Meta Platforms je jasno dala do znanja da želi da se infiltrira u poslovni svet tehnologijom virtualne stvarnosti. Stoga sam u utorak ujutro testirala premisu, pridruživši se kompanijskoj konferenciji za programere Connect putem headseta za virtualnu stvarnost Oculus Quest 2.
Konferencija je održana u kompanijskoj aplikaciji Horizon Worlds, za koju su rekli da će uskoro biti prepuna osnovnih ponuda za korporativnu produktivnost od Microsofta, Adobea, Accenturea i Zooma. Digitalni avatari koji izgledaju kao naše animirane verzije, osim što nemaju noge (više o tome kasnije), imaće pristup PDF-ovima, Word dokumentima, sobama za pauzu i sastancima uz ploče.
Za to će mi trebati prilagođavanje, a trebaće i više od nekoliko poznatih alata da me pridobiju.
Pridruživanje događaju nije bilo jednostavno poput uspostavljanja video-veze. Morala sam da otvorim kompanijsku aplikaciju Horizon Worlds, virtualni svemir u kojem ljudi mogu graditi i dodati svoja mala iskustva, i pokrenuti Connect konferenciju iz svoje liste događaja. Jarkoplavi zaslon za učitavanje sa trepćućim znakom "upozorenje" spustio je moj avatar u hodnik koji je vodio do prostranog virtualnog dvorišta, s nekoliko višespratnica, zelenila i fontani sa polako rotirajućim logom Mete.
Za one koji su upoznati s video-igrama, svet bih uporedila sa Robloxom ili Simsima. Osnovni, jednostavan dizajn olakšava navigaciju. Mogla sam da vidim kako se moj avatar penje... Ovaj... Lebdi po stepenicama. Zvukovi prirode, žubor vode i prigušeni razgovori nekolicine drugih korisnika oko mene dali su mi osećaj kao da sam stvarno tu. No tamno nebo nije davalo nikakve naznake o tome koliko je sati ili kakvo je vreme, miris moje prave kafe bio je jedini podsetnik da mi radni dan počinje.
Znak me je uputio preko dvorišta do dvorane u kojoj je glavni izvršni direktor Mark Zuckerberg imao izlaganje, pa sam pritisnula dva džojstika, zahvalna na svom gejmerskom iskustvu, i pomoću njih manevrisala oko fontane, uz neke stepenice sve do Horizon verzije amfiteatra metaverzuma. Nisam očekivala da ću morati "pešačiti" do događaja, kasnila sam oko minut, ali sam uočila znak na kom je pisalo da je 1.200 ljudi već tamo.
Nisam očekivala ni da ću morati hodati okolo kako bih se uključila u razne delove prezentacije. Počela sam da zamišljam kako bi se mogao osećati prosečan poslovni korisnik sa "headsetom", petljajući kako bi pronašao svoj ručni džojstik nakon što ga spusti da nešto natipka usred sastanka.
Tada sam počela da paničim da ne mogu imati headset na glavi i tipkati u isto vreme. Očigledno postoji način da postavite "headset" tako da vidite svet oko sebe putem malih kamera na uređaju. Nisam znala kako da to omogućim i onda sam škiljila kroz otvor na nosu kako bih kuckala po tastaturi, dohvatila nekako svoj džojstik i pokrenula svoj Slack ili Twitter na svom laptopu u stvarnom svetu.
U početku gledanje prezentacije u ovom mediju zapravo nije bilo potrebno. Izvršitelji Mete pojavili su se putem unapred snimljenog videa, najavljujući razne proizvode u svom stvarnom izgledu. Pomerila sam svoj avatar dole na odmorište da ih bolje vidim. Neki neobični dodaci bili su dostupni isključivo u VR-u, poput likova iz video-igara koji lebde izvan zaslona ili arhitekture milenijalske estetike.
Čini se da je i poslovni bonton u VR-u takođe još uvek u razvoju. Morala sam da se pomerim kako bih izbegla ćaskanje nekolicine učesnika tokom prezentacije i jednog jadnika sa začepljenim nosom koji bez prestanka šmrcao i duvao nos.
Zatim se na pozornici pojavio potpuno novi Zuckerbergov avatar, odeven u sivi džemper, uske plave pantalone i patike koje ima u stvarnom životu. Rekao je svojoj virtualnoj publici ono što su hteli da čuju: uskoro će avatari dobiti noge. Najava je bila pun pogodak. Svi avatari odlebdeli prema pozornici kako bi proslavili, ali zaustavljeni su virtualnom ogradom kao na koncertu Simsa (čak i u metaverzumu, Zuckerberg dobija osiguranje). Neki su u vazduh bacali konfete ili emotikone sa uzdignutim palcem.
I to je bio kraj. Za novinarku poput mene, završetak tog događaja nije kraj posla, jer sam planirala intervjuisati neke učesnike. Međutim, nisam bio dovoljno brza, brži su bili prekidači za isključivanje jer su se ljudi vraćali u svoje stvarne živote ili druge virtualne svetove. Dvorište je ostalo prazno. A mene je lice bolelo.
PC Mag "headset" Quest 2 teži 501 gram (0,5 kilograma). Čak i nakon podešavanja, osećala sam težinu na licu, kvarila mi se šminka pa sam prekršila pravilo protiv starenja kože koje kaže da je nikada ne razvlačimo. Nakon što sam ovo napisala, izvadila sam svoju kozmetičku torbicu kako bih se doterala i zapitala se koliko se ljudi koji rade na virtualnoj stvarnosti u Meti šminkaju i rade li to svaki dan. U utorak je kompanija rekla kako dolazi više fotorealističnih avatara, ali ja i dalje stvarnom svetu želim predstaviti našminkanu, a ne zamrljanu verziju sebe kada skinem "headset".
Sama Meta se borila kako bi svoje zaposlenike naterala na korištenje Horizonsa barem jednom nedeljno, prema dva interna Metina dopisa koje je objavio list Verge. Niz alata koji danas dolaze u metaverzum, većina jako popularna u poslovnom svetu, očito su pokušaj da se ljudima da razlog da tamo budu. Međutim, što se mene tiče, odložiću "headset" od devet do 17.