Prinosi od 10-godišnjih obveznica u SAD probili pet odsto prvi put od 2007.

Prinosi od desetogodišnjih američkih obveznica prešli su pet odsto prvi put u 16 ​​godina, podstaknuti očekivanjima da će Federalne rezerve (Fed) zadržati povišene kamatne stope i da će vlada dodatno povećati prodaju obveznica kako bi pokrila rastuće deficite.

Prinosi su porasli za čak 11 baznih poena na 5,02 odsto, što je najviše od 2007. Predsedavajući Feda Jerome Powell sugerisao je prošle nedelje da centralni bankari idu ka tome da zadrže stope na postojećim nivoima na svom novembarskom sastanku, ali da ostaju otvoreni za ponovno povećanje ako otporna privreda poveća inflatorne rizike.

U međuvremenu, od investitora u obveznice se traži da kupuju sve veće količine državnih hartija od vrednosti. Američki budžetski deficit je narastao, delom zbog rastućih troškova kamata. Istovremeno, Fed ne zamenjuje sve obveznice u svom bilansu stanja kako one dospevaju. Procenjuje se da će se neizmireni dug povećati za 1,5 do dva biliona dolara 2024. godine, u odnosu na oko jedan bilion dolara ove godine.

"Prinosi rastu jer konačno vidimo da dolazi do ponude", rekao je u ponedeljak na Bloomberg TV Tom Tzitzouris, šef istraživanja fiksnih prihoda u Strategas Research Partnersu. Povećanje stope Feda i smanjenje bilansa "sada sustiže tržište obveznica".

Bloomberg

 

Američko ministarstvo finansija povećalo je obim prodaje svojih kvartalnih obveznica prvi put u dve i po godine u avgustu, a institucija koju vodi Janet Yellen sada priprema svoje novembarske finansijske planove.

Prinosi nisu bili ovako visoki još od vremena koje je prethodilo eksperimentu Feda sa nekonvencionalnim politikama - skoro nultim referentnim stopama i kvantitativnim popuštanjem - čiji je cilj podupiranje privrede koja je bila potresena krizom drugorazrednih hipotekarnih kredita i kolapsom Lehman Brothersa. Te politike su se sprovodile naizmenično 15 godina sve do pandemije i talasa državne potrošnje koji je okinut, što je podstaklo rast inflacije i primoralo zvaničnike da podignu kamatne stope.

Tržište američkog Trezora je najveće svetsko tržište obveznica, a prinosi od njihovih obveznica se smatraju daleko manje rizičnim u poređenju sa drugim mogućnostima ulaganja. Porast prinosa se pretvara u veće troškove zaduživanja za domaćinstva, preduzeća i vlade u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i inostranstvu. Akcije su u ponedeljak oslabile širom sveta.

Bloomberg

 

Rast prinosa ponizio je gigante finansijskog sveta, od kojih su neki predviđali da će se 2023. pokazati kao "godina obveznica". Desetogodišnji prinos počeo je ove godine na oko 3,9 odsto, a većina kompanija sa Wall Streeta očekivala je da će opasti pošto je povećanje stope Feda koje je počelo u martu 2022. uzelo danak po privredu i dovelo inflaciju do nebeskih visina. Među velikim igračima, Goldman Sachs je imao najslabiju prognozu, navodeći nivo na kraju godine od 4,3 odsto.

U skorije vreme, prezir prema obveznicama bio je dovoljno moćan da napravi kontratežu traženju utočišta u američkom dugu, pošto je sukob Izraela i Hamasa ponovo podstakao geopolitičke brige.

Krah je povukao naviše i prinose u Evropi. Prinosi od nemačkih i britanskih desetogodišnjih obveznica skočili su u ponedeljak za osam baznih poena, nazad na višegodišnji maksimum.

Rasprodaja u protekla dva meseca bila je vođena dugoročnim obveznicama, koje su podložnije produženom periodu povišenih stopa i snažnog rasta. Potrošačke cene u SAD su u septembru napredovale brzim tempom drugi mesec zaredom, a ekonomski podaci i dalje ukazuju na otpornu privredu.

 

"Iako nivoi izgledaju atraktivno u kratkoročnom okviru, investitori će verovatno nastaviti da čekaju katalizatore (kao što su geopolitički rizici ili usporavanje ekonomskih podataka) umesto da 'hvataju nož koji pada' zbog tehničke slabosti", napisali su Gennadiy Goldberg i Molly McGown, stratezi u TD Securitiesu u nedavnoj belešci. "Ovo bi moglo zadržati promenljivost stope izuzetno visokom u bliskoj budućnosti."

Ipak, prinosi od desetogodišnjih obveznica iznad pet odsto su prilika za kupovinu za Morgan Stanley Investment Management, koji se uzdaju u to da će prinosi premašiti kompanijinu fer vrednost iznad tog nivoa.

Još jedna nova pretnja američkim obveznicama je promena sastava tržišta. Fed smanjuje svoje obveznice putem kvantitativnog pooštravanja, dok udeli stranih vlada, poput kineske, opadaju. Na njihovo mesto uskočili su hedž-fondovi, zajednički fondovi, osiguravači i penzioni fondovi.

Činjenica da su manje agnostični prema ceni od svojih prethodnika dovodi do oživljavanja takozvane terminske premije za određivanje cena obveznica. Tu investitori traže veće prinose kako bi nadoknadili rizik držanja dugova sa dužim rokom.

Bloomberg

 

Dugoročno gledano, stope mogu biti gurnute iznad nivoa nedavne istorije. Novi izveštaj Bloomberg Economicsa zaključuje da će kombinovani uticaj stalno visokog nivoa državnog zaduživanja, više potrošnje za borbu protiv klimatskih promena i brži rast značiti nominalni prinos od desetogodišnjih obveznica u regionu od šest odsto.

U bliskoj budućnosti tržište trezora ostaje na kursu za treću godinu godišnjih gubitaka bez presedana.

Veći troškovi zaduživanja mogu na kraju poslužiti kao kočnica za američku privredu, pomažući Fedu u borbi protiv inflacije. Prosečna stopa na 30-godišnju fiksnu hipoteku porasla je na oko osam odsto prethodnih nedelja, dok su troškovi servisiranja računa za kreditne kartice, studentskih kredita i drugih dugova takođe porasli kako su tržišne stope rasle.

Powell je ponovio ono što su rekle neke od njegovih kolega, kazavši da bi kontinuirani rast prinosa mogao donekle da umanji pritisak za strožom monetarnom politikom. Bloomberg Economics smatra da ako se nedavno povećanje održi, to je ekvivalent za oko 50 baznih poena pooštravanja Feda.