Aluminijum je sveprisutan metal koji je omiljen među proizvođačima zbog dostupnosti i niske cene. Međutim, ova industrija počiva na složenom i ponekad krhkom lancu snabdevanja.
Rat u Iranu razotkriva neke od tih slabosti. Zatvaranje Ormuskog moreuza i direktni napadi na topionice prouzrokovali su velike gubitake u proizvodnji u regionu koji je ključni snabdevač proizvođača širom sveta.
Tekući poremećaji u snabdevanju mogli bi biti među najvećima u istoriji tržišta. Oni se već prelivaju na globalnu ekonomiju, jer se aluminijum, lagan i savitljiv metal, koristi u svemu, od potrošačke elektronike i ambalaže za hranu do građevinarstva, vazduhoplovstva i automobilske industrije.
Šta pokreće nedavne promene cena aluminijuma?
Od početka rata u Iranu, cene aluminijuma su veoma nestabilne. Prvobitno su skočile na najviše nivoe od 2022. godine, pre nego što su blago pale, usled zabrinutosti oko širih ekonomskih posledica.
Cene su ponovo skočile krajem marta nakon što su u iranskim napadima dronovima i raketama pogođena dva postrojenja za proizvodnju aluminijuma u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Bahreinu. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde saopštio je da su ta postrojenja bila dobavljači američke vojske i dodao da su napadi odmazda za američko-izraelske udare na iransku infrastrukturu. Postrojenje u UAE, jedno od najvećih u regionu, moralo je da obustavi rad, navodeći da bi za ponovno pokretanje moglo biti potrebno i do godinu dana. Fjučersi aluminijuma na Londonskoj berzi metala nastavili su da rastu tokom aprila, jer su trgovci u cene ugrađivali sve veću verovatnoću globalnog manjka ponude.
Iako je 8. aprila postignut sporazum o prekidu vatre između Irana i SAD, Ormuski moreuz je i dalje uglavnom bio zatvoren zaključno sa 17. aprilom, a mnogi trgovci i analitičari i dalje su očekivali da će cene aluminijuma premašiti istorijske maksimume iz 2022. godine, kada su prešle 4.000 dolara po toni usled sličnog šoka u snabdevanju izazvanog ratom u Ukrajini.
Zabrinutost zbog nestašica prisutna je i na fizičkim tržištima. Premije koje kupci plaćaju da bi obezbedili aluminijum naglo su porasle, pri čemu su doplate za aluminijumske trupce, legirani oblik koji se koristi u svemu, od građevinskih komponenti do aviona, u Evropi porasle za više od 90 odsto tokom šest nedelja američko-izraelske kampanje protiv Iran, pokazuju podaci agencije za određivanje cena Fastmarkets Ltd.
Spot cene aluminijuma takođe su porasle iznad fjučersa - stanje poznato kao inverzna tržišna struktura (eng, backwardation), koje signalizira da potražnja nadmašuje ponudu. Analitičari iz JPMorgan Chase & Co upozorili su da su veliki padovi u proizvodnji neizbežni i navode da će tržište ove godine zabeležiti najveći deficit ponude u proteklih 25 godina.
Koliko je Bliski istok važan za lance snabdevanja aluminijumom?
Arapske zemlje Persijskog zaliva decenijama koriste jeftinu energiju kako bi izgradile konkurentnu aluminijumsku industriju, kao deo šire strategije diverzifikacije ekonomije, odnosno usmeravanja sa izvoza nafte i gasa na proizvodnju. Topljenje aluminijuma, koje zahteva ogromne količine električne energije, imalo je ključno mesto u toj strategiji.
Zemlje poput UAE, Katara, Saudijske Arabije i Omana danas su značajni centri za topljenje aluminijuma, a udeo Bliskog istoka u globalnoj proizvodnji je oko deveto odsto. Kapaciteti proizvodnje dva postrojenja koja su pogođena u nedavnim napadima, zajedno iznose oko 3,2 miliona tona godišnje, dok zemlje Saveta za saradnju Perijskog zaliva (GCC) zajedno proizvode više od šest miliona tona. Ukupna globalna proizvodnja prošle godine iznosila je oko 74 miliona tona, pri čemu Kina učestvuje sa oko 60 odsto ukupne proizvodnje, podaci su industrijskog udruženja International Aluminium.
Bloomberg
Region ima nesrazmerno veliku ulogu na globalnim tržištima jer se većina njegove proizvodnje izvozi, posebno u Evropu i Severnu Ameriku. Oko četvrtine uvoza aluminijuma u Evropsku uniju dolazi iz zemalja Persijskog zaliva. Istovremeno, ove topionice u velikoj meri zavise od uvoznih sirovina poput boksita i glinice, što ih čini osetljivim na poremećaje u transportnim rutama.
Kako je rat uticao na industriju aluminijuma?
Još pre direktnih napada na postrojenja, zatvaranje Ormuskog moreuza počelo je da koči snabdevanje ključnim resursima. Proizvodnja aluminijuma zavisi od glinice (aluminijum-oksida, prim. prev.)), belog kristalnog praha koji se dobija preradom boksita i uvozi u region iz zemalja poput Australije i Gvineje.
Zatvaranje moreuza već je primoralo neke topionice da smanje proizvodnju. Katarski Qatalum je 12. marta saopštio da će smanjiti proizvodnju za oko 40 odsto, dok je Aluminium Bahrain 15. marta najavio gašenje oko petine svojih kapaciteta. Rukovodioci u industriji upozoravaju da će, ako moreuz ostane zatvoren, proizvodnje morati dodatno da se smanji, što bi moglo da dovede do rasta cena iznad rekordnih vrednosti iz 2022. godine.
Direktno gađanje topionica dodatno povećava rizik od dugotrajnijih poremećaja. Gašenje i ponovno pokretanje aluminijumske topionice je složen i skup proces, što znači da proizvodnja neće brzo biti nadoknađena čak i ako se situacija stabilizuje.
Za šta se koristi aluminijum?
Aluminijum je cenjen jer je lagan, izdržljiv i otporan na koroziju. Ima široku primenu u avionima i automobilima, kao i u ambalaži poput limenki za piće i folije. Takođe je drugi najkorišćeniji metal u građevinarstvu posle čelika zahvaljujući visokom odnosu čvrstoće i težine.
Njegova provodljivost ga čini važnim materijalom u elektroenergetici, posebno u nadzemnim dalekovodima. Potražnju sve više pokreću sektori rasta kao što su električna vozila, obnovljivi izvori energije i data centri, gde aluminijum ima ključnu ulogu u povećanju efikasnosti. To je delimično nadoknadilo slabiju tražnju u drugim oblastima, poput građevinarstva i infrastrukture u Kini, u kojima se poslednjih godina aktivnosti usporavaju.
Šta potrošači mogu da očekuju?
Pošto je aluminijum najkorišćeniji metal posle čelika, dugotrajan rast cena dodatno bi povećao troškove proizvođača koji su već pod pritiskom zbog rasta cena energenata.
Još veći problem za globalnu ekonomiju predstavlja rizik da dublji poremećaji u snabdevanju ostave neke industrijske potrošače bez specijalizovanih proizvoda od aluminijuma, što bi moglo dovesti do smanjenja proizvodnje ili privremenog zatvaranja fabrika.
Posledice se već osećaju. Premije za isporuke aluminijuma na ključnim tržištima poput Japana dostigle su najviše nivoe u periodu od više od decenije, dok najviše poremećaja ima kod skupljih legura koje se koriste u građevinarstvu, avio-industriji i transportu. Nekoliko japanskih i južnokorejskih proizvođača auto-delova pregovaralo je sa ruskim proizvođačem aluminijuma kako bi obezbedili primarnu livničku leguru potrebnu za delove poput felni, blokova motora i glava cilindara.
Bliskoistočne topionice bile su ključni dobavljači ovih materijala, posebno za Evropu, ali i za SAD. Kako se poremećaji gomilaju, raste i zabrinutost u vezi sa dostupnođću aluminijuma visoke čistoće, koji koristi i vojna industrija. Bahreinska kompanija Alba već je saopštila da smanjuje proizvodnju proizvoda dodate vrednosti, koji se koriste u raznim industrijama uključujući vazduhoplovstvo i odbranu , u korist standardnog aluminijuma, kako bi imala veću fleksibilnost u periodu poremećaja.
.webp){kind=icon}
