EXPO obveznice se opet rasprodale, moguće novo proširenje emisije

Državne osmogodišnje obveznice koje su izdate radi finansiranja specijalizovane izložbe Beograd EXPO 2027 ponovo su se razgrabile na aukciji Uprave za javni dug, pa se čini da investitori i dalje žele da kupe državni dug po relativno visokim kamatama, dok centralne banke nisu krenule da popuštaju monetarnu politiku.

Nakon što je emisija proširena na 150 milijardi dinara, na današnjoj aukciji ponuđene su hartije vredne 44,4 milijarde, a prodate su hartije za 41,5 milijardi dinara (354,5 miliona evra), što znači da je realizacija kao i na prošloj aukciji bila preko 93 odsto.

Iako još uvek nije najavljeno moguće proširenje emisije, privredni plan do 2027. godine pretpostavlja zaduživanje i ulaganja do visine jednog godišnjeg budžeta Srbije (oko 18 milijardi evra), što bi značilo da bi moglo da dođe do novog proširenja pred najavljenu martovsku emisiju.

 

 

Prinos je pao u odnosu na sve dosadašnje aukcije EXPO obveznica, i danas je dogovoren na 6,12 odsto, tri procentna poena niže u odnosu na januarsku aukciju.

Hartije je pokušavalo da kupi osam učesnika, a prihvaćeno je 47 ponuda. Najveći deo došao je iz broja ostalih pravnih lica (25), a bankarski sektor i kastodi klijenti su poslali 15 i tri ponude (tim redom).

Hartija nosi kuponsku stopu od sedam procenata koja se isplaćuje godišnje, a dospeva na naplatu oktobra 2031. godine.

Trgovanje ovom hartijom je na Beogradskoj berzi mesečni promet u januaru dovelo na tromesečni maksimum, a samo u jednom danu kupljene su obveznice vredne 15 miliona evra.

"Nema sumnje da je potražnja za EXPO obveznicama motivisana ponuđenim visokim kamatnim stopama (6 - 6,3 odsto), posebno ako se ima u vidu da se u nadolazećem periodu očekuje pad istih pa je pozicioniranje u ove hartije i te kako sada isplativo po tim stopama, s obzirom na mali rizik", rekao je za Bloomberg Adriju tada Vladan Pavlović, finansijski analitičar u kompaniji Ipopema Securities.

Porastao javni dug

Javni dug Srbije je u decembru porastao za 0,8 procentnih poena i iznosio je 52,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. U poređenju sa decembrom 2022. godine, javni dug je pao kao udeo u BDP-u za 2,8 procentnih poena, ali je od njega bio veći za 2,8 milijarde evra.

Prema podacima koje je Uprava objavila u odvojenom izveštaju, u stranoj valuti se duguje 78,3 odsto sredstava, a evro je i dalje dominanta valuta sa 57,7 odsto učešća u javnom dugu.

Tokom 2023. na sekundarnom tržištu obveznica prometovano je 211,8 milijardi dinara, od čega je više od 88 odsto denominovano u dinarima.

Najveća stavka unutrašnjeg duga su državne hartije emitovane na domaćem tržištu (9,1 milijarda evra), a kod spoljnog duga su to evroobveznice Srbije (8,9 milijardi evra).

(Dopunjeno detaljima iz izveštaja o javnom dugu u 2023.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar