text size
Na ivici gradića Sillamae na severoistoku Estonije, u kojem živi tek nešto malo više od 12.000 stanovnika, nalazi se travnato uzdignuće koja možda krije tajnu smanjenja zavisnosti od Kine kad je reč o isporuci komponenata za jednu od industrija ključnih za privredu Evropske unije.
Veštački breg na obali Baltičkog mora krije radioaktivni basen iz vremena kada se tu za sovjetske nuklearne potrebe proizvodio uranijum.
Obližnji objekti služe kao skladište za naftu i veštačko đubrivo, ali je među njima i fabrika, gotovo jedina važnija izvan Azije, koja prerađuje retke metale potrebne u automobilskoj industriji.
Vlasnik fabrike je kanadska kompanija Neo Performance Materials koja ističe kako je ta fabrika ključna za evropsku industriju magneta, naročito za električna vozila. Estonska vlada podržava projekat izgradnje prve evropske fabrike magnetnih komponenti proizvedenih od retkih metala.
"Pogledate celu Estoniju, zemlju od tek 1,4 miliona ljudi, i vidite potencijal da postane inovacioni hab za ključne materijale za celu Evropu", kaže generalni direktor kanadske firme Constantine Karayannopoulos.
Vizija se može činiti grandioznom, ali je velika i potražnja za retkim metalima koji se koriste na stotine načina, od proizvodnje raketa do novčanica, a najistaknutiji je proizvodnja moćnih magneta. Kineske kompanije dominiraju u njihovoj proizvodnji, dok su Evropa i SAD zbog jeftinije konkurencije izgubili na važnosti u tom području.
Fabrika u gradiću Sillamae koja je proizvodila uranijum
Industrija električnih automobila imaće potrebu za velikom količinom takvih magneta u idućim godinama i u vreme kada EU nastoji da smanji broj vozila na fosilna goriva.
Molycorp, propala američka rudarska korporacija koja je bila vlasnik kanadske kompanije, pokušala je da uradi nešto slično, ali zbog velikih fluktuacija cena na tržištu retkih metala nije uspela.
"U Evropi je to problem kapaciteta. Morate imati blisku saradnju s partnerima u lancu snabdevanja od izvlačenja retkih metala do stavljanja proizvoda na tržište", kaže Nabeel Mancheri iz belgijskog udruženja industrije retkih metala.
Kineska dominacija u tom segmentu postala je prava briga za Zapad nakon što su pandemija, rat u Ukrajini i povremeni problemi u Sueckom kanalu ukazali na ranjivost lanaca snabdevanja.
Evropska automobilska industrija sada želi da razvije vlastitu proizvodnju svih delova, od poluprovodnika do baterija.
Karayannopoulos kaže da je njegova kompanija u pregovorima sa svim važnijim dobavljačima za električna vozila i da Evropa vapi za kvalitetnim dobavnim lancem.
Neo Performance Materials, osnovan pre 30 godina, u estonskom gradiću proizvodi tantal, cerijum, lantan, neodimijum i praseodimijum – redom materijali za automobilsku industriju, svemirski program i mikroelektroniku. Izvan Kine pokriva 70 odsto tržišta neodimijumskih magneta, navodi analitičar Yuri Lynk iz montrealske investicijske kompanije Canaccord Genuity. Neo je i vlasnik fabrika magneta u Kini i Tajlandu, a nedavno je kupio istraživačka prava za rudnik na Grenlandu.
Proizvodnja magneta od retkih metala biće tačno uz granicu s Rusijom
U ovom trenutku kompanija mora da prebaci materijal prerađen u Estoniji u Aziju da bi nakon toga gotov proizvod ponovno bio prebačen za Evropu. Fabrika vredna 100 miliona evra koja bi trebalo da bude izgrađena u mestu Narva na samoj granici s Rusijom trebalo bi da reši taj problem.
Proizvodiće magnetni prah ključan za električna vozila, a trebalo bi da u rad bude puštena 2025. godine. Cilj je da se u početku proizvodi 1.500 tona godišnje, što bi donelo 150 miliona evra prihoda. U punom kapacitetu proizvodnja bi dosegla 5.000 tona, što bi zadovoljilo potražnju za svih 1,7 miliona električnih vozila registrovanih u EU u 2021. godini.
"Ne verujem da bi gradili fabriku da nisu sigurni da postoji potražnja", ističe Lynk.
Estonska vlada će za fabriku iskoristiti subvenciju EU vrednu 18,7 miliona evra.
Deo Neovih konkurenata takođe bi rado napravio pogone izvan Azije, ali nemaju prednost koju nudi prerada u gradiću Sillamae.
MP Materials, kompanija koja poseduje jedini rudnik retkih metala u SAD, kaže da Kina dominira u rudarenju, obradi i proizvodnji metala i magneta, pa je to slabost i pretnja globalnom lancu snabdevanja.
Bivši pogon za izvlačenje uranijuma u Sillamaeu izgradili su zatvorenici radnog logora nakon Drugog svetskog rata. Takozvano uranijumsko jezero, smešteno pedesetak metara od obale Baltičkog mora, i dalje je zagađeno s oko 12 miliona tona otpada.
"Ceo grad je napravljen tako da prati proizvodnju uranijuma i nekada je bio ključan za nuklearni razvoj. To je bio zatvoren grad, sve je bilo tajno", kaže gradonačelnik Tonis Kallberg koji sada planira da obnovi promenadu i infrastrukturu za iznajmljivanje plovila i ribolov.
Reka Narva Estoniju (levo) odvaja od Rusije (desno)
Narva ima 54.000 stanovnika, a većina njih i ovde govori ruski.
Gradonačelnica Katri Raik nada se da će Neov pogon oživeti proizvodnju i život u gradu, a kanadska kompanija već se interesovala za kapacitete vrtića za decu svojih zaposlenih.
Novi slogan Narve je "Tu počinje Evropa".
"Moramo pozdraviti investitore koji dolaze na granicu s Rusijom. Na nama je da ih uverimo da su doneli pravu odluku", kaže Raik.
.webp){kind=icon}
