Pregled berzi - Fed prkosi Trumpu, evropski indeksi nadmašuju američke

Predstavnici američke centralne banke Fed su na sastanku u sredu odlučili da ne menjaju kamatne stope i da ih zadrže između 4,25 do 4,5 odsto. Njihova odluka je verovatno razočarala predsednika Donalda Trumpa, koji već duže insistira na smanjenju kamatnih stopa.

Odluku su potkrepili zabrinutošću zbog mogućeg rasta nezaposlenosti i inflacije, koji bi mogli da uzmu maha. Pre donošenja odluke, već smo izveštavali da su zvaničnici Feda u svojim javnim nastupima isticali to da uprkos izrazito visokoj neizvesnosti, trenutna monetarna politika ostaje adekvatno usmerena ka istovremenom postizanju maksimalne zaposlenosti i cenovne stabilnosti.

"Ključni indikatori se još uvek dobro drže", još pre objave odluke izjavila je Sarah House, viša američka ekonomistkinja u Wells Fargou. "Mislim da ćemo čuti i to da je neizvesnost u ovom okruženju velika i da su spremni da deluju - ili da ne deluju - po potrebi, kako bi dostigli oba cilja svog mandata.

Protekla nedelja na Wall Streetu prošla je bez prevelikih posebnosti. Sva tri veća američka indeksa zabeležila su rast u visini od pola do jedan odsto u petodnevnom trgovanju, pri čemu su na odluku Feda reagovali manjim rastom.

Za japanski indeks Nikkei 225 je odlična nedelja, u kojoj je pridobio 3,61 odsto, južnokorejski Kospi porastao je za 0,63 odsto, kineski CSI 300 za 1,86 odsto, hongkonški Hang Seng za dobrih tri odsto. 

Nemački indeks Dax pridobio je 1,92 odsto, londonski FTSE 100 0,75 odsto, francuski CAC 40 0,25 odsto, panevropski Eurostoxx 50 i Eurostoxx 600 0,87, odnosno 0,41 odsto.

Evropske akcije u 2025. godini nadmašuju američke

Evropska berzanska tržišta su 2025. godinu započela sa optimizmom, što je u prvom kvartalu značilo bolje rezultate nego na američkim tržištima. Indeksi FTSE, DAX i CAC 40 su u prva tri meseca porasli za 10,7 odsto, 3,9 odsto odnosno 5,4 odsto, dok su američki indeksi u istom periodu bili u crvenom - S&P 500 je 31. marta pao za 4,4 odsto, Dow Jones za skoro jedan odsto, a najviše su bila pogođena velika tehnološka preduzeća, zbog čega je Nasdaq kvartal završio sa 10,3 odsto nižom vrednosti u poređenju sa krajem 2024. godine.

Ovaj trend u Evropi podstakla su očekivanja o povećanim državnim ulaganjima u odbranu i energetiku, te monetarna politika Evropske centralne banke (ECB), koja nastavlja sa popuštanjem restriktivnih mera. Ali najava carina administracije američkog predsednika zloglasnog 2. aprila, te igra toplo-hladno i neprestane promene odluka koje su usledile, izazvale su nestabilnost na tržištima na obe strane Atlantika.

"Čini se kao da je Evropa nekada bila muzej, a sada se budi", izjavila je za Bloomberg Catherine Braganza iz londonske kompanije Insight Investment. Ključni evropski berzanski indeksi nadmašuju američke.

Popularni indikator Wrrenna Buffetta pokazuje da je vreme za kupovinu

Ključni pokazatelj vrednovanja, koji je istakao legendarni investitor Warren Buffett, pokazuje da su akcije relativno jeftine, što znači da oporavak američkih akcija ima još prostora za rast.

Bloomberg

"Buffettov indikator" meri odnos ukupne vrednosti američkog tržišta akcija, izračunate preko indeksa Wilshire 5000, i vrednosti američkog bruto domaćeg proizvoda u dolarima. Ovaj indikator je na najnižem nivou od početka septembra - čak i posle skoka koji je u poslednjim nedeljama akcije podstakao rast akcija.

Izvršni direktor kompanije Berkshire Hathaway rekao je da je "najbolje merilo vrednovanja" odnos vrednosti američkih javno kotiranih kompanija i BDP-a države. Indikator je krajem prošle godine dostigao istorijski najviši nivo, što je davalo naznake slične onima sa vrhunca tržišta 2021. godine i pre pucanja internet balona 2000. godine.

"To je ključni indikator, jer pomaže trgovcima da znaju kada da ulože kapital i kupe akcije." To su reči Adama Sarhana, 50 Park Investments, koji je investirao u akcije tehnoloških kompanija.

Koliko još može da pojeftini nafta

Cena nafte ove godine prilično pada. Trgovinski rat i ubrzana proizvodnja nafte su među članicama naftnog kartela OPEC+ cenu 159-litarskog barela sirove nafte brent u petak zadržali na nivou od 64 dolara, dok je cena barela zapadnoteksaške nafte WTI iznosila 61 dolar.

"Razloga za veliki pad cene je više", kaže Tilen Šarlah iz kompanije Acex. Naglašava da je kartel OPEC+ (naročito Rusija i Saudijska Arabija) u početku ograničavao proizvodnju, a poslednjih meseci se postepeno povećava crpljenje nafte sa ciljem da se povrati tržišni udeo, verovatno kao odgovor na slabiju potražnju ili geopolitičke pritiske. Kao što smo izveštavali, kartel je prošle subote doneo odluku o povećanju crpljenja za 411 hiljada barela dnevno.

Šarlah takođe pominje da je potražnja u Kini, koja je najveći svetski uvoznik nafte, ispod očekivanog nivoa. "SAD sa svojom proizvodnjom 'shale oil' brzo reaguju na više cene, što dugoročno ograničava rast cena, a dodatno cene snižavaju i promene na čelu SAD i uvođenje carina, koje izazivaju nestabilnost na tržištu i posebno jačaju izglede za usporavanje globalnog ekonomskog rasta", dodaje.

Bitcoin ponovo preko 100.000 dolara. Zašto?

Cena bitcoina je u četvrtak ponovo premašila granicu od 100 hiljada, što nije postignuto od februarskog skoka, nakon što su izgledi za smirivanje trgovinskih tenzija podstakli rast vrednosti ove kriptovaluta i nakon što je američki predsednik najavio trgovinski sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

"To jednostavno ukazuje na ogromnu potražnju za digitalnim sredstvima u industriji, naročito za bitcoinom", rekao je Cosmo Jiang iz Pantera Capital. "Kupaca je sve više. Vidimo i prednosti toga što su digitalna sredstva digitalna - za njih se ne mogu uvesti carine. U vreme ekonomskih pritisaka, digitalna sredstva pokazuju prednost na tržištu."

"Sto hiljada evra je očigledna psihološka granica", rekao je Edward Chin, suosnivač kompanije Parataxis Capital. "S obzirom na sve objave o kupovini bitcoina od strane javnih kompanija i činjenicu da ih dolazi još više, smatram da će bitcoin do kraja godine znatno poskupeti."

Coinbase Global je u četvrtak najavio preuzimanje kompanije Deribit, najveće berze za derivate bitcoina i ethera na svetu, za 2,9 milijarde američkih dolara, čime najveća američka kriptomenjačnica ulazi na tržište izvedenih finansijskih instrumenata.

Kriptoporez - više od 320 pritužbi, poreska stopa izazvala najviše nezadovoljstva

Na kriptofrontu bilo je zanimljivo i u Sloveniji, gde porez na kriptoimovinu izaziva rasprave. Predlog Zakona o porezu na dobit od otuđenja kriptoimovine je u javnoj raspravi pokrenuo talas kritika i otkrio široko nezadovoljstvo među zainteresovanom javnosti. Ministarstvo finansija primilo je 322 pritužbi, među kojima je čak 37 odsto istaklo da predloženo oporezivanje previsoko. Još 13 odsto primedbi odnosilo se na sam predmet oporezivanja, dok je 10 odsto upozorilo na složenost vođenja evidencije i birokratske obaveze. Približno trećina svih primedbi bila je usmerena u opšte protivljenje samoj ideji oporezivanja dobiti iz kriptoimovine.

Bitcoin društvo Slovenije pripremilo je zajedno sa Blockchain Alliance Europe peticiju protiv oporezivanja kriptoimovine (ZDDOKS), kojom se protive predloženom zakonodavstvu i pozivaju donosioce odluka da povuku predlog i ponovo razmotre zakonodavstvo u saradnji sa kriptozajednicom. Peticiju je potpisalo 2.100 pojedinaca.

Najviše je pritužbi u vezi sa visinom oporezivanja, čak 37 odsto. 

Bloomberg Mercury

Indija protiv Pakistana - zašto indijska berza ne pokazuje znake panike i šta investitori treba da znaju

Geopolitičke tenzije između Indije i Pakistana su nakon poslednjeg talasa nasilja u regionu Džamu i Kašmir ponovo dostigle tačku ključanja. Indija je na inicijalne napade odgovorila vojnom silom, što je dodatno podstaklo zaoštravanje odnosa. Retorika se zaoštrila, započele su vojne akcije, a diplomatski kanali bili su praktično zatvoreni. Međutim, ključni indijski berzanski indeksi Nifty 50 i BSE Sensex pokazuju otpornost na geopolitičke tenzije, i dalje se oslanjajući na fundamentalnu snagu indijske privrede, odnosno stabilne makroekonomske pokazatelje i otpornost domaće tražnje, zaključuje analitičar Bloomberga Adrije Matej Vujanić.

Indijsko tržište kapitala i dalje privlači pažnju investitora zbog stabilnog ekonomskog rasta i otpornosti na regionalne geopolitičke tenzije, suočavajući se istovremeno sa izazovima visokog vrednovanja

Da li će dividenda Krke i dalje rasti

Među regionalnim indeksima najviši dividendni prinos beleži slovenački SBITOP, oko šest odsto, što se čini posebno privlačnim za investitore usmerene na pasivni prihod. Skoro sve kompanije koje čine SBITOP imaju solidnu dividendnu politiku, zbog čega je teško izdvojiti samo jednu. Ali kada govorimo o konzistentnosti, stabilnosti poslovanja i dugogodišnjoj praksi isplaćivanja dividendi, Krka se čini prirodnim izborom. U kontekstu regionalnih dividendnih aristokrata, verovatno je najbliža toj definiciji.

Slovenački farmaceutski gigant Krka poslednjih 25 godina svojim akcionarima konstantno isplaćuje dividende. Uprkos globalnim krizama i tržišnim potresima, Krka nije smanjila dividende, već ih je postepeno uvećavala. Pre 25 godina se akcija Krke kotirala na 10 evra, a do danas bi investitor samo sa dividendama stvorio ukupno 56 evra. Drugim rečima: ulaganje u akciju bi se već pet puta isplatilo samo kroz pasivni prihod.

Grupa NLB prvi kvartal završila sa 125 miliona evra dobiti

NLB Grupa je u prvom kvartalu zabeležila 125,8 miliona evra neto dobiti, saopštili su u četvrtak iz najveće banke u Sloveniji. To je 38,8 miliona evra više nego u prethodnom kvartalu i 14,2 miliona evra manje nego u istom periodu prošle godine.

Neto prihodi od kamata su u prvom kvartalu dostigli 233,9 miliona evra, što je tri odsto (6,1 milion evra) manje nego u četvrtom kvartalu. Više od 70 odsto pada u poređenju sa prethodnim kvartalom posledica je manjeg broja dana u ovom kvartalu, a pored toga monetarna politika ECB uticala je na prosečnu kamatnu stopu, kako su pojasnili.

Šta pratimo ove nedelje

Ponedeljak, 12. maj

• Ministri finansija EU sastaće se u Briselu.

• Novi kanadski premijer Mark Carney će predstaviti svoj kabinet.

Utorak, 13. maj

• U Ujedinjenom Kraljevstvu biće objavljeni podaci o nezaposlenosti.

• Nemački institut Zew objaviće ekonomsko raspoloženje.

• U SAD će objaviti podatke o inflaciji.

• O poslovanju će izveštavati Softbank, Honda i Bayer.

• Predsednik Donald Trump posetiće Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate.

• U Kanu počinje filmski festival.

Sreda, 14. maj

• U Nemačkoj i Španiji će biti objavljeni podaci o inflaciji.

• O poslovanju će izveštavati Tencent i Sony.

 

Četvrtak, 15. maj

• Podaci o BDP-u, spoljnotrgovinskom bilansu, industrijskoj proizvodnji i investicijama biće objavljeni u Ujedinjenom Kraljevstvu.

• Eurostat će objaviti podatke o industrijskoj proizvodnji, zaposlenosti i BDP-u.

• U SAD će biti objavljeni podaci o zahtevima za nezaposlenost, industrijskoj proizvodnji i maloprodaji.

• O poslovanju će izveštavati Walmart, Alibaba, Siemens, Deutsche Telekom, Allianz i Mitsubishi.

 

Petak, 16. maj

• U Japanu će biti objavljeni podaci o BDP-u i industrijskoj proizvodnji.

• U Francuskoj će biti objavljeni podaci o nezaposlenosti.