.webp){kind=icon}
Promet trgovine akcijama na Beogradskoj berzi porastao je u maju u odnosu na april, ali razlog tome je što danas Beogradska berza služi skoro samo da bi pomogla u privatizacijama i većim prenosima vlasništva, a ne zato što je konačno oživela. Brokeri i potencijalni investitori ne vide spremnost tržišta da se promeni i smatraju da bilo kakve promene moraju biti sistemske.
Likvidnost tržišta je mala, a od nekoliko desetina hiljada investitora 2007. godine, kada je berza bila na svom vrhuncu, danas na njoj trguje svega nekoliko stotina investitora. Promet na Beogradskoj berzi pokazuje da u Beogradu ne postoji prava berzanska aktivnost, a ni navika da se kapital ulaže na tržišta hartija od vrednosti. Naime, do povećanog broja transakcija dolazi samo kada su uočljiva velika preuzimanja, tj. privatizacije.
"Lično bih učestvovao u radu berze, ali u ovom trenutku nisam aktivan jer ne postoje uslovi za stvarni rad berze", rekao je za Bloomberg Adriju Goran Kovačević, direktor Gomexa, koji bi želeo da vidi promenu u načinu investiranja u Srbiji.
Brokeri takođe primećuju da je Beogradska berza u problemu i sve se više udaljavaju od nje.
"Udeo domaćeg trgovanja u našem poslovanju pada iz godine u godinu. On nije toliko zanemarljiv u našim prihodima, ali su to uglavnom u pitanju jednokratne transakcije koje dolaze sa konsolidacijom vlasničke strukture u domaćim kompanijama“, rekao je Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum Securities.
Tako je u maju ukupan promet na Beogradskoj berzi bio 87,3 miliona evra u 2.788 transakcija. Na svom vrhuncu, promet u Beogradu bio je skoro dve milijarde evra 2007. godine. Doduše, proteklih godina su se prometi kretali oko 40-50 miliona evra mesečno. Poređenja radi, Bloombergovi podaci pokazuju da je prosečni broj transakcija na Njujorškoj berzi u poslednjih 180 dana bio 1,23 milijarde, dok je prosečni promet u istom periodu bio 460,5 milijardi dolara.
Jedan skoriji primer promene vlasničke strukture kroz trgovanje na Beogradskoj berzi jeste kada je NLB kupio Komercijalnu banku. Od 30. aprila ove godine, kada je završeno spajanje NLB banke Beograd i Komercijalne banke, novonastala NLB Komercijalna banka, članica NLB grupe, pokrenula je niz akcija na berzi kako bi postala vlasnik 100 odsto akcija. Tako je NLB, kao vlasnik više od 90 odsto kapitala NLB Komercijalne banke, objavila prinudni otkup ostatka akcija na Beogradskoj berzi – na kraj ovog slučaja se i dalje čeka zbog neslaganja oko razlike u vrednostima običnih i preferencijalnih akcija.
Slično, u maju su najveći promet imale akcije NIS-a, pošto je Gazprom kupio akcije usred energetske krize i sankcija, a povećan je promet i Dunav osiguranja, čiji zaposleni su počeli da prodaju akcije koje su dobili u raspodeli društvenog kapitala.
Tržište je sve manje likvidno, a investitori su pasivni, objašnjava Gujaničić. Prema njemu, strani investitori su se povukli sa tržišta posle svetske ekonomske krize. On dodaje da je povlačenje bilo znatno veće u Beogradu nego u Ljubljani, ili Zagrebu, zbog anomalija domaćeg tržišta.
Danas su na berzi aktivniji domaći penzioni fondovi i institucionalni investitori, ali to su i dalje mali brojevi i većina onih koji žele da ulažu na berzi ulažu u strane hartije od vrednosti na inostranim tržištima. Brokeri napominju da se pojavi poneki pojedinačni investitor, ali da je to više izuzetak nego pravilo.
Kovačević je rekao da on nije aktivan na berzi jer ne vidi da postoje uslovi za stvarni rad berze. "Berza formalno funkcioniše, ali to je više simulacija nego pravi rad", ocenio je i dodao: "Učestvovao bih pod uslovom da postoji dovoljan broj raznovrsnih kompanija kako bi diverzifikovao rizik i da funkcioniše pouzdan sistem javnog obaveštavanja o radu kompanija."
U poređenju sa berzama u inostranstvu, kompanije na Beogradskoj berzi ispunjavaju minimum zahteva kako bi obaveštavale javnost o svojim aktivnostima – objavljuju finansijske izveštaje i obaveštenja.
Screenshot
"Problemi su sistemske prirode. Pre svega mora se promeniti odnos prema privatnom vlasništvu i domaćim kompanijama. Moraju se listirati kompanije u čiju će vrednost i perspektivu verovati i mali i veliki investitori. Izveštajni sistem kompanija mora biti pouzdan, transparentan i podložan adekvatnoj spoljnoj kontroli", napominje Kovačević.
Standardne prakse poput davanja komentara rezultata od strane direktora kompanija i održavanje telefonskih poziva sa investitorima neposredno posle objave rezultata, nisu ni na vidiku u Srbiji. Čak i finansijski izveštaji sadrže samo tabele umesto da uz njih ide i saopštenje kompanije gde se detaljno objašnjavaju rezultati, a obaveštenja ispunjavaju pravnu formu te su često pisana nerazumljivim, pravničkim jezikom.
Bloomberg
Tijana Jevtić, broker iz kompanije Dunav Stockbroker, smatra da je glavni problem nepostojanje novih instrumenata. Njen stav saglasan je sa opštim utiskom ljudi iz struke da kompanije ne veruju trgovanju na berzi i zbog toga nisu spremne da prepuste svoju vlasničku strukturu slobodnom tržištu.
Mora doći do "kopernikanskog obrta" sa javnog na privatni sektor, napominje Kovačević. On je dalje rekao da bi smatrao velikim uspehom da svoju kompaniju vidi na berzi jer nju vidi kao najbolju proveru rejtinga jedne firme.
S druge strane, mali investitori se osećaju nezaštićeno, objašnjava Gujaničić. "I kada su bili ogromni prometi, berza je nudila slabu zaštitu manjinskih akcionara, kompanije su imale slabo korporativno upravljanje, ali je ogroman priliv novca zamaglio ove slabosti koje su postale ogoljene sa izbijanjem krize", objasnio je.
