Umesto da se koriste samo kao praktični dodaci tokom hladnih dana, razne verzije modnog detalja oko vrata nosile su se iz stilskih razloga, etikecije, ali i vojnih potreba. Tokom Tridesetogodišnjeg rata u 1630. godinama, plaćeni vojnici iz Hrvatske, Mađarske i Bosne predstavili su se francuskom kralju Luj XIII noseći šarene marame oko vrata kao deo svoje uniforme. Niže rangirani vojnici nosili su pamučne šalove, dok su oficiri nosili šalove od skupocene svile. Francuzi su bili impresionirani ovim detaljima i brzo su ih usvojili, zamenjujući svoje krute okovratnike.
U 18. veku, Francuzi su svoje detalje oko vrata nazivali "cravats" i zato se veruje da reč "kravata" potiče od reči "Croat" za Hrvata.
Jedna od najranijih upotreba šalova potiče iz drevne Kine, gde su različite boje šala označavale različite činove u vojsci. Ovi detalji pronađeni su na skulpturama kineskih ratnika koji datiraju oko 1.000 p. n. e.
Opširnije
Da li će prva revija Sabata De Sarnoa učiniti da se kupci luksuzne robe ponovo zaljube u Gucci?
Kada je Valentino proglasio fuksiju bojom sezone, započela je sezona u kojoj je "Valentino pink" postala nova crna.
02.10.2023
Kako su se Italijanke zaljubile u heklane torbe iz Makedonije
Etička moda se nametnula kao posebna kategorija na tržištu.
06.10.2023
Kako je dizajner iz Srbije kreirao najluksuznije tkanine za visoku modu
Bernat Klein, tekstilni i modni dizajner i kolorista poreklom iz Srbije, sarađivao je sa najvećim imenima visoke mode.
17.09.2023
"Focale" je bio važan deo odeće koju su nosili rimski vojnici. Izrađena od vune ili lana, ova marama je imala dvostruku svrhu. Služila je kao zaštita za vrat od iritacije koju izaziva oklop, ali i kao izvor toplote. Obično je bila prikazana kao ležerno vezana s prednje strane, čineći je prepoznatljivim delom odore rimskih vojnika, što se može videti i na nekim novčićima iz tog vremena. Ovaj detalj je takođe prikazan na reljefnoj skuplturi na luku Septimius Severus u Rimskom forumu i na Trajanovom stubu
Kako je istorija odmicala, šal se razvio iz praktičnog predmeta u modni dodatak. Napoleon Bonaparta je, navodno, svojoj prvoj supruzi, Žozefini, poklonio luksuzni kašmirski šal iz Indije. Otprilike u to vreme, Treći vojvoda od Krakova, kako se veruje, napravio je prvi pleteni šal. Međutim, šal je postao prešao iz obične potrebe u simbol elegancije i društvenog statusa tokom vladavine kraljice Viktorije u 19. veku. Luksuzniji šal je značio bogatiju osobu, a način na koji se vezivao imao je društvene i statusne implikacije u to vreme.
Prvi svetski rat potvrdio je korisnost šala u garderobi. Pletenje se smatralo patriotskom dužnošću i tone šalova, rukavica i čarapa su slati vojnicima. Piloti su pak nosili bele svilene šalove kako bi izbegli iritaciju oko vrata.
Danas, šalovi su nezaobilazni deo garderobe, a globalno tržište luksuznih šalova neprekidno raste. Prema najnovijem izveštaju Cognitive Market Researcha, očekuje se da će svetsko tržište luksuznih šalova dostići vrednost od 1.663,08 miliona dolara do 2028. godine, uz očekivanu godišnju stopu rasta od 6,10 odsto od 2023. do 2030. godine. Vezivanje šala može izgledati jednostavno, ali nije uvek lako postići to sa stilom...
Pogledajte video koji demonstrira tri klasična načina kako da se ugrejete i stilizujete ove zime.