Istorijski najviši IPO - zašto akcije eksplodiraju prvog dana trgovanja i kako zaraditi na tome

Na finansijskim tržištima postoji trenutak koji gotovo uvek koncentriše pažnju investitora - prvi dan trgovanja, odnosno inicijalna javna ponuda (IPO). Upravo tada tržište prvi put aktivno određuje cenu kompanije, a razlika između IPO cene i cene na zatvaranju ne govori samo o valuaciji, već mnogo više o odnosu ponude i tražnje, likvidnosti i možda najvažnije, sentimentu.

Istorijski gledano, najveći IPO skokovi retko su bili čista refleksija kvaliteta kompanije. Mnogo češće, oni su predstavljali trenutak u kojem tržište prestaje da racionalno procenjuje vrednost i počinje da agresivno "juri" priču, narativ i očekivanja o budućnosti.

U ovom članku vam donosimo pregled nekih od najvećih istorijskih prinosa prvog dana trgovanja i ukazujemo na to na šta treba da obratite pažnju kako biste ostvarili visok prinos ili izbegli potencijalne gubitke.

Kada tržište prestaje da gleda valuaciju i počinje da kupuje priču

Najekstremniji primeri takvog ponašanja dolaze iz dot-com ere krajem devedesetih, kada je kapital bio spreman da plati gotovo bilo koju cenu za kompanije povezane sa internetom. Tada IPO više nije bio samo proces određivanja vrednosti, već trenutak u kojem tržište praktično ignoriše cenu i reaguje isključivo na narativ.

VA Linux Systems (1999) ostaje simbol te euforije, brz rast od gotovo 700 odsto u jednom danu i dalje je jedan od istorijskih rekorda. Sličnu dinamiku imao je i theglobe.com godinu ranije, sa skokom većim od 600 odsto, dok su kompanije kao što su Red Hat i eBay takođe sa lakoćom beležile trocifrene prinose već prvog dana trgovanja.

Čak i Netscape, čiji IPO iz 1995. godine mnogi smatraju početkom internet investicione ere, pokazao je isti taj obrazac da je tržište bilo spremno da u jednom danu potpuno redefiniše vrednost kompanije.

Ono što je važno jeste da ovo nije izolovan fenomen jedne epohe. I u novijem periodu, kada se pojavi dovoljno snažan narativ, tržište reaguje na gotovo identičan način. Beyond Meat je 2019. godine eksplodirao na berzi, dok su Airbnb i LinkedIn bez većih problema udvostručili svoju vrednost već prvog dana. Najnoviji primer dolazi iz tehnološkog sektora - Figma (2025), koju smo detaljno analizirali nakon što je drastično pala, na debiju je zabeležila rast od čak 250 odsto, potvrđujući da se isti obrasci ponavljaju svaki put kada se kapital fokusira na dominantne teme, poput softvera i veštačke inteligencije.

Još svežiji primer dolazi praktično iz prethodnih nekoliko dana, iz sektora odbrane i tehnologije, gde se investicioni narativ trenutno gradi oko veštačke inteligencije i dronova u kontekstu rastućih geopolitičkih tenzija.

Kompanija Swarmer Inc, koja razvija AI softver za dronove korišćen u realnim borbenim uslovima, napravila je jedan od najspektakularnijih debija na tržištu - akcije su sa IPO cene od pet dolara u jednom trenutku eksplodirale i do 700 odsto, da bi trgovanje završile sa rastom od oko 520 odsto.

Ovaj primer je udaran upravo zbog onoga što se krije iza skoka - tržište uopšte nije gledalo finansijske rezultate, to se jasno videlo u finansijskoj slici kompanije - prihodi padaju, gubici rastu, ali to u ovom trenutku nije ni bilo bitno tržištu. Trenutno kapital ne kupuje ono što kompanija jeste danas, već ono što bi mogla postati u svetu u kojem vojna potrošnja raste, a AI tehnologija ulazi direktno u realne konflikte, iako trenutna finansijska slika ne govori u prilog tome da bi to ikada moglo da se desi.

U takvim trenucima cena prestaje da ima veze sa bilansom i postaje čista funkcija očekivanja. Budući rast se ne procenjuje postepeno, već se "ugrađuje" odmah, u nekoliko sati trgovanja, a to je tačka u kojoj IPO postaje čista manifestacija tržišne euforije.

Šta zapravo stoji iza velikih IPO skokova

Na prvi pogled, ovakvi skokovi mogu delovati kao potvrda snage kompanije, ali u praksi oni mnogo češće ukazuju na fenomen "underpricing". IPO cena retko predstavlja fer vrednost, već kompromis između kompanije, investicionih banaka i velikih investitora, sa ciljem da se obezbedi uspešna distribucija akcija i stabilan početak trgovanja. Upravo zato veliki prvodnevni rast često znači da je tržište bilo spremno da plati više nego što je kompanija tražila.

Ovaj obrazac se gotovo uvek pojavljuje u istim uslovima - kada postoji jaka investiciona tema, ograničena ponuda akcija i izražena tražnja, kako institucionalnih tako i ritejl investitora. U takvom okruženju dodatno se javlja i efekat "fear of missing out", koji dodatno ubrzava rast cene i pojačava volatilnost. IPO u tim trenucima postaje događaj vođen likvidnošću i kolektivnom psihologijom tržišta.

Regionalna realnost

Kada se ovakvi primeri uporede sa Adria regionom, razlika postaje još izraženija. Lokalna tržišta karakterišu manji broj IPO-a i znatno uža investiciona baza, što direktno utiče na intenzitet kretanja cena prvog dana. Ipak, i u regionu su postojali periodi izraženog interesovanja za IPO-e, posebno pre globalne finansijske krize.

Hrvatska i Slovenija tada su zabeležile najznačajnije primere. Gde je IPO HT-a 2007. godine pokazao koliko snažna može biti potražnja i na manjim tržištima, dok je Nova KBM u Sloveniji iste godine, uz veliku preplatu emisije, dodatno potvrdila da investitori u određenim fazama mogu agresivno reagovati i van velikih finansijskih centara.

Sličan obrazac mogao se videti i u novijem primeru slovenačke osiguravajuće kompanije Vzajemna, koja je 4. marta listirana na Ljubljanskoj berzi. Nakon statusne transformacije i izlaska na berzu, uz nominalnu cenu akcije od jednog evra, potražnja je značajno premašila ponudu, pri čemu su prve transakcije zaključivane po cenama i do 20 puta višim od nominalne vrednosti. Do kraja dana, trgovanje se stabilizovalo na oko osam evra po akciji.

Takođe primeri, poput INA i Spana, pokazuju isti obrazac, ali sa znatno manjim intenzitetom, što jasno ukazuje na to da je ključni faktor upravo nivo likvidnosti i širina investicione baze.

Upoređujući ove primere, postaje jasno da veličina prvodnevnog skoka ne zavisi primarno od kvaliteta kompanije, već od tržišnog okruženja u kojem se IPO odvija. U uslovima snažnog narativa, tržište može napraviti ekstremne pomake već prvog dana, dok u manje razvijenim tržištima isti proces ostaje znatno mirniji i fundamentalno orijentisan, iako i u Adria regionu postoje primeri koji su zabeležili značajne skokove, među kojima se posebno izdvaja Vzajemna.

Kako pristupiti IPO-ima - između prilike i zamke

Zbog toga IPO treba posmatrati kao jedan od najčistijih pokazatelja tržišnog sentimenta. Najveći skokovi pojavljuju se u trenucima kada se poklope narativ i potražnja, bilo da je reč o dot-com eri, postpandemijskom tehnološkom rastu ili najnovijem talasu investicija u veštačku inteligenciju, ali ukoliko kompanija zaista nema snažnu finansijsku strukturu i biznis model, računajte da će vam se ova investicija u budućem periodu zasigurno zacrveneti u portfoliju kada se euforija ispumpa.

Ukoliko želite da izvučete maksimum iz IPO-a, ono na šta treba da obratite pažnju jeste da li je finansijska slika stabilna i da postoji jak narativ o toj kompaniji i industriji u kojoj se ona nalazi. To je dobitna kombinacija za ostvarivanje znatnih prinosa u kratkom roku, ali tada budite jako oprezni sa daljim držanjem te kompanije, jer ako postane precenjena, vrlo brzo može doći do korekcije.

Međutim, ako fundamentalna analiza pokazuje da je ta kompanija zaista kvalitetna, takva korekcija može predstavljati i priliku za dodatno ulaganje.

U tom smislu, IPO nije samo način finansiranja kompanije, već trenutak u kojem tržište najjasnije pokazuje kako razmišlja. A upravo prvi dan trgovanja ostaje trenutak kada se ta očekivanja najbrže i najdirektnije pretvaraju u cenu.