Kompanije masovno kupuju sopstvene akcije –skriveni motor rasta na berzi

Veliki institucionalni investitori godinama se smatraju glavnim pokretačem tržišta akcija. U poslednjih nekoliko godina toj slici pridružio se i novi faktor - ritejl investitori koji kroz platforme za trgovanje i društvene mreže mogu pokrenuti snažne kratkoročne pomake. Ipak, iza jednog od najvažnijih izvora potražnje na američkom tržištu akcija stoji akter koji se ređe posmatra u tom kontekstu - same kompanije.

Kompanije kao veliki kupac sopstvenih akcija

Dok investitori analiziraju kamatne stope, inflaciju i poteze centralnih banaka, kompanije iz indeksa S&P 500 već godinama koriste jedan veoma direktan mehanizam za vraćanje kapitala akcionarima - otkup sopstvenih akcija (engl. buyback). Upravo ti programi postali su jedan od najvažnijih strukturnih izvora potražnje za akcijama na tržištu.

Logika tih otkupa je jednostavna: kada kompanija kupuje sopstvene akcije, broj akcija u opticaju se smanjuje, što automatski povećava zaradu po akciji za preostale akcionare, a dok manji broj akcija u opticaju često može imati i pozitivan uticaj na cenu akcije, jer kompanija postaje dodatni kupac na tržištu. Međutim, računovodstveni efekat je samo jedan deo priče, dok drugi često važniji, jeste sam tržišni efekat - kompanija postaje kupac sopstvenih akcija i time direktno utiče na ravnotežu ponude i potražnje na berzi.

Rekordni programi otkupa

Upravo zato obim otkupa poslednjih godina privlači sve veću pažnju investitora. Kompanije iz S&P 500 tokom 2024. godine potrošile oko 942,5 milijardi dolara na otkup sopstvenih akcija, što je najviši godišnji nivo u istoriji indeksa. Samo u poslednjem kvartalu te godine otkupljeno je oko 243 milijarde dolara akcija, dok je u prvom kvartalu 2025. buyback aktivnost dostigla 293,5 milijardi dolara, što predstavlja kvartalni rekord.

Takvi iznosi znače da takav otkup nije samo sporedan faktor na tržištu, jer kada se taj obim raspodeli kroz godinu, dobija se procena da korporativni otkupi mogu predstavljati više milijardi dolara dnevne potražnje za akcijama. U tržištu gde se cene formiraju na osnovu ravnoteže između kupaca i prodavaca, takav kupac može imati značajan uticaj na kretanje cena.

 

 

Buyback kao amortizer tržišta

Upravo zato buyback programi često deluju kao faktor koji može u dobroj meri amortizovati tržišta, odnosno kada je povećana aktivnost kompanija u otkupu sopstvenih akcija, padovi na tržištu često nailaze na dodatnu potražnju, što može ublažiti sam pad. Suprotno tome, u periodima kada buyback aktivnosti privremeno stanu, tržište može postati znatno osetljivije na prodajne pritiske.

Jedan od razloga za to su takozvani blackout periodi (periodi zabrane kupovine). Mnoge kompanije u SAD obustavljaju otkup akcija nekoliko nedelja pre objave kvartalnih rezultata kako bi izbegle potencijalni rizik trgovanja dok raspolažu informacijama koje još nisu javno objavljene, što dovodi do toga da tokom tog perioda jedan od najvećih kupaca na tržištu privremeno nestaje.

Upravo zato treba pažljivo propratiti trenutak kada kompanije ponovo ulaze u takozvani open buyback window (period u kojem mogu nastaviti sa otkupom sopstvenih akcija). Taj trenutak često znači da se značajan izvor potražnje vraća na tržište.

Buyback aktivnost u 2026. godini počinje ponovo da ubrzava. Iako je trenutni tempo otkupa još uvek niži u odnosu na rekordne nivoe iz 2024, sve veći broj kompanija izlazi iz blackout perioda. Procene ukazuju da je oko 59 odsto kompanija iz S&P 500 od sredine februara ponovo je u otvorenom periodu otkupa, nakon što je oko 40 odsto firmi izašlo iz faze zabrane od sredine januara.

Istorijski obrazac - buybacks na vrhu ciklusa

Istorijski gledano, periodi snažnih programa otkupa često su se poklapali sa kasnim fazama tržišnog ciklusa. U godinama poput 2007. ili 2018. kompanije su agresivno otkupljivale sopstvene akcije upravo u trenutku kada su profiti bili visoki i optimizam na tržištu izražen, ali su se u narednom periodu pojavili snažni makroekonomski šokovi koji su doveli do korekcije tržišta.

Međutim, poslednji ciklus pokazuje nešto drugačiju dinamiku. Tokom 2024. godine, kada su programi otkupa dostigli rekordnih 942,5 milijardi dolara, S&P 500 je istovremeno ostvario snažan rast od oko 25 odsto. Slična dinamika nastavila se i tokom 2025. godine, uprkos visokom nivou neizvesnosti na tržištu, uključujući strah od trgovinskog sukoba zbog carina Donalda Trumpa, kao i spekulacije da je talas optimizma oko veštačke inteligencije možda dostigao svoj vrhunac.

Bloomberg

 

Promena strukture investitora

Jedno od objašnjenja leži upravo u promeni strukture investitora na tržištu akcija. Za razliku od prethodnih ciklusa, danas značajan deo potražnje dolazi iz pasivnih investicionih fondova koji automatski kupuju akcije kada kapital ulazi u indeksne ETF proizvode. Istovremeno, poslednjih godina porastao je i uticaj ritejl investitora koji kroz digitalne platforme učestvuju u trgovanju u mnogo većem obimu nego ranije.

Takva kombinacija faktora znači da se struktura potražnje na tržištu akcija postepeno menja. Dok su u prethodnim ciklusima programi otkupa često dolazili blizu vrha tržišta, i danas se oni pojavljuju u trenutku kada mnogi upozoravaju na moguće znake kasne faze ciklusa. Međutim, za razliku od ranijih perioda, tržište se sada nalazi u okruženju u kojem dodatnu potražnju stvaraju i pasivni fondovi i individualni investitori, što može ublažiti i skratiti periode tržišne nestabilnosti.

To ne znači da se istorijski obrasci ne mogu ponoviti, ali trenutna kombinacija snažnih programa otkupa i stalnog priliva kapitala u pasivne fondove sugeriše da tržište u ovom ciklusu funkcioniše u nešto drugačijem strukturnom okruženju nego u prethodnim decenijama. U kombinaciji sa programima otkupa, to znači da američko tržište danas ima više paralelnih izvora potražnje nego u prethodnim ciklusima.

Zanimljivo je da u ovom momentu optimizam investitora ne dolazi samo sa tržišta akcija. Sličan signal vidi se i na tržištu obveznica. Razlika u prinosima između korporativnih i državnih obveznica - takozvani spred - nalazi se na istorijski niskom nivou. To znači da investitori ne traže veliku dodatnu premiju za držanje korporativnog duga, što obično ukazuje na relativno visok nivo poverenja u finansijsko stanje kompanija.

U periodima ozbiljne krize ili recesije, ti spredovi obično naglo rastu jer investitori zahtevaju veću kompenzaciju za rizik. Trenutno stanje na tržištu obveznica zato sugeriše da, uprkos čestim pričama o potencijalnom balonu na tržištu akcija, investitori i dalje ne pokazuju znakove široko rasprostranjenog straha.

Da li otkup sopstvenih akcija može ponovo podržati tržište

U takvom okruženju programi otkupa mogu imati dodatni značaj, odnosno prosečan dnevni obim trgovanja povezan sa  programima otkupa trenutno je oko 1,2 puta veći nego u istom periodu prošle godine, ali je i dalje značajno niži u odnosu na rekordnu 2024. godinu. To stvara zanimljiv jaz. Buyback aktivnost jeste u porastu u odnosu na prethodnu godinu, ali još uvek nije dostigla nivoe koji su prethodno pratili snažan rast tržišta. Upravo tu nastaje ključno pitanje za investitore - da li bi povratak buyback aktivnosti ka nivoima iz 2024. mogao ponovo pojačati potražnju na tržištu akcija?

Ako se taj jaz zaista popuni, kombinacija korporativnih otkupa, pasivnih ETF tokova i kontinuiranog priliva ritejl kapitala mogla bi ponovo postati snažan faktor podrške tržištu. Kako sve veći broj kompanija izlazi iz blackout perioda i ponovo aktivira svoje programe otkupa, korporativni sektor bi ponovo mogao postati jedan od najvećih kupaca na tržištu. Ako se istorijski obrazac ponovi, tokovi otkupa mogli bi predstavljati dodatni izvor potražnje koji pomaže tržištu da zadrži optimizam čak i u okruženju u kojem se sve češće govori o potencijalnim balonima i precenjenosti akcija.

Zbog toga priča o otkupu sopstvenih akcija nije samo tehnički detalj u finansijskim izveštajima kompanija, nego je i pitanje ko zapravo kupuje akcije i koliko kapitala ulazi na tržište. A u trenutku kada kompanije raspolažu stotinama milijardi dolara za otkup sopstvenih akcija, odgovor na to pitanje može imati značajan uticaj na smer u kojem će se tržište kretati.