Najsjajnija zvezda na kripto-nebu i dalje daleko od digitalnog zlata

Iako i dalje najsjajnija zvezda na kripto-nebu, bitcoin je daleko od digitalnog zlata, epiteta kojim su ga pobornici neretko kitili. Da nije zlato sve što sija, pokazalo se u protekloj godini. Cena zlata pre oko godinu dana i sada (doduše, uz više ne toliko drastičnih skokova i padova) manje-više je ista. Najjači kripto-novčić, nasuprot tome, pao je sa skoro 69.000 na 17.000 dolara.

Bloomberg

 

Sa značajnim slabljenjem kriptovalute došlo je i do novog narativa u kripto-zajednici: bitcoin je bitcoin. To je fraza koja je ove godine počela da se koristi na Twitteru, pa su se korisnici pozivali na princip "1 BTC = 1 BTC". Ideja koja se nalazila iza toga jeste da zapravo nije važno kolika je cena novčića. "1 BTC = 1 BTC je nešto što maksimalisti po pitanju razvoja bitcoina ironično kažu kada cena bitcoina u dolarima postane bolno mala", rekao je ranije za Bloomberg Joshua Lim, bivši šef sektora za derivate u Genesis Tradingu. 

Na prvu loptu možda najočiglednija sličnost bitcoina i zlata - rudarenje - naravno, nije jedina spona između ova dva tipa imovine.

"Bitcoin su mnogi upoređivali sa zlatom jer je ograničene količine, jednostavno prenosiv i pouzdano se čuva kao lična imovina bez mogućnosti uticaja drugih. Njegova vrednost je - vrlo slično zlatu - među korisnicima određena konvencijom i prihvaćena kao odnos ponude i potražnje", navodi izvršni direktor brokerske kompanije FIMA Plus Milan Horvat.

Koliko je količina bitcoina zaista ograničena

Međutim, pitanje ograničene količine bitcoina u opticaju postalo je sporno, kaže suosnivač i izvršni direktor MVP Workshopa Ivan Bjelajac. Obično se upravo to navodi kao osnovna vrednost najjače kriptovalute. Bitcoin je, navodi Bjelajac, uveo scarcity (oskudnost, prim. aut.) kao pojam u digitalni svet, što je, prema njegovim rečima, ekstremno moćan koncept.

Bloomberg

 

"Šta je problem kod bitcoina i kriptovaluta sličnih njemu - to jest onih koje imaju čvrsto ograničeni circulating supply (količina novčića u opticaju, prim. aut.)? Kripto-berze generalno funkcionišu kao centralizovani entiteti. To znači da kada, na primer, na Binanceu kupite jedan bitcoin - oni vam ne daju jedan bitcoin. Umesto toga, kažu otprilike: 'Binance vam duguje jedan bitcoin'", pojašnjava on.

Naravno, dodaje, korisnici mogu tražiti od Binancea svoj bitcoin i oni će im ga poslati, ili na osnovu toga što već imaju neki bitcoin ili će tek po zahtevu korisnika otići na tržište, kupiti bitcoin i poslati klijentu. To onda dovodi do razvodnjavanja tog moćnog koncepta. Naime, količina novčića u opticaju stoga nije 19 miliona, koliko je danas iskopano - već više, jer postoje centralizovani entiteti koji ga prodaju bez da ga imaju.

"Ti entiteti koji sebe u principu zovu kripto-berzama na kraju dana su e-commerce sajtovi sa nekakvim order bookom (lista naloga, prim. aut.). Svi ti entiteti onemogućavaju da zaista postoji ograničeni circulating supply, a ako to ne postoji - ne postoji ni bitcoin kao digitalno zlato", kaže Bjelajac. "Ovi entiteti su generalno neregulisani, pa njihova frakciona pokrivenost bitcoinima zapravo nije jasno ni poznata, odnosno danas ne znamo koliko je bitcoina prodato na centralizovanim kripto-berzama u odnosu na broj onih bitcoina koje takve firme zapravo poseduju."

Podložnost makrokretanjima, dominacija bitcoina i manjak regulacije

Ako je sporno pitanje ograničenosti jedan od problema koji je ogoljen padom kripto-tržišta ove godine, drugi bi, prema mišljenju direktora MVP Workshopa, svakako bio uticaj makrokretanja. "Očigledno vrednost kriptovaluta više prati tržišnu vrednost akcija i celog marketa nego što je lek protiv njega. Kripto - pa ni bitcoin - nije se ponašao kao zlato. Ostaje pitanje da li bi se drugačije ponašao da nije problema spomenutih centralizovanih berzi."

Horvat je istog stava. "Iako su mnogi entuzijasti novog to želeli i naglašavali, digitalna imovina nikada nije ni bila posebno odvojena od ostalih kategorija imovine, te je time takođe podložna svim uticajima koji se događaju u ekonomiji, naravno, specifično za određenu vrstu."

Bloomberg

 

Uz to, on navodi da nedostatak regulatornog okvira i nedovoljna razvijenost digitalne ekonomije uzrokuju volatilnost kripto-imovine kojoj sada svedočimo, uključujući i bitcoin kao najvećeg među njima. "Na primer, zlato ima vrlo mali udeo u ukupnoj imovini, kao i u finansijskim tokovima tradicionalnog sveta, dok bitcoin ima čak skoro 40 odsto udela u digitalnom svetu, što samo po sebi dosta govori o toj nerazvijenosti."

Prema Horvatovom mišljenju, kada udeo bitcoina u kripto-svetu bude izražen u jednocifrenim brojevima (sve bližim nuli), to će značiti da je ta industrija narasla. Rizični će biti novi projekti, dok će stari i dokazani imati stabilniju vrednost, a time i svi zajedno bitno manju prosečnu volatilnost. "Jednostavno je previše bitcoina u javnosti, a premalo drugih projekata na blokčejnu i još se govori o tome kako ta nova tehnologija funkcioniše, a ne o tome koje probleme ljudima rešavaju projekti napravljeni na njoj." Poređenja radi, ističe da danas više niko ne pita kako funkcioniše internet, već šta se sve njim može postići i kako na njemu zaraditi.

Decentralizovane berze kao moguće rešenje

"Ja bih možda i dalje verovao da je bitcoin digitalno zlato kada bismo u potpunosti poslovanje bitcoinom stavili na decentralizovane ledžere (sistem za čuvanje istorije transakcija, prim. aut.) koji ne vode ka tome da postoji velika doza izloženosti tih berzi", kaže Bjelajac.

Takve decentralizovane berze koje su potpuno transparentne već postoje. One omogućavaju da korisnik drži svoja sredstva na njima i ona su zaključana na samom blokčejnu. Ipak, takvi modeli imaju drugu vrstu problema. "Decentralizovane berze nemaju iza sebe registrovane centralizovane firme koje se mogu lako uklopiti u trenutni regulatorni okvir, pa je to i dovelo do veće popularizacije centralizovanih sistema, što je samo po sebi pogrešno."

Depositphotos

 

Bjelajac dodaje da su Celsius, FTX, kao i svi najveći igrači u ovom domenu, postali veliki i popularni zato što su kroz centralizovane entitete nudili lak upliv tradicionalnog novca u taj kripto-ekosistem. U ovom trenutku nama su velike kripto-menjačnice i dalje glavni izvor upliva stabilnog, fiat kapitala. Decentralizovani sistemi se nalaze pred regulacijom i bez menjačnica oni ne mogu da prime kapital, to jest ne mogu da ostvare fiat on ramp (zamena fiat novca za kriptovalutu), koji ne ide kroz neki centralizovan entitet a da to bude legalno danas", navodi naš sagovornik.

I dalje je neizvesno kako će se desiti potrebna regulacija. Taj put, dodaje, možda odnese tržište u neki novi balon povezan s novom vrstom centralizovanih entiteta, a možda da im se i kroz neke mehanizme kontrole omogući da posluju pod regulisanim uslovima. "Problematika je u tome što regulatori to pokušavaju da reše kroz postojeće sisteme, nisam siguran da li je to moguće."

Iz tog razloga, uočava Bjelajac, veliki broj finansijski orijentisanih kripto-projekata beži iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), jer se plaše da će ih razvoj stvari ili oterati u centralizaciju ili jednostavno sprečiti da posluju.

"Dosta njih gleda Evropu - većinom Švajcarsku, gledaju Singapur... To su verovatno i dalje najpopularnija mesta za inkorporaciju firmi koje se bave blokčejnom i web3-jem. Sve više entiteta isto tako, iz poreskih i regulatornih razloga, gleda Dubai kao cetralnu tačku gde odjednom možete imati laku dostupnost ljudima iz SAD, Evrope i Azije. Ovo znači istovremeno i velike prilike, ali je moguće napraviti i greške, jer koliko god da je loše imati neregulisano tržište, toliko pogrešno regulisano tržište koje daje privid stabilnosti ume da bude i mnogo gore."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar