FTSE 100 opet u igri posle 16 godina - počinje da nagriza Wall Street

Londonska berza je u globalnim portfeljima godinama imala sporednu ulogu - prisutna više iz navike nego kao investiciona priča sama po sebi. Dok je Wall Street rušio rekorde na talasu tehnološke ekspanzije i veštačke inteligencije (AI), britanski indeks FTSE 100 je čučao u senci, oslonjen na bankarski sektor, energetiku, rudarstvo i potrošačku robu.

Međutim, u okruženju viših kamata i rastuće neizvesnosti, tržište je tokom 2025. godine počelo da favorizuje stabilne zarade i povrat kapitala, umesto obećanja o brzom rastu. Drugim rečima, sektori koji tradicionalno važe za "dosadne" nude upravo ono što tržište sada traži - sigurnije prihode, dividende i manju zavisnost od optimističnih projekcija rasta. Takva promena paradigme se pokazala kao ključna prednost britanskog indeksa.

Prvi put od 2009. godine FTSE 100 je nadmašio američke indekse, uključujući S&P 500, i to ne zato što je britanska ekonomija iznenada ubrzala, već zato što se promenila logika globalnih prinosa.

Na američkom tržištu, procene kompanija sa visokim očekivanim rastom i dalje su visoke, što ograničava prostor za dalji rast bez stvarnog povećanja profita, dok istovremeno raste rizik prevelike koncentracije u svega nekoliko najvećih imena. Zato se iza ovog "preokreta" ne postavlja samo pitanje da li će se ponoviti u 2026, već i da li signalizira uspostavljanje nove ravnoteže između tržišta koja pre svega nagrađuju očekivanja snažnog budućeg rasta, poput američkog, i tržišta koja već danas nude opipljiv povrat kroz stabilne zarade, dividende i otkup sopstvenih akcija - kakvo je britansko.

 

FTSE 100 je u 2025. profitirao iz tri kanala prinosa koji su u prethodnoj deceniji često bili potcenjeni:

• Prvi kanal je ciklični: banke su u okruženju viših stopa i šire neto kamatne marže dobile stabilniji temelj za zarade nego u periodu kada su kamatne stope centralnih banaka bile blizu nule;

• Drugi kanal je strukturalni: energija i rudarstvo, kao i sektori koji zahtevaju velika i dugoročna ulaganja, generišu veliki slobodni novčani tok kada su cene roba i dalje relativno visoke ili stabilne, a taj novac se u tržišnoj kulturi Velike Britanije češće vraća akcionarima nego što se "rasipa" na rizične akvizicije;

• Treći kanal je geopolitički: odbrambene kompanije i dobavljači u lancu bezbednosti beleže osetniju potražnju i formiraju višegodišnje budžete, što tržište nagrađuje kroz niži rizik procene budućih novčanih tokova.

 

Ključna razlika u odnosu na S&P 500 je u tome što FTSE 100 nije "pobedio" zato što je imao spektakularan rast profita, već zato što je njegovo tržište u startu bilo cenovno manje zahtevno, a struktura prinosa više oslonjena na stvarni novčani povrat investitorima (dividende i otkup sopstvenih akcija), a manje na dugoročna obećanja o rastu. Kada se pažnja investitora ponovo usmerila na osnovne pokazatelje - koliko kompanije zaista zarađuju i koliki deo te dobiti vraćaju akcionarima - tada su tržišta, poput britanskog, počela da deluju "razumnije" u kontekstu vrednovanja od onih koja zavise od stalnog održavanja vrlo visokih procena.

Bloomberg

 

P/E 14 ne znači samo 'jeftino'

Najdirektniji deo priče tiče se vrednovanja: FTSE 100 se trguje uz odnos cene i dobiti oko 14, naspram približno 25 u SAD i oko 17 u Evropi. Ipak, niži multiplikator sam po sebi nije garancija prinosa. Ključno pitanje je da li je taj diskont opravdan realnim rizicima ili je dobrim delom rezultat dugotrajne percepcije i istorijske pasivnosti.

Diskont britanskog tržišta godinama se objašnjavao slabijim izgledima rasta, dodatnom premijom rizika nakon Bregzita, manjom zastupljenošću tehnoloških kompanija i opštom instancom da Londonska berza nema jasnu putanju rasta. Međutim, 2025. godina pokazuje da je deo tog diskonta verovatno preteran. FTSE 100 u velikoj meri čine kompanije koje najveći deo prihoda ostvaruju van Britanije - često u dolarima ili kroz globalne izvozne lance, pa njihovi rezultati ne zavise isključivo od stanja domaće privrede. Drugim rečima, činjenica da su kompanije izlistane u Londonu ne znači automatski i da su vezane za britanski ekonomski ciklus.

I tu dolazimo do suštine. Promena vrednovanja ne znači da britansko tržište treba da se pretvori u "novo američko tržište" sa visokim tehnološkim procenama, već da tržište prestaje da tretira Britaniju kao "večitu drugorazrednu opciju" i počinje da priznaje kvalitet zarada, snagu bilansa i održiv povrat kapitala. Čak i skroman pomak u tržišnim procenama - recimo sa odnosa cene i dobiti od 14 na 15 ili 16, uz stabilne dividende - može doneti značajan ukupan prinos, naročito ako na američkom tržištu istovremeno dođe do smanjenja procena zbog visokih cena i prevelike koncentracije.

 

 

 

Zašto bi i 2026. mogla biti plodna za FTSE 100

Sve veći broj investicionih banaka vidi prostor da se ovaj zaokret nastavi i u 2026, ali argument nije da će "britansko tržište rasti zato što je jeftino, već da se uklapa u tri globalna investiciona problema koja su postala očigledna".

Prvo, američke akcije su skupe i usko koncentrisane. Kada je tržište oslonjeno na mali broj megakep kompanija, rizik portfelja ne ogleda se samo u svakodnevnim oscilacijama cena već i u zavisnosti od jedne ključne pretpostavke - da će rast zarada nastaviti da opravdava visoke tržišne procene. Čim se ta pretpostavka dovede u pitanje, korekcija se brzo širi na čitavo tržište.

Drugo, više kamatne stope menjaju način na koji se vrednuju akcije. Dok je u periodu jeftinog novca imalo smisla plaćati premiju za profit koji stiže tek u dalekoj budućnosti, u okruženju viših realnih stopa tržište sve više daje prednost kompanijama koje zaradu i novčani tok mogu da isporuče ranije - i da ga vrate investitorima već danas.

Treće, geopolitičke okolnosti promenile su i značenje nekih "defanzivnih" sektora. Odbrana se, na primer, više ne posmatra samo kao ciklična industrija koja zavisi od ekonomskih uspona i padova, već kao strateška oblast sa dugoročnijom, predvidljivijom tražnjom. To pruža veću otpornost i povećava verovatnoću da će deo zarada ostati stabilan.

Ako se ovi trendovi nastave, FTSE 100 ostaje logičan izbor za globalne investitore koji traže diverzifikaciju, ali bez napuštanja razvijenih tržišta.

 

Stabilnost uz ograničenja

Najveća promena u percepciji indeksa FTSE nije u tome što je "jeftin", već u tome što mu se vraća uloga koju je godinama gubio - uloga stabilnog uporišta u portfelju. U okruženju u kojem se sve veći deo prinosa na S&P 500 može objasniti rastom procena i koncentracijom u nekoliko kompanija, FTSE nudi drugačiji investicioni profil - jači oslonac na dividende i otkup sopstvenih akcija, kao i na sektore koji nisu direktno vezani za jedan tehnološki ciklus.

Ipak, i ova priča ima jasne granice:

• Prvi rizik je valutni: globalni investitor može ostvariti dobar prinos na akcije, ali ga kretanje funte može ili dodatno uvećati ili u potpunosti neutralisati;

• Drugi rizik je vezan za sirovine: energetika i rudarstvo nose rizik naglog pada cena roba, što može snažno uticati na zarade;

• Treći rizik je političko-regulatorni: britansko tržište često je izloženo većem stepenu političke neizvesnosti nego što investitori preferiraju, što može produžiti period nižih tržišnih procena;

• Četvrti rizik je strukturalni: FTSE 100 i dalje ima ograničenu izloženost sektorima sa visokim stopama rasta, pa bi u slučaju novog tehnološkog superciklusa - ponovo mogao da zapne.

 

Bloomberg

 

Zbog toga će 2026. godina biti ključni test ove teze. Ako FTSE nastavi da nadmašuje S&P 500 čak i u uslovima smirivanja geopolitičkih tenzija i stabilizacije kamata, to će biti znak da se tržišni diskont zaista smanjuje i da britansko tržište ulazi u novu fazu vrednovanja. Ako, međutim, ta prednost nestane u trenutku kada se rast u SAD ponovo počne vrednovati kroz visoke tržišne procene, 2025. će ostati upamćena tek kao epizoda globalnog zaokreta - značajna, ali prolazna.

U ovom trenutku, međutim, jedno je već jasno: FTSE 100 više ne izgleda kao tržište koje je "jeftino" zato što nema perspektivu, već kao tržište koje je ponovo pronašlo pokretač rasta - i to onaj koji proizlazi iz same strukture globalnog rizika. Upravo takvi pokretači najčešće se pokažu i kao najtrajniji.