.webp){kind=icon}
Predsednik Francuske Emmanuel Macron je nakon francuskih parlamentarnih izbora ušao u istoriju, ali ne na način na koji bi voleo.
Četrdesetčetvorogodišnji predstavnik centra je postao prvi predsednik koji je izgubio apsolutnu većinu u parlamentu u prethodnih nekoliko decenija, nakon što nije uspeo da osvoji 289 mesta. Njegova koalicija je, međutim, i dalje ostala najveća grupacija u zakonodavnom telu.
Macron će tako uspeti da zadrži kontrolu nad izvršnom vlašću, ali će se zakoni koje predloži teže usvajati. To će njegovu agendu, uključujući i povećanje granice za penzionisanje i reformu poreskih zakona, dovesti u opasnost.
"Ovo predstavlja rizik za državu, uzevši u obzir izazove sa kojima se suočava i na unutrašnjem i na međunarodnom planu, rekla je premijerka Elisabeth Borne. "U interesu Francuske moramo napraviti ispravne kompromise."
Tržišta nisu značajnije reagovala, a evro je ostvario blagi pad nakon otvaranja azijskih berzi.
Macronova grupacija je osvojila 245 poslaničkih mesta. Sledeća najveća grupacija u parlamentu je Nupes, levo orijentisana koalicija koju predvodi Jean-Luc Melenchon, koja je osvojila 131 mesto. Desničarska stranka National Rally je osvojila 89 mesta, što je više nego što se očekivalo, dok je koalicija oko partije desnog centra Republicans osvojila 61. mesto.
Predsednički kabinet će takođe biti izmenjen. Tri ministra nisu reizabrana, a zvaničnici iz kabineta su ranije rekli da će oni koji se nađu u toj poziciji morati da podnesu ostavke. Ministarka ekologije Amelie de Montchalin je u nedelju rekla da će napustiti vladu.
Politički sistem u Francuskoj, nazivan i peta republika, ustanovio je Charles de Gaulle 1958. godine, kako bi se sprečili problemi pri formiranju stabilne parlamentarne većine. Na primer, socijalista Michel Rocard je krajem osamdesetih bio na čelu vlade koja nije osvojila apsolutnu većinu, mada je koalicija oko njegove stranke bila daleko bliže tom rezultatu od projektovanih rezultata stranaka nakon nedeljnih izbora.
Podrška Macronu se smanjila u poslednjh pet godina usled protesta protiv njegove prenzione reforme, društvene nejednakosti i mera tokom pandemije virusa korona. Njegov drugi mandat nije počeo najbolje jer su isplivale optužbe za seksualno uznemiravanje protiv jednog ministra. Takođe je kritikovana policija nakon haosa na fudbalskom stadionu koji je razbesneo Veliku Britaniju.
Ovi rezultati su Francusku doveli u situaciju u kojoj se nalaze mnoge evropske zemlje usled porasta popularnosti novih populističkih i zelenih stranaka. Nemački kancelar Olaf Scholz je na prošlogodišnjim izborima dobio manji procenat glasova od svih kancelara otkako je osnovana savezna republika. Dvopartijski sistem u Španiji je nakon nedavnih izbora doživeo krah, što je premijera Pedra Sancheza ostavilo sa manjinskom vladom. Na čelu Italije, koja je dugo bila najnestabilnija od velikih evropskih država, trenutno se nalazi tehnokrata Mario Draghi, nakon što se prethodna koalicija raspala tokom pandemije.
Lisa Thomas-Darbois, specijalista za francusku politiku sa pariskog instituta Montaigne, rekla je da Macron neće moći da se osloni na ekstremne stranke, bilo sa levice ili desnice. Ove partije će se protiviti gotovo svakoj sistemskoj odluci vlade. Međutim, moći će da nađe saveznike po pojedinačnim pitanjima, jer se, na primer, njegov predlog u pogledu starosnog uzrasta za penziju poklapa sa stanovištem stranke Republicans sa desnog centra.
"Dobra stvar je da postoje oblasti u kojima će moći da se slože, od zaštite životne sredine, preko javnih službi, do potrebe da se direktnije obraća građanima", rekla je Annabelle Lever, profesorka na Francuskom institutu političkih nauka, opisujući ad hok saveze u parlamentu. "Loša stvar je što će neki odabrati da se ne slože."
Ako to ne upali, Macron će doći u iskušenje da se pozove na 49. član francuskog ustava koji mu daje ovlašćenje da u određenim slučajevima usvoji zakon bez prethodnog odobrenja parlamenta. Rocard je postavio rekord po tom pitanju.
Iako je malo verovatno da će stranka Nupes moći da sprovede svoj ekonomski program, koji uključuje povećanje zarada i smanjenje broja radnih sati, ona će postati vidljivija kroz debate u parlamentu. "U vreme kada kamatne stope u svetu rastu, ovo ima potencijal da negativno utiče na poverenje investitora u rast francuske privrede", rekla je Bloombergova analitičarka Maeva Cousin.
Partija National Rally, koja je ostvarila rekordan rezultat, sada ima dovoljno poslanika da utiče na odbore i dovoljno vremena da propagira svoje stavove. Ovo je važan korak u nastojanju Marine Le Pen da svoju stranku dovede u središte političkih zbivanja u Francuskoj.
Le Pen, koju je Macron u aprilu pobedio na predsedničkim izborima, odmah je svoju stranku pokušala da etablira kao opoziciju predsedniku i Melenchonu i krajnjoj levici. "Bićemo nepokolebljiva opozicija, ali ćemo se ponašati odgovorno i poštovaćemo institucije," rekla je tokom svog kratkog govora u nedelju.
Mathieu Gallard iz agencije za istraživanje javnog mnjenja Ipsos dobar rezultat stranke National Rally pripisao je činjenici da glasači Nupesa nisu podržali Macrona u drugom krugu predsedničkih izbora.
Jean Garrigues, istoričar koji piše o politici u Francuskoj, rekao je da ovi rezultati u stvari mogu biti Macronova prednost. "Oni mogu predsednika naterati da pregovara," rekao je on, "što će promeniti sliku njega kao samoživog vladaoca koja ga prati od 2017".
