Kako je tržište reagovalo na Trumpove nove carine

Pred istek roka za pregovore o carinama sa Evropskom unijom i drugim trgovinskim partnerima, američki predsednik Donald Trump najavio je uvođenje novih carina od 1. avgusta, ali očekuje se da bi nova trgovinska pravila mogla da se promene u međuvremenu, jer je otvoren za pregovore. 

Tržišta su burno reagovala - investitori su odgovorili na Trumpove carinske najave i koriguju očekivanja. Britanske obveznice su u utorak naglo pale, da bi se do sredine dana donekle oporavile, ali ostaju osetno niže nego u ponedeljak.  Funta je u padu, trgujući ispod 1,36  dolara, što je gotovo poništilo prethodne dobitke u odnosu na američku valutu. U međuvremenu, dolar je ojačao, što pokazuje da investitori ipak veruju da američka ekonomija može da izdrži posledice trgovinskih sporova. Akcije na Londonskoj berzi se relativno dobro drže, a indeks FTSE100 porastao je za 0,2 odsto, jer se investitori klade da bi Trumpova administracija mogla biti otvorena za dalje trgovinske pregovore.

Američka kockarska kompanija Entain je najveći dobitnik rasta FTSE 100, a njihove akcije porasle su za čak 5,6 odsto nakon što je Bank of America podigla njihov rejting kupovinom akcija. 

 

 

Trgovci su blago smanjili opklade da će Banka Engleske sniziti kamatne stope, ali i dalje se očekuju još dva smanjenja do kraja godine. Indeks Stoxx 600 u Evropi je pao za 0,2 odsto. 

Podaci kompanije Calastone danas pokazuju da su investitori i dalje pesimistični u pogledu britanskih akcija, a zabeležen je i neto odliv od 594 miliona funti iz fondova koji ulažu u britanske akcije, saopšteno je u utorak. Investitori već neko vreme izvlače novac iz britanskih fondova, a u junu je došlo do neto odliva iz fondova akcija u širem smislu, na šta su uticale rastuće tenzije na Bliskom istoku.
 

Bloomberg

Produžena carinska neizvesnost, uzrokovana Trumpovim novim odlukama, dešava se tokom letnjih meseci, kada je likvidnost obično mala, a volatilnost raste. Sve to povećava mogućnost krize na tržištima.

Deutsche Bank je saopštio da su letnji meseci obeleženi istorijskim krizama, počev od globalne finansijske krize 2007. godine, preko krize u evrozoni 2015. godine, do previranja prošle godine nakon slabih podataka o zaposlenosti u Americi.

Inflatorni uticaj poreza, nastavak ekonomskog rasta, fiskalni potresi ili geopolitički šok su neke od posledica koje bi leto moglo da donese, ocenjuju iz Deutsche Banka. Kako dodaju, otpornost tržišta je rezultat "zamora od krize", a podsećaju i da nijedan od šokova ove godine nije izazvao trajnu promenu, i zato što su čelnici bili agilni u njihovom rešavanju. Međutim, produbljivanje krize moglo bi da utiče na markoekonomiju, a kreatori politika to ne bi mogli lako da poprave. 

S obzirom na ogroman nivo neizvesnosti koji prožima tržišta, okvirni carinski sporazum između Evropske unije (EU) i Amerike, koji unosi dozu izvesnosti, mogao bi da podstakne jačanje evra. Evropska valuta jača u odnosu na funtu i dolar, naročito nakon što su se investitori razočarali slabljenjem dolara. Evro je ove godine porastao za 13 odsto u odnosu na dolar i za oko 4,5 odsto u odnosu na funtu.

Bloomberg

 

Sporazum Velike Britanije i Amerike je donekle pomogao funti, a sve veća fiskalna zabrinutost verovatno će doneti prednost evru. Ukoliko poraste zabrinutost zbog političke i fiskalne situacije u Japanu, to bi moglo značiti da će još više priliva utočišta ići ka evru umesto u jen.