.webp){kind=icon}
Američke akcije su pale dok raste zabrinutost da bi Kina mogla da pooštri mere zbog kovida nakon niza prijavljenih smrtnih slučajeva.
S&P 500 je nadole povukao tehnološki sektor, pa je na zatvaranju pao 0,39 odsto. Tehnološki Nasdaq 100 pao je uz Apple, Teslu i Amazon za 1,09 odsto, dok je indeks Dow Jones izgubio 0,13 odsto vrednosti na zatvaranju.
Investitori koji se nadaju boljoj 2023. godini biće razočarani, jer prema stratezima Goldman Sachsa, faza pada na tržištu još nije završena. Stratezi procenjuju da će S&P 500 završiti 2023. na 4.000 indeksnih poena.
Ti komentari došli su nakon najava da će Kina ponovo pooštriti mere u borbi protiv kovida. U Kini je u subotu zabeležen prvi smrtni slučaj u skoro šest meseci, a u nedelju su prijavljena još dva. Šira ograničenja u borbi protiv pandemije bi mogla negativno da utiču na lance snabdevanja i eventualno da pogoršaju probleme sa inflacijom, što brine investitore. Takođe, grad u blizini Pekinga za koji se pričalo da je test-slučaj za Kinu bez restrikcija zbog virusa, suspendovao je škole, zatvorio univerzitete i zamolio stanovnike da ostanu kod kuće pet dana, što je potencijalni znak da se zvaničnici vraćaju strožim ograničenjima.
Još jedna glavobolja za investitore - oštro povećanje kamatnih stopa - bila je aktuelna tema u SAD. Predsednik Federalne rezervne banke Atlante Raphael Bostic rekao je da se zalaže za usporavanje tempa povećanja stopa, dok je predsednica Federalne rezervne banke Bostona Susan Collins ponovila je stav da su opcije za decembarsko povećanje kamatne stope i dalje otvorene, uključujući mogućnost povećanja od 75 baznih poena.
I evropske berze bile su u blagom padu na zatvaranju. Indeks Euro Stoxx 600, koji prati poslovanja 600 najvećih kompanija u 17 evropskih zemalja, završio je današnje trgovanje padom od 0,06 odsto, londonski berzanski indeks FTSE pao je za 0,12 odsto, nemački DAX-a za za 0,36 odsto, a francuski CAC 40 za 0,15 odsto.
Glavni ekonomista Evropske centralne banke Philip Lane rekao je danas za Market News da će centralna banka verovatno nastaviti da povećava troškove zaduživanja i sledeće godine kako bi osigurala povratak inflacije na cilj od dva odsto.
-U pisanju pomogle Peyton Forte i Emily Graffeo
