Anna Wintour se povlači sa mesta urednice američkog 'Voguea' posle 37 godina

Anna Wintour, dugogodišnja urednica magazina Vogue, saopštila je da ova publikacija u vlasništvu kompanije Condé Nast traži novog šefa uredničkog sadržaja za američko izdanje.
Osoba koja preuzme ovu novoformiranu poziciju vodiće svakodnevno uređivanje časopisa koji se već decenijama smatra najvećim autoritetom u modnoj industriji i pokretačem modnih trendova.

Wintour, koja trenutno obavlja funkcije globalne urednice Voguea i glavne direktorke sadržaja Condé Nasta, preuzela je proširene odgovornosti pre četiri godine, nakon velike reorganizacije kompanije. Ostala tržišta - uključujući Japan, Veliku Britaniju i Francusku - već imaju svoje posebne direktore uredničkog sadržaja.

Ko je žena koja je promenila modno novinarstvo i industriju

Anna Wintour je jedno od najuticajnijih imena u istoriji modne industrije. Rođena u Londonu 1949. godine. Karijeru je započela u britanskim modnim i lifestyle magazinima pre nego što je 1988. postavljena za glavnu urednicu američkog Voguea - poziciju koju je držala neprekidno punih 37 godina. Pod njenim vođstvom, Vogue je prerastao iz elitnog modnog časopisa u globalnu medijsku silu koja oblikuje ukus, karijere i industrije.

Ali, njen put u svet mode nije bio bez izazova, iako je vrlo rano imala intuiciju gde želi da bude. Započela ga je već sa 15 godina, kada joj je otac, inače urednik britanskog Evening Standarda, obezbedio prvi posao u uticajnoj prodavnici Biba. Nakon školovanja u severnom Londonu, upisala je obuku u Harrodsu, dok je istovremeno pohađala časove mode, ali ih je ubrzo napustila tvrdeći da se moda ili zna ili ne zna. Prvu praksu u časopisima stekla je radeći u kontroverznom magazinu Oz. Tokom 1970. godine, kada se Harper’s Bazaar UK spojio sa časopisom Queen, Wintour je započela karijeru kao asistentkinja urednika i od tada jasno saopštila da želi da bude urednica Voguea. Nakon sukoba sa rivalkom, preselila se u Njujork i nastavila rad kao modna urednica u Harper’s Bazaaru, ali je ubrzo otpuštena zbog svojih inovativnih pristupa.

Kasnije je radila kao modna urednica u magazinu Viva, a zatim se posle kratke pauze i veze sa francuskim producentom, vratila  na scenu kao modna urednica časopisa Savvy i New York Magazine, gde je prvi put pokazala talenat za tada inovativni spoj mode i slavnih ličnosti na naslovnicama.

Godine 1983. prelazi u Condé Nast, gde nakon pregovora prihvata poziciju kreativne direktorice Voguea, a 1985. postaje urednica britanskog Voguea, gde uvodi velike promene i stiče nadimak "Nuclear Wintour" zbog svoje odlučnosti i strogoće. Njene inovacije usmerile su časopis ka modernoj, poslovnoj ženi, drugačijoj od tradicionalnog obrasca publike koja je čitala ovaj tip magazina. Zatim, preuzima časopis House & Garden u Njujorku i drastično menja njegov koncept, ali bez uspeha. Godinu dana kasnije, 1988, postaje urednica američkog Voguea, gde uspeva da časopis vrati na vrh modnih magazina, koristeći svoju formulu snažnog povezivanja mode sa slavnim ličnostima.

Wintour je poznata po svom prepoznatljivom bobu, crnim naočarima i beskompromisnom uredničkom stavu. U svetu mode, njen sud često je bio važniji od tržišnih trendova, a karijere dizajnera, fotografa, modela i urednika uveliko su zavisile od njenog odobravanja. Pokrenula je brojne karijere - od Johna Galliana i Alexandra McQueena, do Marc Jacobsa i Tom Forda - prepoznajući talenat pre nego što postane globalno prepoznat i prihvaćen.

Wintour je takođe bila pokretačka snaga u premošćavanju razlike između visoke mode i popularne kulture. Vogue je pod njenim vođstvom počeo da prikazuje pop zvezde, glumice i kulturne ikone na naslovnim stranama, umesto isključivo modela. Ova strategija je redefinisala ulogu modnih magazina u širem medijskom pejzažu.

Ali, njena moć nadilazi štampane medije. Kao dugogodišnja predsednica Met Gala - najznačajnije modne humanitarne večeri u svetu - Wintour je pretvorila događaj u spektakl koji kombinuje umetnost, modu, politiku i slavne ličnosti. Pod njenim nadzorom, Met Gala je izrasla iz njujorške kulturne niše u globalni kulturni fenomen.

Godine 2020, Wintour je unapređena u glavnu direktorku sadržaja (Chief Content Officer) Condé Nasta, sa zadatkom da vodi uredničke strategije svih brendova kompanije širom sveta. U tom svojstvu imala je ključnu ulogu u transformaciji tradicionalnog izdavaštva ka digitalnim i multimedijalnim platformama.

Uprkos kontroverzama, kritikama da podstiče ekskluzivnost i elitizam u modi, kao i povremenim tenzijama unutar redakcije, njen uticaj je neupitan. Za mnoge, Anna Wintour nije samo urednica - ona je institucija.

Povlačenje sa svakodnevnih dužnosti u Vogueu ne znači i kraj njenog uticaja. Kao žena koja je decenijama diktirala ritam modne industrije, ostaje simbol nepokolebljivog ukusa, uredničke vizije i kulturne moći. Kako saznajemo, ostaje na čelu svih brendova kompanije na globalnom nivou - uključujući Wired, Vanity Fair, GQ, AD, Condé Nast Traveler, Glamour, Bon Appétit, Tatler, World of Interiors, Allure i druge, s izuzetkom New Yorkera. Svi ovi brendovi deo su medijskog carstva porodice Newhouse. Nakon objave ove odluke, Wintour je verna svom legendarnom stilu,  napravila smelu modnu izjavu u cvetnom topu, suknji u istom dezenju i jarko žutim sandalama, sedeći u prvom redu na reviji Marca Jacobsa za jesen 2025. tokom Nedelje mode u Njujorku, pre neki dan. 

Snima se nastavak filma koji je zauvek promenio pogled na svet mode

Upravo je njen karakter poslužio kao nadahnuće za čuvenu urednicu Mirandu Priestly, koju je Meryl Streep maestralno odigrala u filmu 'Djavo nosi Pradu' iz 2006. godine, snimljenom prema romanu Lauren Weisberger, bivše Wintourine asistentkinje u Vogueu. Priča prati mladu i ambicioznu devojku (Anne Hathaway) koja ulazi u svet visoke mode pod vođstvom zastrašujuće šefice. Streepova je za ovu ulogu dobila nominaciju za Oskara, a lik Mirande Priestly postao je sinonim za nemilosrdne šefove u bilo kojoj industriji.

Zanimljivo, Wintour nije uvek bila oduševljena vezivanjem svog imena za taj lik. Jednom prilikom je izjavila da je film "fikcija", ali i dodala da je poštovala način na koji prikazuje trud i posvećenost neophodne za uredjivanje magazina.

U trenutku kada Wintour napušta svoju dugogodišnju funkciju glavne urednice američkog Voguea, kompanija 20th Century Studios je potvrdila da se radi na nastavku filma. Režiju ponovo potpisuje David Frankel, a uloge repriziraju Meryl Streep, Anne Hathaway, Stanley Tucci i Emily Blunt, čija je karijera započela upravo zahvaljujući ovom filmu. Prema dostupnim informacijama, Kenneth Branagh se takođe pridružio glumačkoj ekipi nastavka, koji se za sada vodi pod nazivom The Devil Wears Prada 2.

Inače, urednica je i poznata po uživanju brojnih privilegija, uključujući vožnju u Mercedes-Benz S-klasi sa vozačem, kako u Njujorku, tako i u inostranstvu, te mesečni budžet za kupovinu od 200.000 dolara, kao i boravak u Coco Chanel apartmanu hotela Ritz u Parizu tokom evropskih Nedelja mode.  Predsednik Condé Nasta, Samuel Irving Newhouse Jr., obezbedio joj je besplatan zajam od 1,6 miliona dolara za kupovinu kuće u njujorškom Greenwich Villageu. Njena plata bila je zamamna kao i uticaj koji je ostvarila - 2005. godine iznosila je oko 2 miliona dolara godišnje.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar