Taalas izaziva Nvidiju na užarenom tržištu AI čipova

Startap Taalas, koji se bavi razvijanjem AI (engl. artificial intelligence - veštačka inteligencija) čipova, ovih dana privukao je veliku pažnju ljudi iz industrije, nakon prikupljene višemilionske investicije. Na tim krilima bi, kako se već spekuliše, mogli da stanu na crtu tehnološkom lideru Nvidiji. Kompaniju vodi suosnivač i izvršni direktor Ljubiša Bajić, veteran AMD-ja (Advanced Micro Devices) sa iskustvom i u pomenutoj Nvidiji, a donedavno i prvi čovek Tenstorrenta - firme koja razvija kompjutere za AI i ima kancelariju u Beogradu.

Taalas, sa sedištem u Torontu, saopštio je prošlog meseca da je prikupio 169 miliona dolara i razvio čip sposoban da pokreće AI aplikacije brže i jeftinije od konvencionalnih modela. Firma je ukupno obezbedila preko 200 miliona dolara od više investitora, uključujući Quiet Capital, Fidelity i Pierreja Lamonda.

Njihovi čipovi, koje nazivaju "Hardcore Models", specifični su po tome što su napravljeni za jedan konkretan AI model, a ne kao univerzalni procesori koji treba da pokreću sve moguće programe. Taalasov prvi čip HC1 (Hardcore 1) napravljen je specijalno za Metin model Llama 3.1 8B i radi dosta brzo i jeftino.

Drugi model, još uvek zasnovan na prvobitnom čipu HC1, biće srednje veličine i dizajniran za složenije zadatke razmišljanja i zaključivanja. Očekuje se da stigne u Taalasove laboratorije ovog proleća, a ubrzo potom biće dostupan za korišćenje u njihovom AI servisu. Nakon toga, Taalas planira da napravi napredni model koristeći novu generaciju čipova, HC2. Ovaj sistem koristi više čipova koji rade zajedno, svaki obrađuje deo zadatka, ali svi zajedno funkcionišu kao jedan moćan AI sistem. Na taj način model može da obrađuje velike količine podataka brže i efikasnije, dok i dalje daje precizne rezultate. Očekuje se da će ovaj napredni sistem biti spreman do zime 2026. godine.

"Osnovan pre dve i po godine, Taalas je razvio platformu za transformaciju bilo kog AI modela u prilagođeni čip. Od trenutka kada se primi do tada neviđeni model, on može biti realizovan u hardveru za samo dva meseca", napominje izvršni direktor startapa u objavi na blogu. Za njihove čipove tvrdi da su "deset puta brži, jeftiniji i troše manje energije od softverskih implementacija".

Koncentracija tržišta AI čipova

Kako napominje Reuters, Taalasova objava dolazi nekoliko nedelja nakon što je Nvidia sklopila posao vredan 20 milijardi dolara o licenciranju intelektualne svojine sa startapom za čipove Groq, što je ponovo podstaklo interesovanje za novu generaciju startapova i tehnologija koje se koriste za izvođenje specifičnih elemenata AI inferencije, procesa u kojem AI model, kao što je onaj koji pokreće OpenAI-jev ChatGPT, odgovara na upite korisnika.

Suosnivač domaćeg alternativnog investicionog fonda Fifth Quarter Ventures Tihomir Bajić podseća da današnja industrija AI čipova ima jedan neosporan epicentar - Tajvan, i konkretno kompaniju TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company). "Oni danas kontrolišu više od 90 odsto proizvodnje najnaprednijih čipova, i svaka velika AI kompanija - od Nvidije do Googlea i Applea - prolazi kroz njihove proizvodne pogone ('chip fabrication'). Ovo je rezultat decenije strateških investicija i industrijskog modela koji se pokazao izuzetno efikasnim: takozvani 'fabless' model, gde dizajnerske kuće poput Nvidije ili AMD-ja razvijaju arhitekturu čipa, ali je fizičku proizvodnju prepuštaju specijalizovanim livnicima čipova ('chip foundry')."

Bloomberg

Sa druge strane, dodaje sagovornik Bloomberg Adrije, kompanije poput Intela tradicionalno funkcionišu kao integrisani proizvođači koji i dizajniraju i proizvode sopstvene čipove. On skreće pažnju na to da ovaj model ima prednosti, ali i ogromne troškove i rigidnost, pri čemu je očigledno da se Nvidia bolje kotira na otvorenom tržištu nego Intel.

Međutim, ova koncentracija je i "centralna slabost globalnog sistema", kaže Bajić, dodajući da sve intenzivnija rasprava o takozvanom suverenitetu ("sovereign AI") pokazuje da države sve više shvataju da je pristup najnaprednijim čipovima strateško pitanje, a ne samo tržišno. "Niko ne želi da mu ključna infrastruktura zavisi od jednog ostrva na Pacifiku, koje je pritom otvoreno teritorijalno pitanje najveće ekonomije sveta."

Na pitanje gde vidi najveća uska grla u ovom proizvodnom sektoru, on ističe da trenutno glavni problem nije sama silicijumska ploča, nego "advanced packaging" - proces kojim se više čipletova i memorija integrišu u jednu celinu.

"TSMC-jev CoWoS proces je zagarantovano raspodeljen do 2026. i 2027. godine, i čak je Google morao da smanji svoju proizvodnju AI čipova jer nije mogao da dobije dovoljno kapaciteta koji je Nvidia već rezervisala. Ovo je nova frontiera uskih grla - ne sam silicijum, nego montaža", pojašnjava.

U međuvremenu, podaci istraživačkog instituta Epoch AI pokazuju da prodaja AI čipova značajno raste i po vrednosti i po broju jedinica, iz kvartala u kvartal. 

Prodaja AI čipova (kumulativni trošak u milijardama dolara) | Izvor: Epoch AI

Bajićev fond investirao je u Taalas pre dve godine, što prema njegovim rečima nije bila tipična investicija u ranoj fazi već više opklada da su - ako je moguće napraviti superspecijalizovani čip samo za LLM (engl. large language models - veliki jezički modeli) - suosnivači Taalasa najiskusniji i najkompetentniji za taj izazov.

"Ono što je Taalas napravio od inicijalnog koncepta do prvog čipa u tako kratkom roku, nije pre njih niko uspeo da postigne. Reč je o revolucionarnom pristupu dizajnu AI hardvera, i uvereni smo da njihova specijalizovana tehnologija ima potencijal da redefiniše 'general compute' (računarstvo opšte namene, prim. aut.) pretpostavke na kojima počiva ovaj sektor", kaže jedan od najistaknutijih srpskih preduzetnika i investitora.

Konsolidacija u proizvodnji čipova koja se u ovom momentu jasno vidi (gde nekoliko velikih igrača dominira tržištem i aktivno preuzima manje kompanije ili talente) verovatno se neće bitno promeniti u kratkom roku, ali istorija tehnoloških industrija govori da koncentracija nikada nije trajna, napominje on. "Uvek postoji otvaranje za nove kompanije koji donose fundamentalno novi pristup - na nivou arhitekture čipa, poslovnog modela ili prilagođenosti specifičnim tržišnim segmentima. Taalas je jedan takav primer."

Gledano na duge staze, njegovo je očekivanje da će doći do pluralizacije - ne nužno dezintegracije monopola, ali jasnog razgraničenja između igrača koji se takmiče u generalnom tržištu i specijalizovanih kompanija koje dominiraju u specifičnim vertikalama ili u određenim državama.

Potražnja narasta, ali fabrike je teško napraviti bez države i velikih igrača

Čini se da je svetsko tržište prilično optimistično po pitanju tražnje za AI čipovima u narednim godinama, a taj stav iznosi i Bajić. "Ukupna potražnja za naprednim čipovima zasigurno će nastaviti da raste, i to iz više paralelnih pravaca. LLM revolucija je samo jedan, a možda ne ni najveći pokretač. Robotika ulazi u fazu komercijalnog skaliranja i zahteva ogromne količine specijalizovanog računarstva ('specialized compute'). Odbrambena industrija se transformiše: autonomni sistemi, 'signal processing', komunikacione mreže naredne generacije koje zahtevaju novu vrstu čipova ('edge compute', na primer). Pored toga, vidimo i pojavu potpuno novih arhitektura čipova koji su optimizovani za korišćenje LLM-ova ('inference') umesto za trening LLM-ova, što ponovo pokreće novi krug potražnje."

Bloomberg

Kada je reč o ponudi, situacija je kompleksnija. Nvidia već sada isporučuje čipove koji zahtevaju drugačiji tip hlađenja nego dosadašnji sistemi, što znači da sama nabavka čipa nije dovoljna, kaže sagovornik i dodaje da data centar mora biti redizajniran, infrastruktura nadograđena i elektroenergetska mreža ojačana.

"Ovo usporava efikasno iskorišćenje novih kapaciteta čak i kada čipovi budu dostupni. TSMC investira između 52 i 56 milijardi dolara kapitalnih izdataka u 2026. godini, gradi fabrike u Arizoni, Japanu i Nemačkoj, a svi ti kapaciteti zahtevaju godine izgradnje. Kratkoročno, potražnja će i dalje nadmašivati ponudu. Dugoročno, vidimo postepenu diverzifikaciju", procenjuje.

Deloitte procenjuje da će svetsko tržište poluprovodnika postati industrija vredna jedan bilion dolara do 2027. godine, kao i da će ulaganja u mrežnu infrastrukturu za AI skočiti kako bi se omogućila izgradnja izuzetno velikih data centara, čija se potrošnja meri u gigavatima.

Ulaganja krajnjih korisnika u mrežnu opremu za AI u poređenju sa standardnom opremom data centara (širom sveta, u milijardama dolara) | Izvor: Deloitte

"Troškovi proizvodnje su astronomski i rastu. Samo jedna nova fabrika za najnaprednije čipove košta između 20 i 30 milijardi dolara, i to uz višegodišnje vreme izgradnje. Ovo znači da je ulaz u posao praktično nemoguć bez državne podrške ili strateškog partnerstva. Cene gotovih proizvoda su visoke i ostaju visoke upravo zbog te koncentracije ponude", navodi Bajić.

Ali ono što je za njega ključno iz perspektive investitora jeste da računarstvo (engl. compute) nije samo tehnološka kategorija, već je postalo temelj suverenog AI-ja, uz energetiku. "Svaka zemlja, svaka kompanija koja ozbiljno razmišlja o AI strategiji mora kontrolisati pristup 'computeu'. To je garant kompetentnosti i strateške relevantnosti. I upravo zbog toga očekujem da će investicije samo rasti - od privatnog kapitala, preko velikih globalnih banaka, pa do državnih fondova i direktnih budžetskih podsticaja. Chips Act u Sjedinjenim Američkim Državama, slični programi u Evropskoj uniji i Japanu, ogromne investicije iz zemalja Zaliva i Azije - sve ovo govori da je raspoloženje investitora strukturno pozitivno, bez obzira na kratkoročne oscilacije valuacija."

Balon i drugi rizici

A pitanje valuacija i potencijalnog stvaranja AI balona bilo je jedno od ključnih na svetskim tržištima proteklih meseci. Bajić ovde napominje da živimo u jednom od najvećih preokreta u istoriji svetske privrede i geopolitike i da se ta tranzicija odvija brže nego ikad ranije. Ono što se dešava sa AI-jem je, kako ocenjuje, fundamentalna promena u načinu na koji se stvara vrednost, donose odluke i organizuju cele grane industrije.

"Analogija sa internetom je tačna, ali nepotpuna: internet je doneo velike transformacije, ali za to je trebalo 30 godina - od izgradnje 'broadband' infrastrukture i kablovskih mreža, do pametnih telefona, društvenih mreža i 'enterprise SaaS' platformi. AI tranzicija će biti nekoliko puta brža", smatra.

Istovremeno, on ne poriče da će svakako biti korekcija valuacija i da će pojedini igrači biti precijenjeni i propasti. Ali naglašava da je dugoročna premisa čvrsta: onaj ko ne uđe u ovaj talas kao aktivni učesnik, a ne samo posmatrač, riskirа stratešku irelevantnost. "Strah od balona i strah od propuštanja prilike postoje istovremeno jer oba stava sadrže dozu istine. Svakako je nesudelovanje u ovoj igri promašaj. Pitanje je dakle kako najbolje se uhvatiti u kolo."

Bloomberg

Prema njegovim rečima, pored svih operativnih i kapacitetnih rizika, energetika se čini kao centralni faktor koji je nedovoljno u fokusu. Drugim rečima, nije pitanje samo ko može da proizvede čip i ko može da ga kupi - ključno pitanje je ko može najjeftinije i najsigurnije da ga dugoročno koristi. "Trošak električne energije postaje važniji faktor konkurentnosti od troška same nabavke hardvera. Data centri sledeće generacije traže gigavatove, i to treba negde naći. Ovo je razlog zašto vidimo ogromna ulaganja u nuklearnu energiju i obnovljive izvore upravo od strane tehnoloških kompanija."

A tu su i geopolitički rizici. "Tajvanski scenario je realan strateški rizik, američka izvozna ograničenja prema Kini preoblikuju globalne lance snabdevanja, a novi carinski režimi unose veliku neizvesnost u planiranje. Retki materijali i oprema za litografiju - pre svega mašine kompanije ASML - ostaju tačke u kojima je ceo sistem izložen."

Pozicija regiona

Konačno, ima li prostora da zemlje Adria regiona uđu dublje u lanac vrednosti industrije AI čipova i na koji način? Sagovornik vidi određene prilike u ovom segmentu.

"Apsolutno ima prostora, i ovo je jedna od centralnih tema mog fonda Fifth Quarter Ventures. Sama fabrikacija čipova jeste izuzetno kapitalno intenzivna i van dosega za zemlje Adria regiona u kratkom roku. Ali lanac vrednosti je mnogo širi od fabrikacije", ističe.

U Srbiji, kako podseća, već godinama postoje veoma uspešne kompanije koje se bave verifikacijom i podrškom velikim svetskim kompanijama koje se bave čipovima. U poslednje vreme otišlo se čak korak dalje - kompanije poput već pomenutog Tenstorrenta, Next Silicona i AMD-ja sada dizajniraju neke od najmodernijih čipova upravo ovde.

Depositphotos

"Ovo nije slučajnost već rezultat decenija izgradnje tehničkih kadrova i specifičnog 'know-how-a' koji postoji u regionu, a obogaćen je iskustvima u dijaspori. Startapovi poput Anarija, Taalasa i BoolSija pokazuju da talenat iz našeg regiona ima enormni potencijal da doprinese globalnoj industriji, ne samo kao autsorsing kapacitet, nego kao centar inovacije", zaključuje.