Bitcoin je dosad umro skoro 500 puta, samo mu još nisu javili

Otkako je nastao 2009. do danas, bitcoin su samo svetske ličnosti i mediji više stotina puta otpisivali kao projekat koji ima šanse da uspe. Pojedini statistički izveštaji navode da je gotovo 500 puta osuđen na propast. Pa ipak, i dalje je tu, a ove godine postigao je i novu rekordnu vrednost - u martu je dosegao cenu od skoro 74.000 dolara.

Izvorna kriptovaluta je za ovih 15 godina zabeležila vrtoglave promene cene, bila korišćena u kriminalne aktivnosti, svedočila krahovima svetskih berzi digitalne imovine i kripto-zajmodavaca, ali i trvenjima na polju regulacije ovog sektora. I još mnogo, mnogo toga.Negativni konteksti u kojima se nalazila neretko su dovodili i do predviđanja apokaliptičnih scenarija za budućnost novčića.

Sa druge strane, entuzijasti poput milijardera, osnivača i izvršnog direktora Galaxy Digitala Michaela Novogratza i drugih, zadržavali su optimizam i tokom perioda pada, predviđavši da će vrednost bitcoina do kraja ove godine skočiti na 100.000 dolara, pa čak i više. Mnogi su, opet, prešli put od skeptika do zagovornika kripta.

"Postoje izvori koji beleže relevantne medije i ljude koji u nekom momentu tvrde da je bitcoin propao ili će propasti vrlo brzo. Tu ima i nobelovaca, ekonomista, političara, matematičara i programera. Procenjuje se da ih je zasad preko 470. Među njima se nalazi i izvršni direktor BlackRocka Larry Fink, koji je 2017. izjavio da je bitcoin sredstvo koje se pre svega koristi za pranje novca i finansiranje terorizma, a taj isti čovek šest godina kasnije govori da će bitcoin revolucionarno uticati na svet finansija", rekao je izvršni direktor prve kripto-menjačnice u Srbiji ECD Marko Matanović na nedavno održanoj konferenciji Splet Tech u Beogradu.

Podaci analitičkih platformi variraju - sajt Bitcoin Deaths navodi da je bitcoin dosad "umirao" već 415 puta. 

Bitcoindeaths.com

 

Međutim, češće citirani portal 99 Bitcoins izbrojao je 477 takvih slučajeva do aprila ove godine.

Primer BlackRocka ukazuje na nedavno pomeranje tendencija u sektoru, budući da je ovaj svetski teškaš u oblasti upravljanja imovinom početkom godine pokrenuo spot bitcoin ETF (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi) u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na odobrenje američkih regulatora za ovaj finansijski proizvod čekalo se punu deceniju jer se tamošnja komisija za hartije od vrednosti držala konzervativnog stava, odbijajući da da zeleno svetlo za takve fondove. Smatra se da je upravo ulazak BlackRocka u ovu trku uticao na promenu stava te državne agencije, koja je u januaru odobrila pokretanje više ovih ETF-ova. Široko je rasprostranjeno i mišljenje da je euforija oko ETF-ova pogurala cenu bitcoina na početku godine. Debi fondova koji direktno ulažu u ether, drugi najvredniji kripto-novčić na svetu, stigli su oko pola godine kasnije.

 

"Šta god mislili o BlackRocku, ono što on radi apsolutno utiče na monetarni sistem i dešavanja na tržištu. Šta se desilo sa ETF-om i BlackRockom koji je aplicirao za taj bitcoin ETF? Desilo se to da je bitcoin ETF oborio sve rekorde svih drugih ETF-ova koji su ikada pre bili indeksirani - i to mnogostruko, u kontekstu količine trgovanja i novca koji je u to ušao", napomenuo je Matanović.

BlackRockov fond bio je prvi među spot bitcoin ETF-ovima koji je prešao milijardu dolara u prilivima investitora, izvestio je Bloomberg u januaru.

Bloomberg

 

Put do ETF-ova preko kriminalnih platformi i napumpanih balona

Matanović se osvrnuo na ključne istorijske momente bitcoina koji su privlačili pažnju javnosti i okidali predviđanja o kraju njegove karijere. Jedna od bitnih epizoda uključivala je Silk Road.

"Silk Road je platforma koja je omogućavala da preko nje, uz pomoć kriptovaluta, kupujete svašta - uglavnom ilegalne supstance, ilegalne usluge, pa čak navodno i naručivanje ubistava. FBI (engl. Federal Bureau of Investigation - Federalni istražni biro) zatvara Silk Road 2013. godine - platforma je pala, ali bitcoin je ostao", podsetio je on.

To je po njegovom mišljenju bio momenat u kom se bitcoin odvojio od pomenute negativne percepcije, prema kojoj je digitalni novčić bio posmatran kao dominantno sredstvo za pojedine ilegalne aktivnosti. "Iako se i danas dosta priča o tome da se bitcoin koristi za takve stravi, to mogu da govore oni koji zapravo ceo koncept bitcoina i blokčejna ne razumeju."

Depositphotos

Sledeći bitan momenat bio je pad berze Mt. Gox, tada najveće berze kriptovaluta.

"Sedamdeset odsto svih transakcija sa bitcoinom su išle kroz tu berzu. Međutim, desio se hak i korisnici su ostali bez svojih sredstava. Par stotina hiljada bitcoina je nestalo sa naloga korisnika, berza je pukla, cena bitcoina se stropoštala, a posle par meseci se vratila. Mt. Gox više ne postoji, čak je ove godine počeo da vraća deo sredstava korisnicima - a bitcoin je ostao", rekao je Matanović.

Bitcoin je, kako je dodao, napravljen s idejom da postane novi digitalni keš, te se na tržištu pojavio bitcoin cash. "On je nastao iz bitcoina i trebalo je da reši problem koji je evidentno Bitcoinov blokčejn imao, a to su skalabilnost i brzina obrade transakcije.

 Bitcoin fantastično funkcioniše kada imate 'normalnu' količinu zahteva za transakcijama, međutim, kada bi previše nas u određenom trenutku krenulo sa idejom da pravi transakcije, malo bi duže čekali na realizaciju i više bi plaćali. Bitcoin cash suštinski jeste rešio taj problem", objasnio je izvršni direktor kripto-menjačnice.

 

Ipak, učesnici na tržištu, po svemu sudeći, nisu bili uvereni u potencijal ovakvog poduhvata. "Te 2017. kada je nastao, bitcoin cash je vredeo 300 - 500 dolara i danas vredi otprilike isto toliko. Bitcoin je vredeo nekoliko hiljada, a danas vredi 15 - 20 puta više. Ekosistem je rekao šta misli o jednom, a šta misli o drugom. Čini mi se da je to prekretnica u kojoj zapravo bitcoin prestaje dominantno da bude digitalni novac, već možda pre postaje čuvar vrednosti."

Otprilike u istom periodu kripto-tržište je bilo preplavljeno različitim digitalnim novčićima, to jest došlo je do stvaranja takozvanog ICO (engl. initial coin offering - inicijalna ponuda koina) mehura. Veliki deo ovih projekata naposletku je ugašen.

"Ja verujem u proces evolucije kad je ljudska vrsta u pitanju - sam čovek je, prema mom uverenju, zapravo rezultat pokušaja i grešaka. Isto je sa ICO mehurom, gde jednostavno imate gomilu projekata koji pokušavaju da reše neki problem - manje ili više uspešno - i izvesno je da gomila njih neće preživeti", poručio je Matanović.

Bloomberg

Sledeću fazu u kripto-industriji obeležile su nove platforme za trgovanje, a neke od najvećih ispostavile su se kao neodrživi projekti koji su doveli do gubitaka ulagača. Među njima su se našli Terraform Labs, Three Arrows Capital, Voyager Digital, Celsius, FTX...  "Iz ovih projekata koji su pukli, deo sredstava je vraćen korisnicima i to je po mom mišljenju znak sazrevanja cele industrije."

Od poslednjih 10 godina, 'digitalno zlato' briljiralo u sedam, a drastično podbacilo u tri

Kao jedna od glavnih zamerki na bitcoin neretko se ističe njegova volatilnost. Izvršni direktor ECD-a ističe da je ta kriptovaluta, u odnosu na sve druge klase imovine, u sedam od poslednjih 10 godina imala najbolji performans.

"Problem su one tri godine gde je bitcoin imao najgori performans. Ispostavlja se da je bitcoin nagradio one strpljive, koji nisu pali pod uticaj emocija. Odnos rizika i nagrade ovde barem u poslednjih 10 godina je bio fantastičan u korist bitcoina, a šta donosi budućnost to ćemo videti", izjavio je on.

A šta bitcoin nije uspeo za ovih 15 godina? Matanović navodi da nije postao digitalni keš, već pre digitalni čuvar vrednosti.

Bloomberg

"Takođe, omogućio je u ekonomijama koje nemaju stabilan monetarni sistem da ljudi prežive - ne da im bude bolje, nego da prežive. Dosta Ukrajinaca je pobeglo s kriptom iz zemlje, to jest deo imovine su pretočili u kripto jer su jedino to mogli da ponesu sa sobom. Inflacija u Turskoj i Argentini je tolika da je tamo ogroman broj korisnika kripta i bitcoina, slično je u Nigeriji...", nabraja.

Imajući to u vidu, dodao je, postavlja se pitanje da li se bitcoin nameće kao neka vrsta digitalnog zlata, što je ideja koja je njemu bliža od one da je bitcoin tu da bi se koristio kao tradicionalni novac.

"Bitcoin su mnogi upoređivali sa zlatom jer je ograničene količine, jednostavno prenosiv i pouzdano se čuva kao lična imovina bez mogućnosti uticaja drugih. Njegova vrednost je - vrlo slično zlatu - među korisnicima određena konvencijom i prihvaćena kao odnos ponude i potražnje", rekao je ranije za Bloomberg Adriju izvršni direktor brokerske kompanije FIMA Plus Milan Horvat.

Međutim, pitanje ograničene količine bitcoina u opticaju postalo je sporno, poručio je tada suosnivač MVP Workshopa Ivan Bjelajac. Ukazao je i na to da je digitalna imovina u velikoj meri podložna makroekonomskim kretanjima. "Očigledno vrednost kriptovaluta više prati tržišnu vrednost akcija i celog marketa nego što je lek protiv njega."

Depositphotos

Bitcoin u načelu ima pozitivnu korelaciju s tehnološkim kompanijama. Međutim, kako je za Bloomberg Adriju ranije istakao analitičar tržišta akcija u kompaniji Senzal Capital Mihailo Đurđević, ta korelacija se često menja, a na nju mogu uticati regulatorni, geopolitički i makroekonomski faktori.

"Interesantna promena je bila u martu prošle godine kada su banke u SAD bankrotirale, a bitcoin je rastao. Isto tako, nedavni strahovi povodom dalje eskalacije konflikata na Bliskom istoku negativno su uticali na cenu. Smatram da je još uvek mlada klasa imovine, i trebaće još vremena da se definiše", kazao je Đurđević.

Uopšteno gledano, pokazalo se da visoke kamatne stope po pravilu odvlače investitore i trgovce od ulaganja u volatilnu imovinu poput kripta, dok niže kamate čine novac jeftinijim i dostupnijim, a ulagače sklonijim riziku. Pažnja investitora obično je ponajviše usmerena na dešavanja u SAD, pa je tako posle prošlomesečnog rezanja kamata Federalnih rezervi ubrzo primećen skok cene bitcoina.

"Početak smanjenja kamatnih stopa je nesumnjivo pozitivan za kriptovalute", rekao je tim povodom analitičar Ilirike Domen Kregar za Bloomberg Adria Slovenija, uz napomenu da je potrebno vreme da se efekat nižih kamatnih stopa oseti u realnoj ekonomiji, kao i da treba obraćati pažnju i na druge parametre poput inflacije i stope nezaposlenosti.

A tu su i predstojeći američki predsednički izbori. Mnogi rast cene izvorne kriptovalute ovih dana upravo vide kao znak da tržišta očekuju pobedu pro-kripto republikanskog kandidata Donalda Trumpa. 

Digitalni novčić je ojačao za oko 13 odsto u proteklih sedam dana - daleko ispred svetskih parametara za akcije i zlato, izvestio je Bloomberg u četvrtak.

Bloomberg

 

U intervjuu za Bloomberg TV milijarder Stan Druckenmiller je izjavio da je tržište u proteklih 12 dana izgledalo veoma uvereno u Trumpovu pobedu. "To možete videti u akcijama banaka, a možete videti u i kriptu", poručio je.