Kako kupiti udele u OpenAI-ju ili SpaceX-u pre izlaska na berzu? Adresa je Forge

Dok se pažnja javnosti najčešće usmerava na javne berze poput njujorške ili londonske, poslednjih godina paralelno se razvija i manje vidljivo, ali sve značajnije tržište - trgovanje udelima u privatnim kompanijama pre njihovog izlaska na berzu. Platforme poput američkog Forge Globala omogućavaju investitorima da kupuju i prodaju udele u kompanijama koje su još uvek u privatnom vlasništvu, ali su već izgradile globalnu prepoznatljivost, tako da se njihove vrednosti danas procenjuju na desetine ili čak stotine milijardi dolara.

Na tim platformama mogu se naći udeli u kompanijama kao što su OpenAI, SpaceX, Epic Games ili Revolut, koje još nisu javno izlistane, ali već u dominiraju sektorima veštačke inteligencije (AI), svemirske industrije, finteka i gejminga. Reč je o tržištu koje je donedavno bilo gotovo potpuno zatvoreno za širi krug investitora i rezervisano uglavnom za fondove rizičnog kapitala, velike institucionalne investitore i osnivače kompanija. Međutim, sekundarno tržište kapitala sada pokušava da promeni ustaljenu dinamiku i stvori novu berze.

Zašto je ovo važno

Suština nije samo u tome da postoji nova platforma za trgovanje udelima, nego u strukturnoj promeni tržišta kapitala. Ako je ranije na snazi bilo pravilo da se najveći rast kompanija dešava tek nakon IPO-a, odnosno izlaska na berzu, sada se kreira drugačiji narativ - kompanije ostaju privatne mnogo duže, pa najveći deo rasta vrednosti nastaje dok su još u privatnom vlasništvu. To znači da investitori na javnim berzama dolaze tek na kraju ciklusa rasta i da najveće prinose često ostvaruju VC fondovi i investitori koji rano krenu s ulaganjem.

Platforme poput Forgea imaju ulogu da stvore likvidnost za privatne udele i omoguće trgovanje između postojećih vlasnika i novih investitora. 

 

Šta je Forge i kako funkcioniše

Forge Global je jedna od najvećih platformi na svetu za trgovanje udelima u privatnim kompanijama, čija je osnovna funkcija povezivanje postojećih vlasnika udela - onih koji žele da prodaju deo svog vlasništva - s investitorima koji žele kupiti udele u kompanijama koje još nisu izašle na javno tržište.

Za razliku od investiranja na primarnom tržištu kapitala, gde kompanija prikuplja "svež" kapital, transakcije koje se odvijaju na sekundarnom tržištu ne donose novac kompaniji, već omogućavaju postojećim akcionarima da prodaju deo svojih udela. To tržište poslednjih godina raste snažno, jer se menjaju same okolnosti: dok su tehnološke firme pre dve decenije relativno brzo izlazile na berzu, danas mnoge od njih dostižu vrednosti pre IPO-a.

Forge, tako, omogućava investitorima da učestvuju u tom rastu pre nego što kompanije postanu dostupne na javnim tržištima. Evropsko širenje ove platforme razvija se u partnerstvu s Deutsche Börse Groupom, kroz investicijsku jedinicu DB1 Ventures, što pokazuje da i tradicionalne berzanske institucije prepoznaju potencijal ovog segmenta tržišta kapitala.

 

Ko, zapravo, prodaje udele

Iako se često misli da osnivači prodaju udele, u praksi je druga priča - najveći deo ponude dolazi od investitora i zaposlenih koji su prvi ulagali. Kada vrednost kompanije počne da raste naglo, određeni broj zaposlenih odlučuje da unovči deo udela pre eventualnog izlaska na berzu.

Drugi važan izvor ponude su VC fondovi koji su investirali u ranoj fazi razvoja kompanije. Oni ponekad prodaju deo udela kako bi "zaključali" profit ili oslobodili kapital za nove investicije.

U pojedinim slučajevima udele prodaju i suosnivači ili direktori, uglavnom radi diverzifikacije ličnog bogatstva.

Takve transakcije obično moraju da odobre same kompanije, jer mnoge imaju pravo da ograniče ili kontrolišu promene u vlasničkoj strukturi.

Bloomberg

 

Koliki je minimalni ulog

Za razliku od javnih berzi, gde investitor može da kupi i samo jednu akciju, ulazak na sekundarna tržišta privatnih kompanija znatno je skuplji. Na platformama poput Forgea minimalne investicije često počinju od oko 100.000 dolara, a ponekad i više, zavisno od kompanije i dostupnih paketa udela.

Zbog toga su takva tržišta i dalje, uglavnom, dostupna akreditovanim investitorima, institucionalnim fondovima i takozvanim "family office" strukturama (investicione organizacije koje upravljaju kapitalom veoma bogatih porodica i ulažu ga u različite vrste imovine), dok mali investitori retko imaju direktan pristup.

Kako se formiraju cene

Cene udela na sekundarnom tržištu kapitala najčešće se oslanjaju na poslednje investicijske runde kompanije, ali se mogu značajno razlikovati zavisno od potražnje investitora. Ako je interesovanje veliko, udeli se često prodaju po višoj ceni od poslednje procene vrednosti kompanije. U suprotnom, mogu se prodavati uz popust. Dakle, ovde je takođe na snazi klasičan mehanizam zakona ponude i potražnje, koji viđamo i u drugim tržišnim modelima.

Ipak, treba imati u vidu da zbog ograničene transparentnosti privatnih kompanija, takve cene mogu biti znatno volatilnije nego na javnim berzama. Drugim rečima, privatne firme nemaju obavezu da redovno objavljuju detaljne finansijske izveštaje kao javne kompanije, pa investitori često raspolažu s manje informacija o njihovom poslovanju. Uz to, trgovanje se odvija u manjem broju transakcija i s ograničenom likvidnošću, zbog čega i relativno mali broj kupaca ili prodavaca može značajno da pomeri cenu.

Bloomberg

 

Kompanije koje dominiraju sekundarnim tržištem

Najveće interesovanje investitora trenutno je usmereno na kompanije koje su lideri u sektorima AI-ja, svemirske tehnologije, finteka i digitalne zabave. Jedna od najtraženijih kompanija je OpenAI, organizacija koja stoji iza ChatGPT-ja i drugih AI modela, a koja je nedavno najavila i preuzimanje startapa Promptfoo, u trci za bezbednije AI agente. Globalni AI bum doveo je OpenAI do vrtoglavog rasta procene vrednosti, što je investitorima ogroman pozitivni signal, iako kompanija još nije na berzi.

Značajno je istaći i da su se pre nekoliko godina na sekundarnim tržištima pojedini paketi udela trgovali po relativno niskim cenama, dok su u novijim transakcijama cene udela višestruko porasle. Rast vrednosti OpenAI-ja reflektuje upravo ogromna očekivanja investitora da će AI transformisati veliki deo globalne ekonomije.

Sličnu pažnju privlači i Anthropic, jedan od glavnih konkurenata OpenAI-ju u razvoju velikih jezičkih modela. Kompanija je razvila AI model Claude, a među njenim investitorima nalaze se tehnološki giganti poput Amazona i Googlea.

Dario Amodei, izvršni direktor Anthropica / Bloomberg

 

U svemirskoj industriji, investitori su posebno zainteresovani za SpaceX, kompaniju Elona Muska koja dominira na polju komercijalnih raketa i satelitskih sistema. SpaceX je, takođe, razvio globalnu satelitsku mrežu Starlink, koja sve brže postaje ključni izvor prihoda kompanije. Interesovanje investitora za SpaceX vidi se čak i na tržištima predviđanja, poput platforme Polymarket, gde korisnici ulažu novac na različite scenarije vezane za potencijalni IPO kompanije. Jedno od popularnih pitanja je čak i koji bi tiker SpaceX mogao da koristi na berzi. Iako ova tržišta ne predstavljaju formalne prognoze, često služe kao svojevrsni indikator očekivanja investitora i tehnološke zajednice oko jednog od najiščekivanijih IPO-a na globalnom tržištu kapitala, što im daje težinu i značaj.

U evropskom fintek sektoru veliku pažnju privlači Revolut, digitalna banka sa desetinama miliona korisnika širom sveta. Revolut je izrastao u jednu od najvrednijih fintek kompanija u Evropi i često se pominje kao kandidat za jedan od najvećih budućih tehnoloških IPO-a na Starom kontinentu.

 

 

U sektoru digitalne zabave posebno je zanimljiv Epic Games, kompanija koja stoji iza popularne igre Fortnite i vlasnik Unreal Enginea, jedne od najvažnijih tehnologija za razvoj video-igara, filmske produkcije i virtuelnog sveta.

Naposletku, još jedan dobar primer je Polymarket, zasnovan na blokčejnu. Na toj platformi korisnici ulažu u "verovatnoću" određenih događaja - od političkih izbora do ekonomskih odluka. Kada Polymarket spojimo uz, recimo, SpaceX i priču o tikeru, dodatno jača narativ o sekundarnim tržištima kao novim berzama vrednim pažnje. Ipak, iako ulaganje u privatne kompanije pre IPO-a može doneti značajne prinose, takve investicije nose i znatni rizik. 

Bloomberg

 

Veliki potencijal, ali i visoki rizici

Pre svega, investitori imaju ograničen pristup finansijskim informacijama, jer privatne kompanije nemaju obavezu da redovno objavljuju detaljne izveštaje o poslovanju kao što je to slučaj sa firmama koje kotiraju na berzi. To znači da potencijalni kupci često raspolažu sa manje podataka o prihodima, profitabilnosti, dugovima ili projekcijama rasta, pa se investicione odluke u većoj meri zasnivaju na procenama i očekivanjima.

Uz to, likvidnost takvog tržišta je mala, jer se transakcije odvijaju sporadično i u ograničenom broju, pa investitori ne mogu uvek brzo da prodaju svoje udele. Stoga, izlazak iz investicije često zavisi od budućeg IPO-a, nove investicione runde ili eventualne prodaje cele kompanije.

Istovremeno, valuacije privatnih tehnoloških kompanija poslednjih godina znatno su porasle, posebno u određenim sektorima. Takav rast povećava rizik da su očekivanja investitora preterano optimistična, jer se vrednost kompanija često zasniva na projekcijama budućeg rasta, a ne na trenutnim finansijskim rezultatima. U slučaju promene tržišnih uslova ili slabijih poslovnih rezultata, te valuacije mogu se relativno brzo korigovati.