Ograničenje na izvoznu cenu ruske nafte, koje su nametnuli G7 i Evropska unija (EU), nije dovoljno nisko da bitno uskrati novac Moskvi sledeće godine, a analitičari smatraju da čak i ako to dovede do pada proizvodnje nafte u Rusiji, ta zemlja, barem zasada, još ima dovoljno novca za ratno delovanje.
Sofya Donets iz investicione banke Renaissance Capital smatra da je nivo od 60 dolara zapravo velikodušan jer je blizu nivoa koji su tržišta zacrtala za narednu godinu i u skladu je sa onim što je Rusija predvidela za svoj budžet u 2023.
Zvaničnici EU su se trudili da prikažu ograničenje kao način da se stvori dodatni pritisak na rusku vojsku, ali istovremeno se vodilo računa da nivo ne bude previše demotivirajući za Kremlj, pa da bitno smanji proizvodnju i pogura svetske cene nafte naviše.
Opširnije
Ruski izvoz uglja porastao nakon što je EU olabavila ograničenja
Ruski pomorski izvoz uglja vratio se gotovo na najviše zabeležene nivoe nakon što je Evropska unija olabavila ograničenja na transport.
07.12.2022
Turska planira pregovore sa Rusijom o popustu na uvoz gasa
Turska će biti domaćin razgovora sa ruskom delegacijom u Ankari u petak s namerom da traži popust na cenu uvoza gasa iz Rusije.
09.12.2022
Zemlje OPEC+ neće smanjiti proizvodnju nafte
Grupa OPEC+ odlučila je da zadrži proizvodnju na sadašnjim nivoima.
04.12.2022
Rusija neće prihvatiti ograničenje cene nafte od 60 dolara
Rusija neće prihvatiti gornju granicu cene sirove nafte od 60 dolara po barelu, saopštio je Kremlj.
03.12.2022
Rusija još nije formalno odgovorila na ograničenje, ali se može očekivati da će preusmeriti izvoz nafte prema zemljama koje se nisu pridružile inicijativi zapadnih zemalja poput Indije ili Kine.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov u četvrtak je rekao da je još prerano da se proceni fiskalni uticaj ograničenja cene.
"Još uvek pripremamo odgovor. Netržišne mere bez sumnje remete stanje na tržištu i uticaće na cene ili količinu isporuka", kazao je.
Čak i bez ograničene cene Moskva očekuje pad od 25 odsto u poreskim prihodima od proizvodnje nafte i gasa. Međutim, uprkos tome što budžetski troškovi rastu, Moskva zasad uspešno pokriva deficit na domaćem tržištu obveznica, gde investitori imaju malo opcija.
"Veći deficit će biti finansiran većim zaduživanjem ili trošenjem iz državnih investicionih fondova", kaže Olga Belenkaja iz investicione firme Finam.
Štaviše, kako navodi, pad izvoza nafte sledeće godine može da oslabi rublju i time da donese dodatni podsticaj prihodima u budžet jer porezi na energente se obračunavaju u dolarima ili evrima.
Slično misli i Natalia Lavrova iz ruske finansijske grupacije BCS, koja ističe da ruska vlada može da ostvari svoje budžetske ciljeve i ako je cena nafte ispod 70 dolara za barel.
Rusko ministarstvo energetike smatra da nema razloga za zabrinutost da će nametnuta cena stvoriti haos u tamošnjoj proizvodnji nafte.
"Većina tržišta je dostupna za našu robu po odgovarajućim tržišnim načelima", smatra zamenik ministra energetike Pavel Sorokin, dodajući da volatilnost u proizvodnji neće biti veća od one viđene na proleće.