranjenosti, njen potencijal se koristi u zanemarljivom procentu, manje od dva odsto.

Biomasa najveći resurs

Prema podacima EPS-a, biomasa je resurs koji čini 61 odsto sadašnjeg potencijala obnovljivih energenata u Srbiji.

U 2011. godini Srbija je imala samo jedno biogasno postrojenje, prema podacim PKS, a do sredine 2018. godine broj izgrađenih biogasnih elektarana je porastao na 13, ukupne instalisane snage 14.219MW i čak devet elektrana koje imaju status privremenog povlašćenog proizvođača ukupne instalisane snage 9.376MW.

Nevladino i neprofitno udruženje Biogas, član evropske biogasne asocijacije European Biogas Association (EBA), navodi podatak da u Srbiji funkcionišu 22 biogasna postrojenja i većina koristi otpad organskog porekla za proizvodnju energije.

Štete namernih paljenja useva su višestruke, jer osim što poljoprivrednici ne zarađuju na ovom resursu, smanjuje se i plodnost zemljišta. Takođe se smanjuje sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, u zavisnosti od sadržaja humusa u zemljištu i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame, navodi se na sajtu Ministarstva za ekologiju. Paljenje useva i strnjike je kažnjivo zakonom, ali uprkos tome, učestala je pojava na njivama u Srbiji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar