Evropska centralna banka završila je ciklus smanjenja kamatnih stopa, a nove projekcije pokazaće da će se inflacija na srednji rok zadržati na cilju od dva odsto. Očekuje se da će depozitna stopa ostati dva odsto barem do kraja sledeće godine, dok otprilike četvrtina predviđa jedno ili više povećanja između juna i decembra 2026.
Ekonomisti su manje sigurni u pravac kretanja ekonomije, upozoravajući na potencijalne izazove poput carina, evropske odbrambene potrošnje i geopolitike, koji bi mogli da promene privrednu putanju evrozone. U poslednjim nedeljama zvaničnici su postali sigurniji da je osam dosadašnjih smanjenja od po četvrt procentnog poena dovoljno da inflaciju održi oko dva odsto. Rezultati ankete podudaraju se sa stavovima investitora, koji više ne računaju na nova popuštanja monetarne politike u ovoj godini.
Bloomberg Mercury
"Upravni savet ECB sada može da čeka i posmatra", kaže Luca Mezzomo, šef makroekonomskih istraživanja u Intesa Sanpaolo. Međutim, kako dodaje, "slab oporavak domaće potražnje ili novi negativni spoljni šokovi mogli dovesti do novih smanjenja stopa kasnije".
Više od dve petine anketiranih ekonomista očekuje barem jedno smanjenje do kraja marta. Mezzomo predviđa konačno sniženje u decembru na 1,75 odsto i izražava zabrinutost da bi inflacija mogla previše da oslabi na srednji rok. Mišljenja ekonomista podeljena su između straha da bi inflacija mogla premašiti ili pasti ispod cilja evropske centralne banke. Većina smatra da bi revizija prognoze za 2027. na oko 1,7 odsto gotovo sigurno pokrenula novo smanjenje, ali to ne očekuju kao verovatan scenario. "Trenutno je prag za novo smanjenje vrlo visok", kaže Dennis Shen, ekonomista u Scope Ratings. "Ne očekujemo dalja smanjenja ove godine."
Prema oceni Davida Powella iz Bloomberg Economics, ECB nema razloga za novo smanjenje jer je ekonomija i dalje otporna na više američke carine, a bazna inflacija još nije pala onoliko koliko bi Upravni savet želeo. Analitičari ipak ostaju nesigurni u pogledu privrednog puta. Carine na robu izvezenu u Ameriku sigurno će pritisnuti tražnju, ali trgovinski sporazum u načelu smanjio je neizvesnost i mogao bi podstaći nova ulaganja. Povećana potrošnja na odbranu u Evropi, političke krize i geopolitički rizici takođe bi mogli da utiču na ekonomske izglede.
Bloomberg Mercury
"Dok su trgovinski sporazumi, prekid vatre u Ukrajini i fiskalni izazovi pred vratima, konačni ishod je i dalje neizvestan", kaže Julie Ioffe, makrostrateg u TD Securities. "Ostaje da se vidi kako će evropska privreda reagovati, što otežava Upravnom savetu da bude siguran u pravac delovanja", dodaje.
Posebno je ranjiva Francuska, gde pretnja još jednim kolapsom vlade potkopava napore zvaničnika da izađu na kraj sa budžetskim deficitom, a razlika između prinosa na francuske i nemačke obveznice se povećava. Lagarde insistira na pažljivom posmatranju situacije na tržištu. Ipak, ekonomisti koje je anketirao Bloomberg veruju da ECB zasad neće preduzimati ništa, osim što bi Upravni savet u narednih godinu dana mogao da aktivira selektivni instrument kupovine obveznica (engl. Transmission Protection Instrument).
Bloomberg Mercury
"Lagarde ne sme da ponovi grešku iz 2020", smatra Carsten Brzeski, šef makroekonomije u ING. Kako naglašava, TPI može aktivirati samo za zemlje koje se pridržavaju fiskalnih pravila EU ili makar slede predviđene planove prilagođavanja.
Velika većina analitičara smatra da ECB neće formalno potvrditi da su kamatne stope dostigle dno, a što duže ostanu nepromenjene, to će bolje ovaj stav učvrstiti. "Kako tržište postaje sve više 'jastrebovsko', izazov za ECB biće da daje što manje predviđanja za budućnost, zadržavajući pritom blagu pristrasnost ka popuštanju", kaže Fabio Balboni, viši ekonomista za evrozonu u HSBC. Kako dodaje, to treba da odvrati investitore da se klade na povećanje kamatnih stopa sledeće godine.
- U pisanju pomogao Harumi Ichikura.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...