Srbija je prodala oko šestine državnih obveznica koje su, između ostalog, izdate kako bi se prikupila neophodna sredstva za finansiranje specijalizovane izložbe EXPO 2027, saopštili su iz Ministarstva finansija.
Od ponuđenih 110 milijardi dinara, kupljene su dužničke hartije od vrednosti u iznosu od 19,2 milijarde dinara (163,8 miliona evra). Hartije dospevaju na naplatu 2031. godine, za osam godina, a prinos na aukciji je iznosio 6,39 odsto, pokazuju podaci Uprave za javni dug objavljeni u utorak.
Procenat realizacije je iznosio 17,45 odsto, a na aukciji je učestvovalo osam ponuđača. Uprava je ranije najavila da na aukcijama mogu učestvovati i domaća i strana pravna i fizička lica, preko ovlašćenih učesnika, i da je minimalna količina državnih hartija od vrednosti koje po aukciji može da kupi jedno pravno ili fizičko lice pet komada.
Opširnije
Korporativne obveznice u Srbiji - šansa za velike kompanije
Od iduće godine Srbija će podržati kompanijsko zaduživanje putem korporativnih obveznica na način da će snositi trošak emitovanja.
24.10.2023
Srbija prvi put nudi EXPO obveznice
Aukcije su najavljene i za decembar, ali i za sledeću godinu.
24.10.2023
Prinosi od 10-godišnjih obveznica u SAD probili pet odsto prvi put od 2007.
Prinosi su podstaknuti očekivanjima da će Fed zadržati više stope i da će vlada dodatno povećati prodaju obveznica.
23.10.2023
Ministar najavio 'veliki broj' korporativnih obveznica od 2024.
Srbija je odlučila da podrži kompanijsko zaduživanje putem "velikog broja" korporativnih obveznica.
23.10.2023
Uprkos tome, na današnjoj aukciji je, kao i u većini slučajeva u prošlosti, prihvaćena samo jedna ponuda fizičkog lica. Bankarski sektor imao je osam uspešnih ponuda, dok su ostala pravna lica i kastodi klijenti podneli po sedam, pokazuju podaci.
Posmatrano samo po primarnim aukcijama, osmogodišnje obveznice trenutno donose i najveći prinos. Međutim, kako je naša redakcija pisala u više navrata, država ima diskreciono pravo i mogućnost da prihvati određenu cenu, i time u krajnjoj liniji odredi kamatu na dug.
Ako posmatramo evroobveznice denominovane u dolarima slične ročnosti, vidi se da one na međunarodnom tržištu nude više prinose. Jedna koja dospeva 2030. godine donosi kamatnu stopu od 7,17 procenata, dok druga koja dospeva tri godine kasnije donosi kamatu od 7,57 odsto. Evroobveznice koje na naplatu dolaze 2029. godine donose prinos od 6,44 odsto, dok hartije u evrima koje dospevaju 2033. nose kamatu od 6,72 odsto.
Kako je naša redakcija već pisala, iako Srbija dosada nije imala osmogodišnje obveznice, a aukcija sličnih hartija nije bilo od 2010. (podaci na sajtu Uprave za javni dug su dostupni unazad do te godine), odluka da se dug emituje baš na osam godina mogla bi se objasniti dinamikom dospeća.
Naime, nakon četiri godine kada su dospeća duga u stranoj valuti na visokim nivoima, u 2031. godini, kada i dospevaju osmogodišnje obveznice, nema većih dospeća drugog duga.
Prema podacima koje je prikupio Bloomberg, ni 2032. godina nema velikih dospeća, dok prvi veći iznosi stranog duga na naplatu dolaze 2033. godine.
Pored aukcija državnog duga, ministar finansija Siniša Mali je rekao da je država odlučila da podrži kompanijsko zaduživanje putem "velikog broja" korporativnih obveznica koje će se izdavati od početka naredne godine, čiji će trošak emitovanja snositi država.
Prema poslednjim podacima o javnom dugu (za avgust), Srbija kroz dinarske obveznice na domaćem tržištu duguje 8,7 milijardi evra, a kroz evroobveznice još 8,9 milijardi.
.webp){kind=icon}
