Warren Buffett naspram američkog kapitalizma

Za Jamiea Dimona, izvršnog direktora JPMorgan Chase-a, Warren Buffett predstavlja "sve što je dobro u američkom kapitalizmu i samoj Americi — ulaganje u rast naše nacije i njenih kompanija uz integritet, optimizam i zdrav razum."

Zaista?

Dok se priprema da se povuče sa čela svoje velike investicione kompanije Berkshire Hathaway Inc., u svojoj 95 godini, Buffett je čvrsto pozicioniran kao uzor američkog kapitalizma. Mišljenje Dimona nije sporno. Ipak, Buffetova karijera može se tumačiti i kao snažan argument protiv kapitalizma, naročito onakvog kakav se danas praktikuje u Sjedinjenim Američkim Državama.

Njegov šarm otežava posao kritičarima. Knjige o njemu niču kao pečurke, iako su njegovi  citati toliko upečatljivi da tumačenja gotovo i nisu potrebna. Ne samo da ga je teško kritikovati — njega je prosto veoma, veoma teško ne voleti.

Buffett kao ukor Wall Streetu

Njegova veličina kao investitora je neosporna. Generacije akademika i ekonomskih novinara pokušavale su da objasne njegove poteze. Bezbroj investitora koristi njegove tehnike, ali retko ko postiže slične rezultate. Uporedite njegovu istoriju sa bilo kim ko je ikada ulagao novac na berzi — Berkshire toliko odskače da deluje gotovo nestvarno.

Kao što zakoni fizike navodno dokazuju da pčele ne bi trebalo da mogu da lete, tako i teorije o efikasnim tržištima — koje stoje u osnovi upravljanja milijardama dolara — sugerišu da Buffett ne samo da je izuzetak, već da uopšte ne bi trebalo da postoji. A ipak, pčele lete — i Buffett redovno pobeđuje tržište.

Upravo zbog toga, on je živa kritika savremenog Wall Street. Upravljanje investicijama nekada je podrazumevalo donošenje promišljenih odluka, temeljno istraživanje od osnove ka vrhu i kupovinu udela u nekoliko kompanija koje su delovale perspektivno. Menadžeri koji su posedovali akcije, posedovali su i deo kompanije — i ponašali se u skladu s tim, ozbiljno preuzimajući ulogu čuvara interesa akcionara.

Kvantitativne finansije se zasnivaju na 'seckanju i kombinovanju' podataka u pokušaju da se rizik eliminiše — a Buffett je još 2003. godine upozorio da takav pristup stvara finansijsko oružje za masovnog uništenje. Globalna finansijska kriza iz 2008. potvrdila je da je bio u pravu, ali uprkos tome, robotski način razmišljanja i dalje dominira.

Investitori slepo prate indekse. Danas je uobičajeno da kažu kako su "prekomerno izloženi" određenoj akciji, umesto da jednostavno kažu da je poseduju. Sama ideja o vlasništvu toliko se istanjila.

Umesto da veruje kvantitativnim metodama, Buffett savetuje većinu nas, koji ne možemo život posvetiti odabiru akcija, da jednostavno ulažemo u indekse. Time izriče ozbiljnu optužbu celokupnoj ogromnoj industriji koja naplaćuje usluge upravljanja novcem.

Buffett kao monopolista

Ipak, postoji jak argument da Buffett ne "ulaže u rast naše nacije i njenih preduzeća", kako to kaže Dimon. Umesto toga, on se oslanjao na prljavu tajnu kapitalizma: da uspeh ne dolazi kroz Šumpeterovu kreativnu destrukciju ili nemilosrdno nadmetanje u inovativnim poslovima, već time što uopšte nema konkurenciju.

Njegova čuvena potraga za kompanijama sa "širokim ekonomskim rovom" jeste narodni i šarmantan način da se kaže kako želi isključivo neosvojive monopole. Kada zaključi da su bedemi neke kompanije neprobojni, odlučuje da uloži. "Ključ uspešnog investiranja", rekao je jednom, "nije u proceni koliko će neka industrija uticati na društvo ili koliko će rasti, već u utvrđivanju konkurentske prednosti određene kompanije i, iznad svega, trajnosti te prednosti."

Ta filozofija jasno je utisnuta u celokupni njegov portfolio. Dovela je do ulaganja u Coca-Colu, čiji je brend nenadmašan i može da preživi čak i katastrofalne pokušaje promene proizvoda; u Gillette, koji prodaje preskupe žilete muškarcima koji su već kupili njihove brijače; kao i u trojac American Express, MasterCard i Visa, koji drže čvrstu kontrolu nad tržištem platnih kartica. Umesto da pokuša da pogodi jednog pobednika, Buffett je shvatio da su svi oni oligopolisti zaštićeni ekonomskim rovoima — i jednostavno ih je sve kupio.

Berkshireova verzija kapitalizma ne pridaje mnogo značaja koristi za društvo. Sektori koje favorizuje uključuju slatkiše (See’s), brzu hranu (Domino’s Pizza i International Dairy Queen), fosilna goriva (Chevron i Occidental Petroleum), privatne avione (NetJets) i nakit (Helzberg Diamonds).

Ništa iz Berkshire portfolija nije dalo proizvode koji su transformisali svet, kao što su to učinili Tesla, Google, Microsoft ili Amazon. Nije čak ni jasno da te kompanije pomažu rastu ekonomije.

Tačno je da je Buffettovo najveće ulaganje u Apple i da se šali kako je ta investicija donela više novca Berkshiru nego on sam. Međutim, ta pozicija datira tek iz 2016. godine — gotovo deceniju nakon što su iPhone i čitav njegov ekosistem već bili uspostavljeni. U tom trenutku, Apple je već bio najveća kompanija u SAD, sa tržišnom kapitalizacijom većom od 500 milijardi dolara, i nije ostvario nijedan proboj uporediv sa Macintosh-om, iPod-om ili iPhone-om u periodu otkako ga Berkshire drži. Kupovina u tom trenutku odražavala je (tačnu) procenu da je Apple uspešno uspostavio monopol.

Savremeni kapitalisti preziru ovakav pristup. Rovovi su "bedni", prema rečima Elona Muska. Još 2018. godine, izvršni direktor Tesle je izjavio: "Ako je rov, vaš jedini način odbrane od vojske koja nadire, nećete dugo potrajati. Ono što je važno jeste brzina inovacija — to je osnovni faktor konkurentnosti." Musk je danas, naravno, najbogatiji čovek na svetu, ali izgleda da bi i njemu sada dobro došao jedan rov.

Ove godine se, kao prvoaprilska šala, proširila vest da Buffett kupuje Teslu za 1.000 milijardi dolara. Na pitanje zašto ne bi kupio Tesline akcije, njegov odgovor bio je indikativan: nije verovao da ta kompanija može da stekne i zadrži dominantnu poziciju u sektoru električnih vozila. Problem nije bila prevelika cena akcija, već to što Tesla nije uspešno eliminisala sve potencijalne konkurente.

Ta procena sada izgleda prilično tačno. Kao što Buffett pokazuje, jak brend čini dobar rov, a Teslin je ozbiljno narušen. Njihova brza inovacija ne štiti ih od jeftinijih konkurenata, predvođenih kineskim BYD-om — u koji je, uzgred, Berkshire investirao. Buffett možda s pravom misli da je Musk trebalo da se usredsredi na eliminaciju konkurencije, a ne na "brzinu inovacija".

Buffett kao pošteni čuvar kapitala

Buffett nije novi JP Morgan, čija je strategija spajanja konkurenata, koji mogu da diktiraju cene dovela do uvođenja antimonopolskih zakona. U retkim situacijama kada je Berkshire pokušavao da stvori sinergije kroz akvizicije, to nije dalo željene rezultate. Buffett savesno poštuje sva pravila — za sedam decenija ulaganja, gotovo nikada nije bio predmet ozbiljnih optužbi za neetično ponašanje.

Ipak, Buffett često ulaže kapital u kompanije protiv kojih antimonopolske vlasti vode sporove — firme koje su više predmet ogorčenja nego divljenja. Dok je svojim investitorima — koji posredno uključuju i mnoge penzionere i humanitarne organizacije — doneo značajnu zaradu, takođe je doprineo nejednakosti i nedostatku konkurencije, zbog kojih je američko stanovništvo sve nezadovoljnije svojim ekonomskim sistemom.

To nije destruktivno — ali nije ni kreativno.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar