.webp){kind=icon}
Srbija može da očekuje gubitak od 600 miliona dolara godišnje zbog sankcija koje je Evropska unija (EU) uvela na rusku naftu, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić.
EU odobrila je u petak, 3. juna, šesti paket sankcija Rusiji koji podrazumeva emabargo na rusku naftu koja se doprema brodovima. Od ove mere biće izuzete zemlje koje tu sirovinu dopremaju naftovodom i ne izlaze na more, među kojima su Mađarska i Slovačka. Zabrana će važiti šest meseci za rusku sirovu naftu, a osam meseci za ostale naftne derivate.
Iako Srbija nije članica EU, ona je takođe pogođena, jer Naftna industrija Srbije (NIS) više neće moći da uvozi rusku sirovu naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF).
"Zbog ove sankcije, direktno iz džepova građana Srbije uzeto je 600 miliona dolara na godišnjem nivou i to ljudi treba da znaju", rekao je Vučić za RTS.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike su za naš medij ranije rekli da bi NIS mogao da uvozi sve ostale vrste sirove nafte sem ruske, kao što je, kako kažu, u prethodnom periodu već uvozio naftu iz Iraka i nekih drugih zemalja.
Vučić je istakao da je iračka nafta 31 dolar skuplja po barelu. Trenutna cena nafte američkih i britanskih kompanija na tržištu iznosi oko 120 dolara po barelu. Najjeftinija je ruska nafta, čija je cena 83 dolara po barelu, dok je trenutna cena iračke nafte 112 dolara po barelu.
Zanimljivo je da je cena iračke nafte počela da raste 3. juna, kada je EU uvela embargo na rusku naftu. Cena iračke nafte 2. juna iznosila je 104 dolara po barelu, a već sutradan 107 dolara po barelu.
Šesti paket sankcija stupa na snagu od momenta objavljivanja, ali je dat period od šest meseci svim članicama EU za implementaciju u kojem treba da se završe svi postojeći ugovori i spot nabavke sirove nafte. Za derivate nafte ovaj tranzicioni period je osam meseci.
U šestom paketu postoje i izuzeci, a to su države članice EU koje se ruskom sirovom naftom snabdevaju preko naftovoda i gde je navedeno da Mađarska i Slovačka mogu da nastave sa snabdevanjem ruskom sirovom naftom naftovodom. Međutim, posle osam meseci više ne mogu da prodaju derivate nafte proizvedene od ovako uvezene sirove nafte članicama EU ili trećim državama.
Bugarska, Češka i Hrvatska zbog svoje specifične situacije izuzete su i imaju mogućnost i ubuduće da nastave sa snabdevanjem i posle perioda od osam meseci, ali su u obavezi da obezbede alternativne rute za snabdevanje.
Rusija je treći najveći svetski proizvođač nafte posle Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije i najveći je svetski izvoznik.
Prema podacima Eurostata iz 2020. godine, uvoz ruske nafte je zadovoljavao 36,5 odsto energetskih potreba EU.
Podaci analitičke kompanije Kpler pokazali su da se rekordna količina ruske nafte još tokom aprila i maja nalazila na tankerima koji idu u Indiju i Kinu, i pre nego što je EU uvela sankcije. Azija je u aprilu prvi put pretekla Evropu kao najveći kupac ruske nafte.
Međutim, upravo zato što je Moskva prinuđena da traži nove kupce, jer su joj američke, britanske i evropske kompanije okrenule leđa, prinuđena je i da kupcima u Aziji odobri popust.
Rusija izvozom nafte sada zarađuje manje, iako transport ruske nafte morem raste već šest nedelja, a razlog leži upravo u velikim popustima.
