Kako je dizajner iz Srbije kreirao najluksuznije tkanine za visoku modu

Bernat Klein, tekstilni i modni dizajner i kolorista poreklom iz Srbije, sarađivao je sa najvećim imenima visoke mode šezdesetih i sedamdesetih, poput Christian Diora, Coco Chanel, Pierre Cardina, Balenciage i Yves Saint Laurenta. Zvali su ga ocem škotske tekstilne industrije, a Vogue ga je veličao zato što je revolucionizovao klasične engleske tkanine i učinio ih poznatim u svetu. Rođen je u Vojvodini, a iza sebe je ostavio bogat legat čiji je deo prikazan na izložbi u Nacionalnom muzeju Škotske.

Zamajac za svetsku karijeru dobija kada Coco Chanel bira njegove tkanine za svoju kolekciju ranih šezdesetih, koristeći njegov baršunasti tvid koji je hvaljen kao tkanina sezone. Kreatorka je bila čest gost u njegovom škotskom domu High Sunderland u kojem su se održavale čuvene Kleinove revije. Ta prilika mu otvara vrata za saradnju i sa ostalim velikanima mode. Poznati supermodel Jean Shrimpton nosila je njegovu odeću, kao i princeza Margaret, dok je njen suprug, fotograf Lord Snowdon uvek nosio tvid iz njegove radionice. Klein je osnovao tkački mlin koji je zapošljavao do 250 pletilja. Tokom sedamdesetih je počeo da proizvodi sopstvene kolekcije odeće, a kasnije je postao savetnik za dizajn i boje britanskog ministarstva za životnu sredinu, gde je posebno bio uključen u razvoj standarda za šablone na tepisima.

Modernizam i baršunasti tvid

Na izložbi "Dizajn u boji" prikazan je plišani tvid koji je Klein izmislio, paleta raznovrsnih boja mohera i velvet trake, šareni tvidovi i kasnije popularne psihodelične žersej tkanine.

Bernat Klein je, igrajući se uzorcima, kreirao tkanine upečatljivih boja | Ilustracija: Depositphotos

Za njegovu tehniku specifično je to što je u proces bojenja tkanine uključivao do osam boja u jedno predivo, odnosno do 32 boje u jednoj tkanini. Kombinujući četkani moher obojen u različitim nijansama, postizao je sjajne efekte na tvid tkaninama. Njegova odeća bila je visoko teksturirana, što je ispunjavalo potrebu za kaputima jednostavnih linija i odelima visoke mode šezdesetih godina, često izrađivanim od tkanina od tkanog mohera, vune, svile i sintetičkih vlakana. Balansiranje boja bilo je od suštinskog značaja, pa je dizajnirao "rečnik od 5.000 boja", koji se sastojao od mnogo tablica sa bojama, kako bi mu pomogao u dizajniranju tekstila i komunikaciji sa bojačima i slikarima. Kustosi stavljaju akcenat na to da je Klein sam grafički dizajnirao ceo identitet svojih kolekcija, insistirajući da sam bira ime, logo, fontove i reklamni materijal, fotografije i publikacije, što ga je izdvajalo od konkurencije originalnošću i autentičnim etosom. Takođe se bavio edukativnim radom i teorijom dizajna i slikanjem. Objavio je nekoliko dela iz kojih se izdavajaju "Eye For Colour" (1965) i "Design Mattters" (1976).

Kada je reč o estetici, Klein je bio pristalica modernizma - u arhitekturi, kao i u dizajnu. Kuća u kojoj je živeo i radio bila je napravljena baš po njegovom ukusu. Ta impozantna i za to vreme prilično futuristička građevina, delo je britanskog modernističkog arhitekte Petera Womersleya, koji je bio njegov bliski prijatelj i kasnije mu izgradio i studio. Kleinov tekstil, vuna i tvid bili su pod jakim uticajem poentilističkih slikara (kao što je Seurat), kao i škole Bauhausa.

Dizajn tekstila bio je inspirisan škotskim pejzažom. Razobličavao je scene iz prirode u ravne bojene površine i stvarao slike uljem primenjujući tehniku impasto, pri kojoj se uljana boja nanosi na tablu u debelim slojevima pomoću paletnog noža, kako bi se postigla dinamičnost.

Upečatljiva priroda i krajolici karakteristični za Škotsku inspirisali su dizajnera | Ilustracija: Depositphotos

Škot iz Jugoslavije

Na našim prostorima o Kleinu i njegovom uticaju na modu nedovoljno se zna. Rođen je u Senti 1922. godine, u jevrejskoj porodici koja se bavila trgovinom tekstilom. Bernat je bio posebno blizak sa svojom majkom Zori, a njegovo detinjstvo je bilo idilično. Međutim, to je prestalo kada je imao 14 godina, kada ga je njegov otac Lipot poslao u ješivu u Galantu (Čehoslovačka), gde je bio obavezan da studira isključivo Talmud od svitanja do sumraka. Tamo je jako osećao nostalgiju za domom, predosećajući da možda više neće imati prilike da ponovo vidi svoju porodicu, što se i obistinilo. Otac ga pred Drugi svetski rat šalje na školovanje u Jerusalim na Umetničku akademiju. Pred kraj rata je nastavio školovanje u Engleskoj, na studijama tekstilnog dizajna na Univerzitetu u Lidsu. Baš tada njegov brat Moshe, koji je živeo u izbegličkom kampu izvan Sente, obavestio ga je da je samo on uspeo da izbegne deportaciju. Otac Lipot se kasnije vratio iz Aušvica, ali bio je jedini preživeli član porodice. Bernat je otputovao u Lids svestan da je malo verovatno da je voljena majka Zori preživela.

Nakon završetka školovanja radio je u raznim kompanijama dok nije 1952. osnovao sopstvenu - Colourcraft Ltd. Ova kompanija je u svom sastavu imala i centar za tkanje u škotskom regionu Borders, gde su proizvodili tepihe i druge predmete koji su se prodavali u njihovoj prodavnici u Edinburgu. Klein je stvarao inovativne tekstilne proizvode i uspostavio trgovinske odnose sa proizvođačima kao što je Marks and Spencer.

Njegova ćerka Shelley Klein napisala je knjigu o životu u High Sunderlandu sa njenim ocem koji je bio minimalista i koji se zgražavao nad njenim afinitetom prema viktorijanskom nameštaju. Shelley svedoči u knjizi da je imao vatreni srpski temperament i da je često očajavao zbog nedostatka interesovanja za dobar dizajn u Britaniji. Prijatelji su rekli da je voleo Škotsku i da je bio odlučan da je učini radosnijim mestom, podsećajući da je odeća koju je prvi put video tamo bila ili braon ili mulj zelene boje. "I to je bilo samo za žene! Barem su muškarci imali svoje kiltove i tartan", pripovedao je Klein. 

Njegova zaostavština je otkupljena od strane Nacionalnog muzeja i obuhvata više od 1.800 predmeta, počev od skica za dizajn tekstila i uzoraka tkanina do gotovih odevnih predmeta, kao i publikacija koje su zabeležile njegov doprinos visokoj modi, od kojih jedna nosi naslov "Škot iz Jugoslavije".

Klein je preminuo 2014. godine, a njegova fondacija nastavlja da se bavi istraživanjem na polju tekstila, upotrebe i uticaja boja i šablona.

Za života je odlikovan titulom CBE, što je britanski viteški red koji nagrađuje doprinose umetnosti i naukama, rad sa dobrotvornim i humanitarnim organizacijama, kao i javnu službu van civilne službe. Dobio je nagradu Design Councila 1968, kao i počasnu akademsku titulu Univerziteta Heriot-Watt 2003. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar