Prodaja EXPO obveznica skoro utrostručena, prinos nešto niži

Srbija je treći put ponudila svoje osmogodišnje obveznice, iz kojih se, jednim delom, finansira i specijalizovana izložba EXPO 2027 Beograd, a potražnja je višestruko prevazišla onu sa inicijalne dve aukcije.

Na aukciji održanoj u četvrtak prodate su hartije u vrednosti 63,15 milijardi dinara (538,7 miliona evra), a prinos je pao na 6,15 odsto. Podsećanja radi, ove hartije su nuđene dva puta u prošloj godini, dok je na njima obim trgovine bio oko 19 i 23 milijarde dinara, a prinos je bio 6,39 i 6,3 odsto.

 

 

U prošloj godini je organizovano 19 aukcija, od čega je 17 bilo za obveznice denominovane u dinarima. Na dinarskim aukcijama je ukupno prikupljeno oko 1,8 milijardi evra, pa je samo današnjom prodajom prikupljena trećina sredstava iz prethodne godine.

Procenat realizacije je takođe dobrano premašio prve dve aukcije, pa je prodato 93,46 odsto od ponuđenih hartija iz emisije. Najviša ponuđena stopa je iznosila 6,5 odsto, dok je najniža bila za jedan procentni poen niža.

 

 

Na aukciji se pojavilo 11 učesnika, a najveći broj ponuda je, po običaju, došao od pravnih lica i iz bankarskog sektora, dok su samo četiri došle sa strane fizičkih lica.

Inače, takozvane EXPO obveznice su izdate sa ročnošću osam godina, i sa kuponskom stopom od sedam procenata. Dospevaju u oktobru 2031. godine.

Obveznice za restituciju

Pored ovoga, Srbija je 15. januara emitovala i takozvane obveznice za restitucije, odnosno dužničke hartije od vrednosti za izmirenje obaveza po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu.

Ukupan iznos obeštećenja koji će biti isplaćen kroz restitucione obveznice izdate 15. januara iznosi 48,05 miliona evra.

Dug će biti isplaćivan kroz hartije ročnosti pet, 10 i 12 godina, navodi se u odvojenom saopštenju Uprave za javni dug.

Pored pomenutih aukcija dinarskog duga na domaćem tržištu, Srbija je prošle godine u januaru izašla i na međunarodno tržište duga, i tom prilikom prodala evroobveznice denominovane u dolarima za 1,75 milijardi dolara. Kako su ranije prognozirali naši sagovornici, sličan scenario je moguć i za ovu godinu.

"Biće sve teže servisirati javni dug, a obveznice će se emitovati uz više kamate. To praktično znači da će države imati sve manje para za socijalna davanja, zdravstvo, ili obrazovanje, jer će sve više novca odlaziti na kamate", rekao je Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).

"Srbija će verovatno pokušati da radi ono što je radila i prethodnih godina. Evroobveznice su standardna pojava kad je Srbija u pitanju, i to će verovatno produžiti, a verovatno će rasti i direktno zaduženje kod velikih svetskih zajmodavaca. U svakom slučaju, javni dug će rasti u narednim godinama, ali će rasti malo", dodao je Jovanović u intervjuu koji je dao redakciji Bloomberg Adrije.