Kada veštačka inteligencija kupuje umesto nas

U belgijskom gradu Vaterlo, mestu koje je u istoriji ostalo upamćeno kao simbol jedne od najvažnijih prekretnica u Evropi, kreira se i sadašnjost i budućnost onog što je za nas svakodnevnica - plaćanje karticama.

Na istom mestu, na kome je Napoleon izgubio bitku, ne zbog pogrešne strategije, već zbog vremena, kiše i blata koje su usporile njegovu vojsku, sada se razvijaju tehnologije koje određuju pobednike u digitalnom svetu. Lekcija iz Vaterloa danas dobija novo značenje: u ekonomiji zasnovanoj na podacima i veštačkoj inteligenciji, razlika između lidera i gubitnika meri se u sekundama.

Bloomberg Adria

 

 

 

 

U Vaterlou se nalazi evropsko sedište Mastercarda, mesto gde su razvijeni čip i beskontaktno plaćanje, inovacije koje su promenile globalnu trgovinu.

Danas, iz istog centra, dolazi i nova paradigma: svet u kojem odluke sve češće donose algoritmi, a poverenje više nije pretpostavljeno, već mora biti dokazivo.

Upravo ovde nalazi se i Cyber Resilience Centre, operativno srce sistema koje u realnom vremenu prati i analizira globalne pretnje. Na prvi pogled izgleda kao pravo utvrđenje, što i ne čudi, imajući u vidu razmere podataka kojima raspolažu, kako kvantitativno, tako i kvalitativno. U ovom centru razvijaju se sistemi za praćenje transakcija, rano prepoznavanje anomalija, forenzičku analizu napada i trenutnu reakciju na sumnjive tokove novca, uz povezivanje finansijskih podataka sa širim bezbednosnim i geopolitičkim signalima.

Globalna šteta iznosi desetine miliajrdi dolara

Mastercard obrađuje oko 175 milijardi transakcija godišnje, kroz mrežu od 3,7 milijardi naloga, dok se globalna šteta od sajber-kriminala meri desetinama milijardi dolara.

Priroda pretnji, međutim, značajno se promenila. Dok su u prošlosti dominantni bili organizovani finansijski napadi, danas se težište pažnje pomera ka znatno skalabilnijim i automatizovanim oblicima prevara.

Najbrže rastu prevare zasnovane na krađi identiteta, "account takeover" napadi, fišing i dipfejk prevare, kao i zloupotrebe kartičnih podataka u onlajn transakcijama. Sve češće se govori o modelu "fraud-as-a-service", gde se napadi organizuju i distribuiraju kao industrijska aktivnost uz široku primenu veštačke inteligencije.

U takvom okruženju, kako je u razgovoru sa evropskim novinarima navela Kelly Devine, predsednica Mastercard Europe, plaćanja se sve više posmatraju kao pitanje strateške infrastrukture.

"Geopolitička nestabilnost poslednjih dana dodatno je promenila način na koji evropski donosioci odluka, centralne banke i tržišni akteri gledaju na platne sisteme, ne više samo kao tržišnu uslugu, već kao infrastrukturu koju je potrebno razvijati i upravljati lokalno. U tom kontekstu, sve su glasniji pozivi za jačanje evropskih i nacionalnih rešenja. Bez obzira na to gde stojite u toj debati, činjenice su jasne, evropska platna mreža već postoji i funkcioniše u korist Evrope", poručuje Devine.

Bloomberg Adria

 

 

Kako ističe, plaćanja moraju biti otporna, pouzdana i bezbedna, ali i usklađena sa evropskim vrednostima. Ona povezuju građane, kompanije i institucije Evrope sa ostatkom sveta i predstavljaju osnovu ekonomskih aktivnosti, poverenja potrošača i funkcionisanja jedinstvenog tržišta.
Mastercard ubrzava ulaganja u lokalnu infrastrukturu i otpornost sistema, uključujući i investiciju od 250 miliona evra u data centre u Evropi. Istovremeno, kroz Cyber Resilience Centre i partnerstva sa evropskim institucijama, težište pažnje se sve više pomera ka zajedničkom odgovoru na sve kompleksnije, AI vođene pretnje. 
Evropa je pritom dugo bila ključni inovacioni centar kompanije, od vremena Eurocard sistema do razvoja čip tehnologije i beskontaktnog plaćanja tokom uvođenja evra.

Danas kompanija sarađuje sa bankama, fintek kompanijama, trgovcima i vladama širom kontinenta, uz stotine miliona kartica u opticaju i hiljade zaposlenih u mreži tehnoloških centara, data centara i inovacionih habova. Devine ovaj pristup sumira kroz četiri ključna principa: bezbednost, stabilnost, skalabilnost i suverenitet, koji definišu kako Evropa danas razmišlja o platnim sistemima kao kritičnoj infrastrukturi.
"Prevencija prevara, sajber-otpornost i zaštita podataka ugrađeni su direktno u našu mrežu, tako da je zaštita, a samim tim i poverenje, deo samog dizajna sistema", ističe Kelly Devine.
Takav pristup, kako objašnjava, omogućava evropskim kompanijama, posebno malim i srednjim preduzećima, kao i brzo rastućim digitalnim biznisima, da se fokusiraju na inovacije i rast, uz sigurnost da posluju u stabilnom i zaštićenom okruženju.
"Razvijamo napredna rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, a jedno od njih već je pomoglo u sprečavanju gotovo devet milijardi evra prevara širom Evrope", navodi Devine, dodajući da kompanija paralelno razvija i tehnologije za unapređenje privatnosti i odgovorno upravljanje podacima.
Kako digitalna plaćanja nastavljaju da rastu, naglašava, ključni cilj ostaje isti, da bezbednost i zaštita ne budu prepreka, već osnova ekonomskog rasta i poverenja.

 

Najskuplja reč - poverenje 

Kako najveći zaokret, međutim, dolazi iz oblasti veštačke inteligencije, u razgovoru za Bloomberg Adriju Ed McLaughlin, Chief Product Officer u Mastercardu, navodi da se bezbednost, kao centralna kategorija celog sistema, ne posmatra kao zaštita, već kao preduslov inovacije. 

"Ja sam taj koji u velikoj meri prihvatam inovacije. I mislim da postoji pogrešno uverenje da su bezbednost i inovacije nekako suprotstavljene. Bezbednost je način na koji pravite inovacije. Zapravo, inovacije podstiču bezbednost. Brend počiva na poverenju, a svaki tehnološki napredak mora biti zasnovan na sposobnosti da se sistem odbrani, kako od pokušaja destabilizacije, tako i od sve sofisticiranijih oblika prevara", kaže on.

Bloomberg Adria

 

 

 

Tokenizacija je omogućila mobilna plaćanja, biometrija unapredila korisničko iskustvo, dok tehnologije poput "passkeys" pokazuju da najjednostavnije korisničko iskustvo može biti ujedno i najbezbednije, navodi McLaughlin.

Na pitanje da li je danas teško skalirati u ovakvom poslovnom okruženju sa čitavim unapređenjem AI-ja i tehnologije, kaže da im veliki deo AI-ja i automatizacije zapravo pomaže u skaliranju koje obavljamo.

"Možemo da radimo stvari kroz automatizaciju koje akteri, odnosno ljudski resursi jednostavno nisu mogli. Jedan primer koji volim jeste to što imamo nešto što se zove sigurnosna mreža. To je zaštitni prekidač u našoj mreži gde, ako uočimo obrasce kod kojih deluje da je reč o nekontrolisanoj prevari ili specifičnom napadu, možemo zapravo početi da merimo ili blokiramo te transakcije odmah, pre nego što uopšte budu poslate u sistem. Tako možemo nadgledati celu mrežu. Ako uzmete u obzir da smo prošle godine kroz sistem obradili više od 175 milijardi platnih transakcija, mogućnost da sve to vidimo u realnom vremenu i da na to u realnom vremenu primenjujemo AI, i to u tako velikom obimu, izuzetno je važna." Druga oblast u kojoj obim zaista pomaže jeste činjenica da je AI zapravo zasnovan na podacima.

"Dakle, naša sposobnost da prepoznamo signale i nivo sofisticiranosti treninga koji možemo da primenimo na naše modele, zahvaljujući 3,7 milijardi naloga i 175 milijardi transakcija koje vidimo na tim nalozima, daje nam mogućnost da, zahvaljujući toj skali, budemo daleko precizniji."

Partnerstvo sa NATO i Evropolom 

Ipak, kako upozorava Grace Hayes, izvršna potpredsednica za Technology Regulatory Execution (TREx) u Mastercardu, koja vodi timove zadužene za regulatornu implementaciju, tehnološku usklađenost i nadzor sistema na tržištima, ista tehnologija menja i prirodu pretnji.

Ona u razgovoru za Bloomberg Adriju navodi da napadi više nisu nužno sofisticiraniji, ali su znatno brži i masovno skalirani zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Meta više nije pojedinac ili kompanija, već čitav ekosistem. Kako biti nekoliko koraka ispred hakera?

"Dobar primer koji bih dala je naša akvizicija Recorded Futurea. I mislim da nam svakako, i oslonite se na ovo, to omogućava da se nađemo nekoliko koraka ispred, gde možda ne bismo mogli da stignemo bez šireg, dubljeg pogleda. Dakle, odavde zapravo možemo mnogo dublje da zaronimo u dark-veb, ono što se dešava iza kulisa. Možemo videti sve što prolazi kroz našu mrežu, možemo postići predvidljivost i sve ostalo, ali to nam je dalo taj dodatni korak dalje kako bismo stvarno mogli da budemo korak ispred nekih od tih stvari. Partnerstva sa organizacijama kao što su NATO, Evropol i ostali takođe obogaćuju taj nivo podataka i uvida koji imamo kako bismo mogli da napredujemo nekoliko koraka unapred."

"Nikada nećete uvek biti ispred. Da je to slučaj, ne bi bilo prevara. Ali mislim da zaštitni mehanizmi i te vrste zaštitnih prekidača, odnosno naprednije modeliranje koje nam omogućava da to identifikujemo, brzo reagujemo i obezbedimo zaštitu, to nam sve omogućava da se krećemo mnogo brže nego mnogi drugi", navodi Grace Hayes.

Istovremeno, sistem se oslanja na dugoročnu evoluciju bezbednosnih rešenja. Tehnologije uvedene pre oko deset godina omogućile su da se određeni tipovi napada praktično eliminišu unutar mreže, poput "chas out" - što pokazuje da kontinuirana ulaganja mogu imati trajni efekat. Ipak, nova faza razvoja donosi i nove izazove.

AI preuzima odlučivanje

Jedan od ključnih odnosi se na identitet. Kako AI agenti sve više preuzimaju ulogu u donošenju odluka i obavljanju kupovina, postaje neophodno verifikovati ne samo korisnika, već i digitalne entitete koji deluju u njegovo ime, kao i same trgovce.

Istovremeno ubrzava se i razvoj kvantnih tehnologija, što otvara scenario "store now, decrypt later", u kojem se podaci prikupljaju danas kako bi bili zloupotrebljeni u budućnosti. Odgovor uključuje kvantno-otpornu enkripciju i ubrzanu tokenizaciju.

U takvom okruženju, tehnološki razvoj postaje istovremeno i bezbednosni izazov i prilika.

"Živimo u dobu čuda", kaže McLaughlin, ukazujući na mogućnosti koje donose klaud tehnologije, veštačka inteligencija i napredni modeli obrade podataka.

Bloomberg Adria

 

Sa razvojem agenata AI, kupovina se transformiše. Veštačka inteligencija sve češće preuzima deo procesa odlučivanja, čineći interakciju bržom i jednostavnijom, dok se u pozadini razvijaju složeni sistemi koji obezbeđuju sigurnost, otpornost i usklađenost sa regulativom. Najveća promena koja dolazi odnosi se na način interakcije.

"Tehnološki, promeniće se dve stvari. Interfejs će se promeniti, zar ne? Uvek kažemo da instance postaju mnogo brže, a da će se, uz agentske slojeve, promeniti način na koji ljudi stupaju u interakciju sa trgovinom. I to će pokrenuti mnoge promene u pozadinskom delu, na kojima radimo na strani plaćanja. Dakle, mislim da nas sve očekuje novi talas modela interakcije i pogodnosti, koje će biti zaista zanimljive, a koje ćemo moći da omogućimo. Verujem da će to iz tehnološke perspektive imati veliki uticaj na potrošače, kroz ono što radimo kako bismo skalirali i distribuirali ove mogućnosti širom globalne mrežne infrastrukture."

"Videćete napredak i na korisničkom frontu i u pozadini sistema, stvarne napretke u narednih nekoliko godina", navodi McLaughlin.

Evropski regulatorni okvir dodatno ubrzava ovu transformaciju. Inicijative poput DORA i novih bezbednosnih standarda usmerene su na jačanje otpornosti sistema i izgradnju poverenja, dodaje Grace Haye. 

Sve to ukazuje na dublju promenu prirode ekonomije. Plaćanja više nisu samo tehnički proces, ona postaju infrastruktura, bezbednosni sistem i geopolitičko pitanje u isto vreme. Lekcija iz Vaterloa, u tom kontekstu, dobija novo značenje. Nije presudno samo ko ima najbolju strategiju, već ko može da reaguje najbrže, da prepozna rizik i da zadrži poverenje korisnika.