Kako je Makedonka sa 2.000 evra pokrenula brend ekoloških šešira

Mirjana Josifoska je dvadesettrogodišnja dizajnerka koja je svoju ljubav prema šeširima pretvorila u biznis. Za svoje kolekcije koristi reciklirane materijale, primenjuje tehnike krojenja s nula otpada, a šablone pravi koristeći 3D tehnologiju kako bi sačuvala papir. Sve modele održivo i etički proizvodi u Tetovu, jednom od najzagađenijih gradova na svetu i njenom rodnom mestu.

"Baš ova realnost me je podstakla da napravim pozitivne promene u kulturi i da se zalažem za ekološki svesnu i društveno odgovornu modnu industriju", kaže Josifoska.

Ona je 26. oktobra u Budvi pobedila na takmičenju "Zelene ideje sa Balkana". To je događaj koji organizuje Balkan Green Foundation, koji podržava Fondacija Rockefeller Brothers, koja finansijski podstiče razvoj zelene ekonomije u regionu.

Ove godine, tri takmičara iz Makedonije, Albanije, Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i Grčke predstavili su svoje startap ideje i male biznise za unapređenje životne sredine, a glavnu nagradu od 10.000 evra Josifoska je osvojila za svoje šešire od tekstilnog otpada, uz mentorsku podršku Udruženja za socijalne inovacije "Arno".

Lična arhiva

 

Trenutno ima skroman broj saradnika, pa će kaže da će novac uložiti u strateška zapošljavanja. Njena prioritetna radna mesta su razvoj proizvoda i digitalni marketing. Sa svojim brendom želi da razvije i socijalni aspekt proizvodnje, pa će se u narednom periodu fokusirati na zapošljavanje mladih žena iz ruralnih sredina.

"Serijska proizvodnja je održiva"

Svaki model šešira iz kolekcije mlade dizajnerke ima svoje ime, često dobijeno po ličnosti koja joj je poslužila kao inspiracija. Tako su nastali "Monika" i "Sofija", nazvani po holivudskim glumicama Moniki Beluči i Sofiji Loren. Skoro svi modeli se proizvode u serijama.

"Za razliku od preovlađujećeg verovanja, serijska proizvodnja je održiva i vremenski produktivna, pogotovo kada se koriste mašine. U zavisnosti od modela, vreme proizvodnje varira od dva do četiri sata", kaže mlada Josifoska.

Za poslednju zimsku kolekciju koristila je recikliranu 100% sertifikovanu vunu. Materijale nabavlja iz makedonskih tekstilnih radionica i fabrika. Za Bloomberg Adriju detaljno opisuje kreativni proces.

Na osnovu tehničkih skica pravi se šablon u tri veličine, koji je osnova za svaki model. Pre nego što se pristupi finalnom materijalu, šabloni se kroje od muslina kako bi ona i njen tim bili sigurni da su dobri. Ukoliko su potrebne, prave se modifikacije. Ako je sve u redu u ovoj fazi, proizvod se pušta u serijsku proizvodnju. Sa minimalnim ostacima, prave se elegantne trake za kosu.

 

Antonio Stankov

Pogledaj galeriju

Antonio Stankov

Pogledaj galeriju

Antonio Stankov

Pogledaj galeriju

Antonio Stankov

Pogledaj galeriju

Antonio Stankov

Pogledaj galeriju

Antonio Stankov

Pogledaj galeriju

Antonio Stankov

Pogledaj galeriju

Antonio Stankov

Pogledaj galeriju

Antonio Stankov

Pogledaj galeriju

 

"Za njihovu izradu potrebno je minimum pet centimetara materijala, pa mi je cilj da ne kreiramo proizvodni otpad", kaže ona.

U ograničenim količinama, koristeći tehnike krojenja bez imalo otpada, Mirjana pravi i svilene marame. Prošle godine, ponudila ih je na tržištu kao limitirane proizvode iz kolekcije "Ciklus", uz podršku Ministarstva kulture Makedonije. Preostali materijal koristi za trake-gumice za kosu, kao i u slučaju šešira.

Celokupna ponuda dostupna je samo za makedonske kupce u onlajn prodavnici "Urma". Šeširi koštaju od 25 do 45 evra, svilene marame od 20 do 30 evra, a trake za kosu od tri do sedam evra. Strani kupci trenutno mogu da kupe samo šešire na engleskoj platformi frobolous.com gde su skoro tri puta skuplji. Josifoska objašnjava da je to zbog razlike u tržištima i životnom standardu, a u cenu je uračunata i dostava. Njene kreacije uskoro će biti dostupne i na bosanskoj platformi oreabazaar.com.

Kako početi biznis sa dve hiljade evra?

Josifoska je sa 19 godina dobila priliku da učestvuje na Fashion Scout SEE, takmičenju mladih dizajnera iz Adria regiona, tokom Ljubljanske nedelje mode. Tamo su je primetili "lovci na talente" iz časopisa Vogue koji su inicirali da njena priča bude objavljena u italijanskom digitalnom izdanju magazina. Kasnije je učestvovala na takmičenju za održivu modu Sustainable Fashion Competition, koje je organizovala Britanska ambasada u Skoplju, i stigla do finala.

Lična arhiva

 

"Početni kapital sa kojim sam počela da gradim svoj brend bila je ušteđevina od oko 2.000 evra, kao i mašina za šivenje Bagat koju su mi roditelji poklonili kada sam imala 16 godina", otkriva Josifoska.

Kao mlad preduzetnik, sada je usredsređena na optimalno plasiranje svojih proizvoda na stranim tržištima, pre svega u EU i SAD. Kao najveće izazove trenutno ističe probleme sa izvozom proizvoda i njihovom skupom dostavom, kao i proces plaćanja van matične zemlje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar