.webp){kind=icon}
Blagi oporavak na berzama u petak nije bio dovoljan da bi američki akcijski indeksi izbegli najviši nedeljni pad u više od dve godine. Negativna tendencija posledica je straha investitora od pooštravanja monetarne politike zbog borbe centralnih banaka sa visokom inflacijom.
Povisivanje kamatnih stopa zbog suzbijanja rasta cena obično uzrokuje usporavanje privrede, zbog čega su snižena očekivanja za profite kompanija. Sva tri glavna američka berzanska indeksa tako su protekle nedelje zabeležila i treći uzastopni nedeljni pad. Za indeks S&P 500, to je bio i najviši pad još od marta 2020.
Dow Jones je u petak skliznuo 0,1 odsto na 29.888 bodova, a ukupni nedeljni pad time je dostigao 4,8 odsto. Tehnološki Nasdaq je zabeležio jednaki nedeljni procentni rezultat usprkos tome što je u petak čak i ostvario rast od 1,4 odsto. Zaključna vrednost mu je iznosila 10.798 bodova.
S&P 500 je najgore prošao. Blagi rast od 0,2 odsto u petak nije bio dovoljan za bitniji ispravak negativnog trenda iz ranijih dana. Na nedeljnom nivou taj je indeks izgubio 5,8 odsto vrednosti i kraj trgovanja u petak dočekao na 3.675 bodova.
Tužna godina
Od početka godine taj je indeks ukupno oslabio za gotovo 23 odsto. Dow Jones je pao za skoro 18 odsto, dok je Nasdaq izgubio više od 30 odsto vrednosti.
Predsednik Feda Jerome Powell u petak je ponovo naglasio kako je vraćanje inflacije na ciljanu vrednost od dva odsto glavni zadatak američke centralne banke.
Ekonomski podaci objavljeni istog dana pokazuju da je proizvodnja u američkim kompanijama neočekivano pala, što je još jedan znak usporavanja ekonomske aktivnosti.
Među pojedinim sektorima poslednjeg dana trgovanja protekle nedelje najbolje su prošli sektori komunikacija i osobne potrošnje u kojima su akcije porasle za više od 1,2 odsto. S druge strane, vrednost akcija energetskog sektora pale su za čak 5,6 odsto, i to zbog straha od mogućeg srezivanja potražnje za sirovom naftom zbog usporavanja globalne ekonomije.
Nedeljne rezultate slične američkim imale su i evropske berze. Najveći relativni pad imao je pariski indeks CAC 40, koji je izgubio blizu pet odsto svoje vrednosti. U Francuskoj su se u nedelju održali izbori koji odlučuju o sastavu parlamenta, a koalicija predsednika Emmanuela Macrona izgubila je većinu, zbog čega bi buduće upravljanje reformama i državom moglo biti otežano. Frankfurtski indeks DAX skliznuo je za 4,6 odsto, dok je londonski FTSE kraj nedelje dočekao na 4,1 odsto nižoj vrednosti u odnosu na protekli petak.
Među najpoznatijim svetskim berzanskim indeksima, najveći je pad protekle nedelje ipak imao tokijski Nikkei, koji je kraj trgovanja dočekao na niovu od 25.963 bodova, 6,7 odsto niže nego nedelju dana ranije. Honkonški Hang Seng oslabio je za 3,4 odsto, a šangajski SSE se čak uspeo i blago oporaviti, pa mu je zaključna vrednost u petak bila jedan odsto viša nego sedam dana ranije.
