Akcije skočile u SAD, trgovci veruju da stope neće previše rasti

Akcije na berzama u Sjedinjenim Američkim Državama skočile su u ponedeljak nakon što su zabeležile najgori septembar u poslednje dve decenije pošto su investitori počeli da veruju da monetarna politika Federalnih rezervi radi ono što su centralni bankari i nameravali.

Podaci objavljeni ranije u toku dana pokazali su da je indeks instituta ISM koji pokazuje aktivnosti u fabrikama u SAD opao u septembru više nego što su analitičari očekivali. Indeks proizvodnje PMI bio je 50,9, što je pad u poređenju sa prethodnih 52,8, a niže je i od očekivanih 52,4. Osim toga, indeks novih porudžbina pao je na 47,1 u poređenju sa očekivanih 51,3.

Pad ekonomske aktivnosti ukazuje na to da Federalne rezerve neće morati drastično da povećavaju kamatne stope kako bi centralni bankari obuzdali inflaciju koja je u SAD bila 8,3 odsto u avgustu. Rast potrošačkih cena u SAD već je blago krenuo da se oporavlja pošto je u julu inflacija bila 8,5 odsto, a u junu 9,1 odsto. Centralni bankari mesecima pokušavaju da se izbore sa visokom inflacijom pošto je skok cena energenata usred rata u Ukrajini i upumpavanje velike sume novca u ekonomije za vreme pandemije virusa kovid 19 učinilo svoje.

Indeks S&P 500 porastao je 2,84 odsto na kraju dana. Dow Jones Industrial Average je dobio oko 800 poena u toku dana i tako skočio za 2,66 odsto, ali je ostao ispod 30.000 poena, ispod kojih trguje od 22. septembra. Indeks Nasdaq 100, koji čine najveće tehnološke kompanije, završio je trgovanje u plusu od 2,36 odsto.

Tehnološki giganti bili su i najveći dobitnici u toku trgovanja u Njujorku, a veliki rast zabeležile su i kompanije sektora zdravstva i energetike. Najmanje je porastao sektor nekretnina.

Bloomberg Chartmaker

Pred kraj trgovanja u SAD, prinosi na državne obveznice SAD padali su te je prinos na desetogodišnju obveznicu bio za 17 baznih poena niži i iznosio je 3,664 odsto. Bloombergov indeks državnih obveznica pao je 13 odsto u poslednjih godinu dana, dok je indeks S&P 500 u istom periodu pao 15 odsto. Cene državnih obveznica i njihovi prinosi kreću se u suprotnom smeru.

Bloombergovi podaci pokazuju da tržište očekuje da će Federalne rezerve povećavati kamatne stope makar do prvog kvartala naredne godine kada bi referentna kamatna stopa mogla da dostigne 4,5 odsto, ali i da bi kasnije u toku godine centralni bankari mogli da je snize. Vrednost kamatne stope od 4,5 odsto istorijski nije previsoka, ali dolazi kao veliki šok za ekonomsku aktivnost posle mnogo godina ekstremno niskih kamatnih stopa u svetu.

 

 

Trenutno je kamatna stopa u SAD 3,25 odsto, a povećanje kamatnih stopa povećava i troškove kreditiranja za privredu, što posledično dovodi do pada ekonomske aktivnosti. Predsednik Federalnih rezervi Jerome Powell napomenuo je u drugoj polovini septembra da su centralni bankari odlučni da spuste inflaciju na ciljanih dva odsto makar i po cenu smanjenja zaposlenosti i sporijeg rasta.

Analitičari Bloomberga očekuju da će rast u SAD u poslednjem kvartalu ove godine iznositi samo 0,1 odsto, a da će u prvom kvartalu 2023. godine biti 0,6 odsto.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar