.webp){kind=icon}
Državne osmogodišnje obveznice su emitovane krajem oktobra 2023, a kroz prodaju ovog duga se prikupljaju sredstva za organizovanje specijalizovane izložbe Beograd EXPO 2027. Iako su na poslednje dve aukcije obveznice doslovno razgrabljene, pa je Uprava za javni dug proširila emisiju sa 110 na 150 milijardi dinara (1,28 milijardi evra), Ministarstvo finansija neće ponoviti ovaj potez.
"Ne planira se ponovno proširenje obveznice", rekli su iz Ministarstva kratko za Bloomberg Adriju.
Ove dužničke hartije su se prodavale četiri puta, a procenat realizacije je rastao svaki put u odnosu na prethodni, u dobroj meri zahvaljujući želji investitora, koji hartije najčešće drže do dospeća, da osiguraju visok prinos dok su kamatne stope centralnih banaka i dalje visoke.
Opširnije
EXPO obveznice se opet rasprodale, moguće novo proširenje emisije
Nakon što je emisija proširena na 150 milijardi dinara, na današnjoj aukciji prodate su hartije za 41,5 milijardi dinara (354,5 miliona evra).
05.02.2024
Promet na Belexu pao, ali je i dalje visok zbog obveznica
Dužničke hartije kojima se najviše trgovalo su bile ročnosti 10 i 12 godina, a na naplatu dospevaju u oktobru ove godine i avgustu 2032. godine.
05.02.2024
EXPO obveznice pogurale obim trgovanja na Belexu na tromesečni rekord
Obim trgovanja je samo u sredu bio 15 miliona evra, pa je već sada prebačen promet iz celog novembra i decembra (čak i kada se iznosi saberu).
29.01.2024
Prinos je na prvoj aukciji iznosio 6,39 odsto i takođe je padao na svakoj sledećoj aukciji, da bi na februarskoj ponudi iznosio 6,12 odsto.
Odluka da se emisija ne proširi značila bi da će se na aukciji zakazanoj za peti mart prodavati hartije vredne nešto manje od tri milijarde dinara.
Takozvane EXPO obveznice su pogurale i promet na Beogradskoj berzi, na kojoj se u poslednjim mesecima veći prometi uglavnom poklapaju sa većom aktivnošću na dužničkim hartijama.
Promet je tako u januaru, gotovo isključivo zahvaljujući ovim zapisima, došao na tromesečni maksimum.
Predsednik Aleksandar Vučić je ranije najavio da se do 2027. godine planiraju investicije vredne oko 18 milijardi evra, što je višestruko iznad ovog iznosa, a sagovornici Bloomberg Adrije su početkom godine predviđali da bi Srbija mogla da izađe i na međunarodno tržište obveznice, gde je prošle godine došla do istog iznosa kao na svim domaćim aukcijama zajedno.
"Moguće je da će Srbija izlaziti na međunarodno tržište duga. Ambijent je takav da zaduživanje može biti pristupačnije u odnosu na 2023. godinu, u smislu boljeg makroekonomskog ambijenta i manjeg kamatnog prinosa", rekao je Vladimir Radojković početkom godine, portfolio menadžer u Vista Rica alternativnom investicionom fondu. Istine radi, ovi komentari su došli pre objava centralnih bankara iz sveta koji pokazuju da bi kamate mogle da visoke ostanu duže nego što se ranije mislilo.
"Biće sve teže servisirati javni dug, a obveznice će se emitovati uz više kamate. To praktično znači da će države imati sve manje para za socijalna davanja, zdravstvo, ili obrazovanje, jer će sve više novca odlaziti na kamate", rekao je tada i Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
Srbija će verovatno pokušati da radi ono što je radila i prethodnih godina. Evroobveznice su standardna pojava kad je Srbija u pitanju, i to će verovatno produžiti, a verovatno će rasti i direktno zaduženje kod velikih svetskih zajmodavaca, dodao je Jovanović.
