Mercedes i Ferrari će koristiti nove luksuzne motore za EV

Kada vozači budućih Mercedesovih modela električnih automobila budu pritisli gas, čuće zvuk električnih baterija koji će ih podsetiti na film "Povratak u budućnost".

Ne, za to neće biti odgovorni kondenzatori fluksa, kao u pomenutom filmu, već motori na aksijalni fluks.

Kompanije Mercedes Benz AG i Ferrari NV biraju ovu vrstu elektromotora koji ubrzava obrtni moment što uzrokuje nagli udarac u naslon za glavu. Aksijalni motori su mnogo manji od prethodno korišćenih radijalnih motora, ali imaju mnogo moćniji efekat. 

Korišćenje luksuznih motora poput ovog biće ključno za ove dve kompanije koje žele da što pre elektrifikuju vozila i koje su u trci za prestižom i novcem. U svim električnim vozilima, od Nissanovog "leafa" do Teslinog "s plaida", može se osetiti naglo ubrzanje. Dok kod automobila sa SUS motorima veći broj cilindara uzrokuje veću brzinu, proizvođači električnih automobila žele da unaprede njihove performanse koristeći lakše i efikasnije motore.

"Odnos snage motora i mase vozila je idealan, i mnogo je bolji nego kod konvencionalnih motora", izjavio je tehnički direktor Mercedesa Markus Schaefer, govoreći o budućoj platformi za električna vozila. "Iskoristićemo prednosti manjeg motora", dodao je.

Svaki put kada vozač električnog vozila pritisne gas, bakarni kalem se puni stotinama, čak i hiljadama ampera. On stvara eletromagnet koji potom stvara privlačnu i odbojnu silu. Magnetno polje koje su stvorili stator i rotor koji se u njemu obrće, dovodi do stvaranja obrtnog momenta koji pokreće točkove vozila.

Umesto rotora koji se obrće unutar statora, aksijalni motori imaju rotore u obliku diska koji se obrću oko centralnog statora. To uzrokuje da protok struje, odnosno fluks, putuje u aksijalnom pravcu kroz vozilo, umesto da se kreće radijalno. Budući da motor proizvodi veći obrtni moment, potrebno mu je manje materijala. Yasa, kompanija iz Velike Britanije ranije unajmljena za "ferrari SF90" i "296 GTB" plug-in hibride, ima statore za koje je potrebno samo par kilograma gvožđa, čime je uspela da smanji masu motora za čak 85 odsto.

Idejni tvorac Yasinih motora je Tim Woolmer, a aksijalni motor je bio fokus njegove doktorske disertacije na Univerzitetu u Oksfordu. Nakon nekoliko godina od završetka doktorata, Jaguar Land Rover (JLR) je želeo da koristi Yasine motore za model C-X75, hibridni kupe sa toliko konjskih snaga da može da parira "spyderu", "p1" i "laferrariju". Kako je JLR na kraju ipak odustao od toga zbog finansijskih razloga, Yasini motori su se pojavili u hibridu Koenigsegga - "regeri", a nakon toga i u "ferrariju SF90".

Bloomberg

 

Prošle godine u julu, Mercedes je objavio da je kupio kompaniju Yasa za neotkriven iznos, i da će koristiti njene motore u novim modelima koje planira da lansira 2025. godine.

"Ako se osvrnemo na istoriju automobilske industrije, kompanije su želele same da proizvode svoje motore i da osnovu motora čini njihova tehnologija", rekao je Woolmer u intervjuu. "A sada su baterije i motori njihova osnovna tehnologija. Kompanije prepoznaju važnost dugoročnih promena na ovim poljima, zbog čega žele same da ih proizvode."

Malte Jaensch, profesor na Tehničkom univerzitetu u Minhenu, tvrdi da je ono što je najvažnije kod aksijalnih motora izuzetan potencijal stvaranja velike snage. Manja veličina motora bi omogućila proizvođačima da ih uklope u svaki točak vozila, što nije bilo moguće sa radijalnim motorima.

Postavljanje motora na svaki točak, ili barem postavljanje jednog na obe osovine, moglo bi u velikoj meri da poboljša performanse električnih vozila. Ovakva inovacija omogućava vektorizaciju obrtnog momenta koji bolje kontroliše koliko energije motori šalju svakom pojedinačnom točku. Brzi zaokreti mogu pomoći vozačima automobila brendova AMG i Ferrari da nadomeste izgubljeni zvuk njihovih motora od 8, 10 ili 12 cilindara.

Prema rečima Woolmera, Yasini motori bi u potpunosti mogli da ukinu potrebu za električnim, takozvanim "skateboard" platformama sa donje strane električnih automobila. To bi značilo više prostora za baterije, više mesta u haubi i zadnjem gepeku, a takođe bi omogućilo dizajnerima da eksperimentišu sa novim aerodinamičkim idejama.

Mala veličina i težina aksijalnih motora neće samo koristiti automobilima visokih performansi. Ovi motori će se takođe koristiti u vazduhoplovstvu, zbog čega je Yasa prošle godine stvorila Evolito, posebnu kompaniju za avijaciju na električni pogon. Najbrži električni avion na svetu, "duh inovacije" (engl. spirit of inovation), kompanije Rolls-Royce, koristi tri aksijalna motora koji pokreću propeler. Može da razvije brzinu od 320 milja (612 kilometra) na čas, što je čak brže i od aviona "supermarine spitfire", kog je pokretao Rolls-Royceov V12 motor.

"Ključna stvar je njihova efikasnost", rekao je Matheu Parr, vođa projekta za "duha inovacije" u Rolls-Royceu. "Zbog motora je avion lakši."

Aksijalni motori neće nužno značiti potpuni prekid u korišćenju radijalnih motora, koji donose veće maksimalne brzine. Upravo zbog toga, Ferrari je postavio dva radijalna motora na prednju osovinu modela "SF90", uz aksijalni motor na zadnjoj osovini. Model "296 GTB" zahtevao je pažljivije rukovanje, zbog čega je lakši aksijalni motor postavljen između glavnog motora i menjača. 

"Sve zavisi od toga kakvo iskustvo želite da pružite kupcima", izjavio je David Ferrara, menadžer električnih vozila kompanije Ferrari.

Da kontaktirate sa autorima ove priče:
William Wilkes u Frankfurtu na wwilkes1@bloomberg.net
Daniele Lepido u Milanu na dlepido1@bloomberg.net

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar