Boris Srdić, direktor Banjalučke berze a.d. Banja Luka, govori o stanju na finansijskim tržištima kod nas, planovima svoje institucije te značajnoj godišnjici.
U kom stanju se trenutno nalazi naše tržište kapitala?
Domaće tržište kapitala, iako ove godine obeležava 25 godina postojanja i rada, i dalje se nalazi u fazi koja više odgovara stanju konsolidacije i transformacije. Još uvek nisu u potpunosti prepoznate sve prednosti, mogućnosti i potencijal koji aktivno tržište kapitala može imati za efikasnu alokaciju kapitala privrednih subjekata i građana.
Trenutno stanje ukazuje na manji obim likvidnosti u trgovini akcijama, dok primarno tržište dužničkih hartija od vrednosti (obveznice i trezorski zapisi) pokazuje stabilnost i vitalnost. Možemo reći da je berza postala jedan od važnih mehanizama za finansiranje javnog sektora, dok u poslednje vreme značajan trend rasta u segmentu emisija dužničkih hartija od vrednosti beleži i privatni sektor, gde je broj i obim emisija korporativnih obveznica u poslednje četiri godine učetvorostručen.
Ipak, kao i na ostalim tržištima u regionu, osnovni izazovi su manjak likvidnosti, nedovoljan broj kvalitetnih emitenata, kao i nizak nivo finansijske pismenosti građana. Ovo su teme koje želimo da aktuelizujemo na jubilarnoj međunarodnoj konferenciji Banjalučke berze, koja će biti održana 28. maja 2026. godine u Banjaluci.
Koje komparativne prednosti ima BLSE?
Tokom prethodnih 25 godina, Berza se pokazala kao pouzdan, efikasan i transparentan sistem u funkciji svih učesnika na tržištu. Uspostavljena je saradnja sa regionalnim tržištima kapitala, a značajan napredak ostvaren je i u oblasti edukacije.
Uz inovativnost i fleksibilnost, koje se ogledaju kroz tehnološku spremnost za razvoj postojećih i novih finansijskih instrumenata i prilagođavanje potrebama tržišta, smatramo da to predstavlja ključnu komparativnu prednost. Tome dodatno doprinosi stanje u finansijskom sistemu zemlje, koje karakteriše visok nivo depozita u bankama, ali i nedovoljno razvijena svest o mogućnostima koje tržište kapitala nudi, zbog čega taj kapital ostaje neiskorišćen. Kroz niz budućih aktivnosti cilj je da se ovaj potencijal stavi u funkciju razvoja tržišta kapitala.
Kako bh. društvo može postati „investment society“?
U trenutku kada većina građana sa slobodnim novčanim sredstvima, pored štednje u banci i ulaganja u nekretnine, počne da razmatra i ulaganja u finansijske instrumente kao što su akcije, obveznice i investicioni fondovi, možemo govoriti o društvu investitora („investment society“).
Samo na taj način moguće je postići efikasnu alokaciju kapitala i maksimizirati koristi kako za investitore, tako i za privredne subjekte koji taj kapital koriste za razvoj. Već sada je jasno da štednja sama po sebi nije dovoljna, te da će prihodi od kapitala i ulaganja postajati sve važniji izvor dugoročne finansijske stabilnosti građana.
Ključnu ulogu u tome ima kontinuiran i sistemski vođen proces edukacije, odnosno podizanje nivoa finansijske pismenosti među građanima i privredom. Taj proces treba da sprovode sve institucije tržišta kapitala, u saradnji sa javnim i obrazovnim institucijama, imajući u vidu da je reč o dugoročnom zajedničkom interesu.
Takođe, značajan pozitivan efekat mogao bi se postići uvođenjem poreskih olakšica koje bi stimulisale investiranje na tržištu kapitala, što je već prepoznato kroz programe investicionih računa u Hrvatskoj i Sloveniji.
Promo / Banjalučka berza a.d. Banja Luka, Boris Srdić, Direktor, Banjalučka berza a.d. Banja Luka
Ove godine obeležavate 25 godina rada Banjalučke berze. Koji su ključni momenti u tom periodu?
Razvoj berze u prethodnih 25 godina obeležilo je više ključnih faza. Pre svega, to je period osnivanja i uspostavljanja institucija tržišta kapitala i sistema za trgovanje, koji su stvorili osnovu za poverenje, a nastali su kao deo procesa privatizacije.
Nakon toga usledile su razvojne faze koje uključuju uvođenje trgovanja dužničkim hartijama od vrednosti, čime je tržište dobilo dodatnu dubinu i pokazalo sposobnost da odgovori na kompleksne finansijske izazove.
Značajan uticaj imali su i digitalizacija i povezivanje sa regionalnim i međunarodnim tržištima kapitala, što je omogućilo veću vidljivost Berze na međunarodnom nivou.
Posebno se izdvaja razvoj sistema tržišta novca, kao i sistema multilateralnih kompenzacija, putem kojeg je u poslednjih deset godina ostvaren promet veći od 1,6 milijardi KM.
Sve navedeno doprinelo je da Berza danas bude organizaciono i tehnički moderan i stabilan sistem sa iskusnim timom.
Prioriteti za narednih 5–10 godina?
Osnovni prioriteti proizlaze iz izazova razvoja koji su prisutni kako na domaćem, tako i na regionalnim tržištima kapitala.
Fokus će biti na povećanju likvidnosti, većem broju kvalitetnih emitenata i podizanju nivoa finansijske pismenosti.
Ključne aktivnosti uključuju:
-
Dalji razvoj tržišta duga, posebno korporativnih obveznica, uz pojednostavljenje procedura i povećanje likvidnosti
-
Razvoj novih segmenata tržišta i finansijskih instrumenata za potrebe privrede, posebno malih i srednjih preduzeća, uključujući IPO i dokapitalizaciju
-
Razvoj tržišta novca kroz edukaciju i veću upotrebu od strane banaka i privrede
-
Intenziviranje aktivnosti na podizanju finansijske pismenosti
-
Praćenje savremenih trendova kroz implementaciju novih regulatornih rešenja, tehnološki razvoj i uvođenje ESG standarda
.webp){kind=icon}
