.webp){kind=icon}
Srbija je prodala dvogodišnje obveznice u vrednosti od 5,24 milijarde dinara, a prinos na primarnom tržištu je ostao isti kao i na prethodnoj aukciji.
Nakon što je dostigla 5,95 odsto na aukciji u januaru, izvršna stopa je padala četiri uzastopna puta, a na današnjoj aukciji je, isto kao i u maju, iznosila 5,28 odsto, pokazuju podaci Uprave za javni dug.
Obim aukcije je iznosio 8,01 milijardu dinara, što znači da je procenat realizacije iznosio 65,42 odsto, dok je na aukciji učestvovalo osam lica.
Opširnije
Prinosi trezora rastu kako se svetski pad obveznica produžava
Državne obveznice su pale u Aziji posle ponovnog otvaranja nakon dugog vikenda u Sjedinjenim Američkim Državama.
20.06.2023
Zagrebačka javna preduzeća izdaju ESG obveznicu
Obveznice će se izdati u denominaciji od jednog evra, minimalni iznos upisa obveznica na primarnom tržištu je 15.000 evra po ulagaču.
15.06.2023
Belex15 bolji od konkurenata u Evropi, region beleži pad prinosa od obveznica
Tržište akcija zabeležilo je solidne rezultate u prvih pet meseci ove godine, izuzev indeksa u BiH koji zaostaju.
12.06.2023
Kako navode naši sagovornici, relativno kratka ročnost i mali obim aukcije mogu biti objašnjenje za današnje rezultate.
"Pošto je u pitanju ulaganje na relativno kratak rok od nekih 18 meseci, banke i ostali tržišni učesnici poput osiguranja i fondova pokušavaju da procene gde bi trebao biti odgovarajući prinos na emitovane obveznice u odnosu na prosečan prinos koji bi im nudila alternativna ulaganja poput plasiranja raspoloživih viškova likvidnosti banaka na NBS kroz reverzne repo transakcije ili pak oročeni bankarski depoziti u slučaju deponovanja sredstava od strane osiguranja i fondova", rekao je Miloš Zečević, direktor izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci.
Imajući u vidu značajne viškove dinarske likvidnosti u sektoru očekuje se nastavak trenda pada kamatnih stopa na dinarske depozite, rekao je Zečević za našu redakciju, i dodao da se NBS bliži kraju ciklusa monetarnog zatezanja tako da u toku naredne godine možemo videti korekcije naniže koje će rezultovati nižim kamatnim stopama koje banke dobijaju za plasiranje raspoloživih viškova likvidnosti centralnoj banci.
"Spram svega investitori u današnji, svakako skroman volumen od oko pet milijardi dinara, smatraju da je 'zaključan' prinos od 5,28 odsto adekvatan", rekao je bankar.
Tokom aukcije je poslato 15 ponuda, od čega je prihvaćeno šest iz bankarskog sektora i isto toliko od ostalih pravnih lica, pokazuje statistika aukcije.
Kako pojašnjava Zečević, najviša prihvaćena kamatna stopa na prethodnoj reverznoj repo aukciji gde poslovne banke plasiraju sredstva na NBS iznosila je 5,35 odsto, dok je prosečna ponderisana stopa prihvaćenih ponuda 5,29 odsto.
"Investitori iz bankarskog očekuju da će u narednih 18 meseci prosečna stopa koji mogu da ostvare na ovim kratkoročnim transakcijama biti ispod današnjeg prinosa ostvarenog na državne obveznice tj. da će, čak i u slučaju da imamo dodatna zatezanja referentne kamatne stope u toku ove godine, u narednoj godini doći do njene korekcije naniže i da će posledično postignuti prinosi na reverzne repo transakcije takav sentiment reflektovati nižim nivoima prinosa", zaključuje Zečević.
Hartija od vrednosti izdata je 23. januara ove godine, a dospeva krajem januara 2025. Kuponska stopa iznosi pet odsto.
Ovo je i poslednja aukcija državnih obveznica u drugom kvartalu. U njemu, za razliku od prvog, ni na domaćem ni na međunarodnom tržištu nisu nuđene evroobveznice.
Podsećanja radi, Srbija najveći deo potreba za finansiranjem podmiruje upravo preko pomenutih evroobveznica. Na samo jednoj ponudi hartija denominovanih u dolarima obezbeđeno je više sredstava nego kroz svih 12 aukcija za domaće tržište.
U odnosu na period iz maja kada su poslednji put nuđeni dvogodišnji zapisi, pao je i prinos na referentnu državnu petogodišnju obveznicu na međunarodnom tržištu.
Ranije u toku dana, prinos na obveznice Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva je rastao, da bi se kamate do popodneva vratile otprilike na neutralni nivo za sve osim za londonske obveznice.
Desetogodišnji dug je u Britaniji je jutarnjeg skoka pao za više od 13 baznih poena u odnosu na jučerašnji nivo sa zatvaranja.
Prinosi na međunarodne obveznice su za više od pola procentnog poena niži od kamata na srpski dvogodišnji dug, pa je nakon objavljivanja rezultata aukcije prinos na američke dvogodišnje obveznice iznosio 4,7 odsto, na nemačke 3,17 odsto, a na italijanske 3,74 odsto.
(Dopunjeno podacima o kretanju na međunarodnom tržištu obveznica i komentarima Miloša Zečevića.)
