text size
Dok se globalna potrošnja na veštačku inteligenciju (AI) ove godine približava impozantnom iznosu od 2,6 biliona dolara, Yanis Varoufakis tvrdi da sadašnji tempo ulaganja u AI ipak nije održiv. Bivši grčki ministar finansija, koji je u četvrtak govorio na regionalnom forumu Visa Connect SEE u Beogradu, još je pesimističniji kada je reč o Evropi, kojoj daje gotovo nikakve šanse da u postojećem ekonomskom okviru izađe iz tehnološkog i energetskog zaostajanja.
Jedan od najupečatljivijih ekonomista današnjice svoje izlaganje u srpskoj prestonici posvetio je globalnim ekonomskim i tehnološkim promenama, kao i prostoru koji u takvom okruženju ostaje Evropi i zemljama regiona, ocenivši i da je evropski ekonomski model decenijama počivao na sistemu koji su održavale Sjedinjene Države, a koji više ne funkcioniše na isti način.
Varoufakis je široj javnosti postao poznat 2015. godine, kada je kao grčki ministar finansija, usred dužničke krize, ušao u otvoreni sukob sa evropskim kreditorima. Međutim, njegova kritika evropskog ekonomskog modela nije završena tu: on već godinama upozorava na nedostatak investicija u EU, a poslednjih godina fokus je prebacio i na moć tehnoloških platformi i koncept "tehnofeudalizma". Prema njegovoj tezi, klasična tržišta sve više ustupaju prostor digitalnim platformama koje kontrolišu njihovi vlasnici, dok se ekonomska moć, zasnovana na takozvanom klaud kapitalu (engl. cloud capitalu), pre svega koncentriše u SAD i Kini.
U klasičnom kapitalizmu kompanija proizvodi robu ili uslugu, prodaje je na tržištu i ostvaruje profit. Ali prema rečima Varoufakisa, to danas više ne važi, barem kada je reč o velikim tehnološkim kompanijama, poput Amazona, Googlea, Applea i Mete, koje kontrolišu digitalne prostore kroz koje drugi moraju da posluju, komuniciraju ili dolaze do kupaca.
Samim tim, vlasnici "kapitala u oblaku" kontrolišu pristup ogromnom broju potrošača i mogu da naplaćuju svojevrsnu digitalnu rentu kompanijama koje preko njihovih platformi posluju. Upravo tu grčki ekonomista vidi jednu od ključnih prednosti Sjedinjenih Država i Kine, odnosno veliki problem Evrope koja u ovoj podeli ostaje po strani.
Varoufakis je ranije tvrdio da je više od decenije štednje potisnulo ulaganja upravo u oblasti koje su danas presudne - od AI-ja i baterija do zelene energije - dok SAD i Kina nastavljaju da uvećavaju svoju tehnološku prednost.
Bloomberg Adria
Kako je Amerika pretvorila deficit u globalnu moć
Varoufakis se posebno pozabavio pitanjem zašto rast američkog javnog duga, uprkos sve većoj zaduženosti i rastu prinosa na državne obveznice, ne vidi kao najavu dužničke krize. Njegova teza je da se SAD ne mogu posmatrati kao druge zadužene države, jer dolar i američko finansijsko tržište imaju posebnu ulogu u sistemu koji već decenijama privlači kapital iz ostatka sveta.
Da bi objasnio kako je takav sistem nastao, osvrnuo se na Breton Vuds 1944. godine. Posleratni monetarni poredak bio je zasnovan na dolaru, uz fiksne devizne kurseve i vezu američke valute sa zlatom. Ali je, prema rečima Varoufakisa, važnije bilo ono što se događalo sa viškovima koje su SAD tada stvarale: deo američkih suficita vraćao se u Evropu i Japan, podstičući njihov oporavak, ali i stvarajući tržišta za američku proizvodnju.
Preokret je usledio početkom sedamdesetih. SAD su od zemlje koja je proizvodila viškove postajale zemlja sa sve većim trgovinskim i budžetskim deficitima. "Umesto da time izgube centralno mesto u svetskoj ekonomiji, Amerikanci su promenili način na koji ga održavaju", ocenio je Grk.
Zemlje koje su prodavale više nego što su kupovale od SAD - najpre Nemačka i Japan, a kasnije i Kina - gomilale su dolare, a veliki deo tog novca vraćao se u američki finansijski sistem. Kupovale su, između ostalog, američke državne obveznice, pa je kapital zarađen izvozom u Ameriku završavao nazad u SAD i pomagao finansiranje njihovih deficita.
"SAD se zadužuju u valuti koja je istovremeno ključna valuta globalnog finansijskog sistema, dok ostatak sveta ima snažan razlog da dolare koje zaradi ponovo ulaže u američku imovinu. Američki deficit, stoga, nije samo pokazatelj zaduženosti već i deo mehanizma kojim se globalni kapital vraća u SAD."
Amerika troši, svet finansira
Varoufakisova teza ide i korak dalje: globalna ekonomija poslednjih decenija počiva na svojevrsnom kružnom toku. Američka tražnja apsorbuje robu proizvedenu u velikim izvoznim ekonomijama, dok se deo njihovih viškova kapitala vraća na Wall Street i u američki državni dug.
Zbog toga američki deficit nije samo "domaći problem", odnosno problem Vašingtona. On je deo sistema koji stvara tražnju za nemačkim, japanskim i kineskim izvozom, dok istovremeno privlači kapital nazad u SAD.
Grčki ekonomista upravo u toj sposobnosti "recikliranja" globalnih viškova vidi razlog zbog kojeg se američki dug ne može posmatrati na isti način kao dug zemlje koja nema rezervnu svetsku valutu i centralno mesto u međunarodnom finansijskom sistemu.
Evropa je gradila na američkim temeljima
Evropa se, međutim, suočava sa znatno nepovoljnijom dijagnozom, ocenjuje Yanis Varoufakis.
Smatra da je evropski ekonomski model, a naročito model evrozone, mogao da funkcioniše sve dok je širi globalni sistem obezbeđivao dovoljnu spoljnu tražnju. Kao posebno važan primer naveo je Nemačku, čiji je industrijski model decenijama zavisio od izvoza.
Kako kaže, američki sistem omogućavao je da postoji tražnja za nemačkim industrijskim proizvodima, zbog čega evropske države nisu morale da razviju dovoljno snažne unutrašnje mehanizme za stvaranje agregatne tražnje.
"Mi Evropljani smo gradili na pesku koji su održavale Sjedinjene Države."
Ali problem nastaje onda kada Amerika više nije sposobna ili spremna da na isti način održava temelje na kojima je evropski model počivao. Prema oceni Varoufakisa, finansijska kriza iz 2008. bila je prekretnica - sve slabosti evropskog modela postale su mnogo vidljivije.
Od AI buma do evropskog tehnološkog problema
Iako je Varoufakis mahom pričao o istoriji globalnog finansijskog sistema, povezao ga je sa pitanjima koja danas dominiraju svetom - od veštačke inteligencije do evropske konkurentnosti.
Njegova ocena da sadašnji tempo AI investicija nije održiv posebno je značajna u trenutku kada tehnološke kompanije i investitori ulažu ogromne iznose u data centre, čipove i infrastrukturu potrebnu za razvoj AI modela.
Istovremeno, njegov pesimizam prema Evropi nije samo pitanje AI-ja. Varoufakis evropski tehnološki jaz posmatra kao deo mnogo šireg problema ekonomskog modela: Evropa pokušava da odgovori na novu tehnološku eru sistemom koji je nastao u sasvim drugačijem globalnom poretku.
Balkan se udaljava umesto da se povezuje
Svoje izlaganje u Beogradu Grk je poentirao i ličnom pričom. Prisetio se da je kao dete 1969. godine sa roditeljima doputovao vozom iz Atine u Beograd i primetio da bi isto putovanje danas, kako je rekao, trajalo duže. Tu anegdotu je, zapravo, iskoristio da ilustruje problem povezanosti Balkana.
Prema njegovim rečima, region bi trebalo da sve više približava, ali se u pojedinim aspektima događa suprotno. Pored nekadašnje podele Evrope na sever i jug, danas vidi i sve izraženiju podelu na istok i zapad, kao i jaz između država koje su članice Evropske unije i onih koje tek pokušavaju da joj se pridruže. Te podele, ocenio je, postaju sve dublje.
Govoreći o regionu, Varoufakis je poručio da uspehe ljudi u Srbiji i drugim zemljama Balkana doživljava kao sopstvene, baš kao i njihove neuspehe. Takav odnos prema susedima, prema njegovim rečima, predstavlja duh regionalizma, evropejstva i internacionalizma koji se danas sve više gubi.
.webp){kind=icon}
