Nakon najslabijeg prvog polugodišta za evropsko tržište duga, čini se da se stanje stabilizovalo, te da ostatak godine nakon leta može doneti pozitivne promene.
Agregatni evroobveznički indeks je u julu porastao četiri odsto, što je gubitak iz juna preokrenulo i ublažilo pad od 13 odsto zabeležen u prvoj polovini godine.
Usred letne sezone odmora tek je šačica novih korporativnih obvezničkih izdanja na tržištu, što je logično, međutim, svi znaci pokazuju da će aktivnost nakon leta i rekordna 32 dana bez izdanja živnuti.
S rastom kamatnih stopa u kombinaciji sa širenjem "spreadova" na korporativne obveznice u odnosu na one referentne državne, tržište se pokazalo kao sve samo ne povoljno, osim za one probrane visokolikvidne kompanije. Ali, i takve obveznice morale su ponuditi dobru cenu, jer je premija u odnosu na protekle dve godine bitno porasla. Dani negativnih kamatnih stopa ostali su iza nas.
Nekoliko dana protekle nedelje pokazalo je da poznata imena s atraktivnim kreditnim "spreadom" privlače značajno interesovanje ulagača, uprkos letnjem zatišju.
Volvo je predao 500 miliona evra vredan petogodišnji dužnički papir uz potražnju šest puta veću od ponude. Škotska energetska kompanija SSE prodala je 650 miliona evra vrednu zelenu obveznicu koja je privukla devet puta veće interesovanje.
Korporativne riznice moraju u obzir uzeti dva elementa kada odlučuju o tome da li bi se zadužile na obvezničkom tržištu.
Prvi su kamatne stope. Prinos na nemačku desetogodišnju obveznicu započeo je ovu godinu na negativnih 11 baznih bodova, pa je narastao na 1,77 odsto. S prinosima trenutno na oko jedan odsto, manje je rizično testirati na kom bi nivou trebalo da bude cena finansiranja.
Drugi je element premija na rizik koju rizičnije kompanije moraju da ponude iznad onoga što vredi za vlade. I tu je došlo do promene naniže. Cena zaduživanja za kompanije koje čine glavninu proteklog je meseca u proseku pala više od sto baznih poena.
Na horizontu se vide i tamni oblaci, poput onih koji nose energetsku krizu kako se zima približava ili neizvesnosti oko ishoda italijanskih parlamentarnih izbora krajem septembra.
Septembar će biti pravi test za iskazivanje apetita među investitorima, a posebno za ocenu o tome da li je u cenu potpuno uključeno zamrzavanje monetarnoga kvantitativnog popuštanja. Evropska centralna banka (ECB) sedi na 344 milijarde evra vrednom korporativnom dugu investicijskog nivoa i pritom dospele obveznice reinvestira na tržište stopom od oko dve milijarde evra mesečno, a četvrtina toga završi na primarnom tržištu. No, ECB više ne dodaje nove kupovine vredne pet milijardi evra mesečno, te bi investitori svakako trebalo da pozdrave izmicanje najvećeg kupca raspoložive likvidnosti investicijskog nivoa.
Dokle god nema prevelike volatilnosti, druga bi polovina godine trebalo da donese dosta aktivnije tržište korporativnog duga. Teško je zamisliti da bi troškovi zaduživanja ikad mogli biti tako niski kao prošle godine, ali sada su prinosi za kompanije podnošljivi, a za investitore dovoljno zanimljivi da bi skočili u ulagačke vode.