.webp){kind=icon}
Srbija će i u 2024. na prodaju ponuditi svoje osmogodišnje obveznice, iz kojih se, jednim delom, finansira i specijalizovana izložba EXPO 2027 Beograd. U prvom kvartalu će ove hartije biti nuđene tri puta, i to po jednom u januaru, februaru i martu.
Pored ovoga, Srbija će emitovati i evroobveznice sa kuponskom stopom od 4,25 odsto. Aukcija ovih hartija biće održana 25. januara, a planirani obim prodaje je 250 miliona evra, piše u kalendaru aukcija Uprave za javni dug Ministarstva finansija.
Kako je za našu redakciju rekao finansijski analitičar Vladimir Radojković, portfolio menadžer u Vista Rica alternativnom investicionom fondu, moguće je da će se Srbija u 2024. zadužiti i na međunarodnom tržištu, koje je dosta dublje od srpskog tržišta duga.
Opširnije
Kad mama i tata otkriju obveznice i trezorske zapise
Štediše su se na voz rastućih kamatnih stopa ukrcale konzervativnijim ulaganjima. Barem u nekim državama.
26.12.2023
Srbija će nove investitore prvo privlačiti korporativnim obveznicama
Ne isključuje se ni listiranje novih kompanija ili izdavanje narodnih obveznica, ali na to ne možemo da računamo početkom godine.
15.12.2023
Aukcija EXPO obveznica uspešnija, javni dug blago porastao
Obim prodaje je porastao i dostigao preko 23 milijarde dinara, dok je obim realizacije prešao četvrtinu.
05.12.2023
Investitori očekuju da će 2024. nadmašiti dobru 2023.
Većina investitora veštačku inteligenciju vidi kao najperspektivniji oblik ulaganja.
12.12.2023
"Moguće je da će Srbija izlaziti na međunarodno tržište duga. Ambijent je takav da zaduživanje može biti pristupačnije u odnosu na 2023. godinu, u smislu boljeg makroekonomskog ambijenta i manjeg kamatnog prinosa", rekao je Radojković u odgovorima na pitanja naše redakcije.
U godini za nama, prodaje duga su se umnogome razlikovale od perioda pre nego što je Narodna banka Srbije (NBS) počela da zaoštrava monetarnu politiku.
Od 19 aukcija, na 17 su nuđene obveznice denominovane u dinarima. Na dve su se prodavale evroobveznice, a jedna od njih sprovedena je na međunarodnom tržištu.
Najviši prinos donela je prva aukcija državnog duga, a na njoj su se 12-godišnji zapisi prodavali uz izvršnu stopu od 7,15 odsto. Najmanji prinos donela je aukcija dvogodišnjeg duga denominovanog u evrima (2,5 odsto), dok je najmanji prinos od dinarskih hartija (4,86 odsto) nosio dvogodišnji zapis prodavan 25. jula.
Na dinarskim aukcijama prikupljeno je oko 1,8 milijardi evra, dok je tek nešto manje od toga (1,75 milijardi dolara) prikupljeno na januarskoj (i jedinoj) aukciji evroobveznica na međunarodnom tržištu.
Period pred nama bi mogao da bude teži i iz prostog razloga što više kamatne stope guše privredni rast, a one će, uprkos smanjenju, ostati daleko iznad veoma niskih nivoa na kojima su bile više od 10 godina.
"Biće sve teže servisirati javni dug, a obveznice će se emitovati uz više kamate. To praktično znači da će države imati sve manje para za socijalna davanja, zdravstvo, ili obrazovanje, jer će sve više novca odlaziti na kamate", rekao je Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
Srbija će verovatno pokušati da radi ono što je radila i prethodnih godina. Evroobveznice su standardna pojava kad je Srbija u pitanju, i to će verovatno produžiti, a verovatno će rasti i direktno zaduženje kod velikih svetskih zajmodavaca. U svakom slučaju, javni dug će rasti u narednim godinama, ali će rasti malo, dodao je Jovanović u intervjuu koji je dao redakciji Bloomberg Adrije.
Kasno je za narodne obveznice
U nameri da na tržišta kapitala privuku više sredstava, susedi iz Rumunije, Mađarske, a u skorije vreme iz Hrvatske i Severne Makedonije, izdali su takozvane narodne obveznice, odnosno dužničke hartije namenjene prevashodno stanovništvu.
Srbija se nije odlučila za takav korak, ali ih predstavnici Ministarstva finansija nisu ni isključili kao mogućnost. Međutim, kako se za 2024. godinu očekuju niže kamatne stope, teško da će kupovinom dužničkih hartija za stanovništvo moći da se ostvare prinosi kao ove godine.
"Po trenutnom ambijentu, nije realno da očekujemo 'retail' obveznice u Srbiji. Pre bi se mogla očekivati implementacija emitovanja korporativnih obveznica", rekao je Radojković.
Sudeći po izjavama iz proteklih par nedelja, jasne su naznake da bi prve hartije kojima se planira uvećanje obima trgovanja na Beogradskoj berzi mogle biti korporativne obveznice, što nije novina, čak i u novijoj istoriji srpskog tržišta kapitala.
Za njihov uspeh, međutim, nije dovoljno samo emitovati hartije. "U slučaju da ovi zapisi budu ponuđeni, oni mogu predstavljati osveženje na tržištu kapitala. Sa aspekta samog obima trgovanja, veliku ulogu će igrati emitent u smislu sposobnosti isplate obaveza", rekao je Radojković.
