.webp){kind=icon}
Srbija je na prvoj aukciji trogodišnjeg duga denominovanog u evrima od 2019. godine prodala nepunu polovinu ponuđenih hartija, a prinos je bio za oko 50 baznih poena niži od hartija slične ročnosti na međunarodnom sekundarnom tržištu.
Na aukciji koju je Uprava za javni dug Ministarstva finansija organizovala u četvrtak, prodate su hartije vredne 99,8 miliona evra, a procenat realizacije je iznosio 40 procenata uz prinos od četiri odsto.
Ako posmatramo evroobveznice slične ročnosti, prinos na sekunardnom međunarodnom tržištu iznosi između 4,6 i 4,7 procenata, tako da se država ovim zadužila po nešto povoljnijim uslovima.
Opširnije
Prodaja EXPO obveznica skoro utrostručena, prinos nešto niži
Na aukciji održanoj u četvrtak prodate su hartije u vrednosti 63,15 milijardi dinara (538,7 miliona evra).
18.01.2024
Korporativnim dugom se privrednicima ide niz dlaku, ali to ne mora biti loše
Dok su susedne zemlje u godini za nama ili izdavale ili najavljivale takozvane narodne obveznice, Srbija se u 2024. sprema za izdavanje korporativnog duga.
22.01.2024
Prodata trećina dvogodišnjih evroobveznica, prinos najviši od 2015.
Prinos na današnjoj aukciji je bio isti koliko i kuponska stopa, odnosno 2,5 odsto.
19.01.2023
Ono što ovu aukciju izdvaja u odnosu na dosadašnje ponude obveznica jeste broj fizičkih lica koji je učestvovao, jer je 11 prihvaćenih ponuda došlo od fizičkih lica. Iz bankarskog sektora došle su tri ponude, dok su ostala pravna lica poslala 12 ponuda koje su kasnije bile prihvaćene.
Ove hartije dospevaju na naplatu krajem januara 2027. godine, a godišnja kuponska stopa iznosi 4,25 odsto.
Poslednji put je prinos na aukciji trogodišnjih evroobveznica bio preko četiri odsto 2015. godine. Prošlog januara je Srbija organizovala aukciju dvogodišnjeg duga denominovanog u evrima, a prinos je tada bio 2,5 procenata, naravno, uz niže kamatne stope centralnih banaka, a zanimljivo je da je i procenat realizacije bio sličan.
Ovoj aukciji je prethodila aukcija osmogodišnjeg duga denominovanog u dinarima kada je prinos bio 6,15 odsto, a procenat realizacije iznad 90 odsto. Tada je prikupljeno blizu 540 miliona evra, a iz Narodne banke Srbije (NBS) su rekli da je na aukciji učestvovao i znatan broj investitora iz inostranstva.
"Direktno učešće stranih investitora samo na današnjoj aukciji iznosilo je oko 40 odsto, a iznos ulaganja nerezidentnih investitora bio je najveći u poslednjih devet godina", rekli su tada iz NBS.
Moguć izlazak na međunarodno tržište
Kako je za našu redakciju ranije rekao finansijski analitičar Vladimir Radojković, portfolio menadžer u Vista Rica alternativnom investicionom fondu, moguće je da će se Srbija u 2024. zadužiti i na međunarodnom tržištu, koje je dosta dublje od srpskog tržišta duga.
"Moguće je da će Srbija izlaziti na međunarodno tržište duga. Ambijent je takav da zaduživanje može biti pristupačnije u odnosu na 2023. godinu, u smislu boljeg makroekonomskog ambijenta i manjeg kamatnog prinosa", rekao je Radojković krajem decembra.
Da su takve emisije moguće, složio se i Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
“Srbija će verovatno pokušati da radi ono što je radila i prethodnih godina. Evroobveznice su standardna pojava kad je Srbija u pitanju, i to će verovatno produžiti, a verovatno će rasti i direktno zaduženje kod velikih svetskih zajmodavaca. U svakom slučaju, javni dug će rasti u narednim godinama, ali će rasti malo”, dodao je Jovanović u intervjuu koji je dao redakciji Bloomberg Adrije.
