Prinos na dvogodišnje dinarske obveznice Srbije nakon šest aukcija pao je ispod pet odsto (4,86 odsto), pokazuju podaci Uprave za javni dug. Na aukciji održanoj u utorak prodate su sve dužničke hartije od vrednosti, a obim aukcije iznosio je 2,8 milijardi dinara, koliko je ostalo od emisije.
Na drugoj aukciji duga u ovom kvartalu pojavilo se šest učesnika, a svih šest ponuda koje su prihvaćene došlo je od strane ostalih pravnih lica, pokazuje statistika aukcije.
"Važno je pomenuti da je tražnja investitora na jučerašnjoj aukciji iznosila 9,8 milijardi dinara, odnosno da je bila 3,5 puta veća od planiranog obima prodaje (Bid-to-Cover racio 3,5)", skrenula je pažnju za guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je dodala da je ostalo 13 ponuda koje nisu zadovoljene a koje treba da svedoče o "sve većoj zainteresovanosti investitora za dinarsku državnu obveznicu".
Opširnije
Još jednom pao prinos na desetogodišnje državne obveznice
Srbija se zadužila za dodatnih 4,29 milijardi dinara.
11.07.2023
Srbija u trećem kvartalu sa najmanje aukcija duga od 2019.
Planirani obim prodaje nešto je viši od 12 milijardi dinara, a na sve tri aukcije biće ponuđeni dinarski zapisi.
29.06.2023
Srbija se kroz emisiju 10-godišnjih zapisa zadužila još 14 milijardi dinara
Na prodaju su ponuđeni zapisi u iznosu od 18,44 milijarde dinara, što znači da je procenat realizacije iznosio preko 76 odsto.
09.05.2023
"Navedena obveznica emitovana je, kako je već napomenuto, u januaru ove godine (s kuponskom stopom 5,00 odsto), a tražnja investitora je bila veća od obima prodaje na svih sedam aukcija tokom godine (inicijalna i šest reotvaranja), dok se stopa prinosa postepeno smanjivala sa inicijalnih 5,95 odsto na jučerašnjih 4,86 odsto", napisala je Tabaković.
Uz stoprocentni procenat realizacije i na ovoj aukciji, ostaje činjenica da je država Srbija više sredstava obezbedila na samo jednoj aukciji duga na međunarodnom tržištu održanoj u januaru od svih potonjih aukcija dinarskih dužničkih hartija.
Međunarodno tržište je, kako je naša redakcija pisala u više navrata, i pouzdaniji pokazatelj realnog kretanja prinosa, najviše zbog dubine tržišta sa kojim sekundarno tržište srpskog duga teško da može da se meri.
Guvernerka je u odgovoru na pisanje naše redakcije dodala da Srbija kombinuje izlaske na domaće i međunarodno tržište jer i jedno i drugo imaju svojih prednosti.
"Pored ove dinarske obveznice, Republika Srbija je u januaru na međunarodnom tržištu emitovala evroobveznice, čime je već početkom godine, dakle unapred, obezbedila značajan iznos sredstva za finansiranje budžetskih potreba (izvršila je tzv. prefunding), što je u skladu sa uobičajenom praksom mnogih država i preporučljivo naročito u ambijentu višegodišnje globalne neizvesnosti", navodi Tabaković.
Ukupna vrednost emisije ove dvogodišnje hartije od vrednosti iznosila je 100 milijardi dinara.
Međunarodno tržište je ključno
"Kada je reč o globalnom tržištu obveznica, jasno je da imamo situaciju u kojoj se centralne banke polako približavaju kraju restriktivnog ciklusa ili najmanje njenog akutnog dela oličenog u, bez presedana, brzom podizanju referentnih kamatnih stopa. U tom kontekstu imamo, generalno govoreći, konsolidaciju kamatanih stopa na visokim nivoima, i prve spekulacije u pravcu njihovog pada i to bi posebno mogla biti tema u periodima koji slede", rekao je za Bloomberg Adriju Ilija Protić, portfolio menadžer Momentum Securitiesa.
On dodaje da dalje kretanje kamata zavisi od mnogo faktora. Jedno od glavnih pitanja je da li će centralne banke kroz previše oslanjanja na strategiju čekanja da vide željene promene preterati. Ovo bi dodatno suzilo "prozor koji postoji za meko sletanje", dodao je Protić.
"Scenario laganog usporavanja privrede bi se verovatno odrazio na kamatne stope tako što bi silazna putanja imala duži, sporiji i blaži pad, dok bi jači recesioni scenario morao dovesti i do jače i naglije reakcije centralnih banaka i time bržeg pada nivoa kamatnih stopa", predviđa analitičar.
Sve gore navedene promene se jasno prelivaju na naše tržište i, posebno kad je reč o dugu u stranoj valuti, određuju dobrim delom visinu i kretanje kamatnih stopa.
"Sami, defakto, određujemo kreditni spred u strukturi kamatnih stopa i on će zavisiti od zdravlja javnih finansija i brzine ekonomskog rasta", zaključio je Protić.
(Dopunjeno komentarima guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković).
.webp){kind=icon}
