text size
Jednog vedrog jutra iznad Meursaulta u Francuskoj, balon na vruć vazduh sa putnicima koji fotografišu lebdi iznad redova vinove loze, dok se ispod njih biciklisti i planinari probijaju kroz makovima oivičene vinograde Route des Grands Crus, sa unpared pripremljenim korpama za piknik. Takav prizor češći prati tradicionalne posetioce vinskih podruma u ovom popularnom vinskom mestu.
Raznovrsnost iskustava koja su danas turistima dostupna u Burgundiji, čiji je Meursault deo, pokazuje koliko se vinski turizam promenio i postao aktivnost u kojoj vino više nije obavezno.
I to u pravom trenutku: globalna potrošnja vina nalazi se na najnižem nivou u poslednjih 25 godina, a od 2018. godine smanjena je za 14 odsto, prema podacima koje je u maju objavila International Organization of Vine and Wine. Kada su ti podaci objavljeni, potrošnja je već bila 2,7 odsto niža nego godinu dana ranije.
Potrošači ipak ne napuštaju vino u potpunosti. Prema izveštaju kompanije Moore Global, piju ređe, ali kupuju promišljenije i usmeravaju se ka premium bocama. Milenijalci, koji piju više vina od bilo koje druge generacije, istovremeno su generacija koja odluke o putovanjima donosi na osnovu širokog spektra iskustava koja destinacija nudi, pokazalo je istraživanje koje je u decembru objavio Wine Market Council, američka kompanija za istraživanje tržišta. Kada se to primeni na tradiconalno vinske regione, rezultat je želja za nečim što je više od same degustacione sale.
Pinot noire više nije dovoljan | Depositphotos
Zato vinski turizam nastavlja da raste: Francuska je 2025. godine zabeležila 12 miliona posetilaca upravo u tim regionima, koji su ostvarili prihod od 5,4 milijarde evra, prema studiji Deloittea za Vin & Société. To predstavlja povećanje broja vinskih turista od 20 odsto u odnosu na 2016. godinu, navodi Atout France, nacionalna agencija za razvoj turizma.
"Više ne pijem alkohol, ali obožavam da posećujem Burgundiju, Bordo, Alzak i Provansu", kaže Mally Anderson, koja živi u Masačusetsu. Ova milenijalka zaposlena u tehnološkom sektoru tri godine zaredom putovala je sa suprugom u francuske vinske regione zbog prirode, drevnih gradova i odličnih restorana. "Bila sam i u Napi i Sonomi, a da nisam išla na degustacije. Poenta je bila da budem na lepim, ruralnim mestima. A tamo gde ima dobrog vina, ima i dobre hrane."
Sa 10,7 odsto više stranih putnika u regionu tokom 2025. nego godinu ranije, što je predstavljalo 2,1 milion noćenja, vinari — bez obzira na to koliko su njihova imanja mala — moraće brzo da se prilagode. Istovremeno, sve češća pojava i veći rizik od mraza i šumskih požara, zabeleženi širom francuskih vinskih regiona, kako pokazuje nedavni izveštaj u Harvard Data Science Review, znače da diversifikovanje ponude ima smisla i sa poslovne strane.
Château la Commaraine u selu Pomar | Château la Commaraine
U novootvorenom Château la Commaraine, hotelu sa 37 soba u selu Pomar, degustacije vina i dalje mogu biti deo itinerera, ali isto važi i za wellness tretmane u Clarins MyBlend spa centru površine 16.000 kvadratnih stopa, jahanje kroz vinograde, časove pripreme bourguignon jela, pa čak i časove izrade hrastovih buradi.
"Žele da razumeju mesto, ljude i zanat koji stoji iza vina", kaže Denise Dupré, suosnivač američke kompanije Champagne Hospitality, koja upravlja objektom Château la Commaraine. "I žele pristup."
Pristup je nekada ovde bio redak. Burgundiji nikada nije nedostajalo šta da se vidi: srednjovekovna sela i skromni dvorci, kao i grad Beaune opasan zidinama i njegov Hôtel-Dieu iz 15. veka, danas muzej i spomenik, u kojem se svake godine održava aukcija vina Hospices de Beaune. Ali region je podjednako bio poznat i po tome što je teško dopreti do njega — bio je usputna stanica za turiste koji su išli na jug autoputem A6 ili prema planinama na skijanje, sa smeštajem koji nije mogao da prati kvalitet njegovih čuvenih chardonnaya i pinot noira. Veoma malo vinarija uopšte je otvaralo svoja vrata posetiocima.
Hotel Como ima napolju grejani bazen od 25 metara | Como
"Vinari su gotovo stalno u vinogradima i nemaju osoblje potrebno da dočekuje posetioce, osim ako je reč o profesionalcima iz industrije", kaže enolog Isabelle Laurand, koja upravlja podrumom u Les Parcellaires de Saulx u Meursaultu, jednoj od retkih kuća u gradu otvorenih za javnost. "Burgundska filozofija bila je pour vivre heureux, vivons cachés — da bismo živeli srećno, živimo skriveno."
Vinski turizam u Francuskoj svakako nije nov, ali pojedini izveštaji ukazuju na to da je Francuska u ponudi zaostajala za Kalifornijom i Kejptaunom.
"Ne tako davno, poseta vinariji značila je da se pojavite, probate nekoliko vina i možda kupite bocu ili dve. To je bilo sve. Nije bilo restorana, hotela, a svakako ne klubova na plaži, spa centara ili pažljivo osmišljenih iskustava", kaže Marianne Fabre-Lanvin, čija PR agencija sarađuje sa francuskim vinarijama. "Danas su se mnoge pretvorile u kompletne destinacije u kojima ne morate biti poznavalac vina."
To je postao i nacionalni prioritet. Prošlog leta Nathalie Delattre, tada zamenica ministra turizma, obećala je da će Francuska prestići Italiju i do 2030. godine postati vodeća evropska destinacija za vinski turizam.
Pomaže i to što putnici sada imaju više mogućnosti na koje mogu da potroše novac. Stéphanie de Boüard-Rivoal je osma generacija vlasnika Château Angélus, svetski poznatog grand cru imanja iz Saint-Émiliona, koje će prvi put otvoriti vrata za posete u septembru. Ona procenjuje da hotelsko i restoransko poslovanje njene grupe, uključujući gostionicu i restoran fine dining kuhinje Logis de la Cadène, sada čini 20 odsto ukupnog poslovanja.
To je u skladu sa širim trendovima u vinskim regionima i vinarijama širom sveta, od Napa Valleyja do Novog Zelanda, koje za dodatnu naknadu nude imerzivna iskustva, uključujući sportove na otvorenom i kulinarske časove. Prema Global Wine Tourism Report 2025, dve trećine vinarija kaže da je vinski turizam za njih profitni centar i da donosi 25 odsto prihoda.
Burgundija se tako kasno priključuje trendu koji je u Francuskoj počeo u Bordou, gde je 1999. godine otvoren prvi vinski resort u zemlji, Les Sources de Caudalie. U vreme kada se ovaj region gotovo nije smatrao destinacijom ni za šta osim vina, Alice i Jérôme Tourbier su otvorili rizort pored vinarije njenih roditelja, Château Smith Haut Lafitte, u blizini Bordoa. Počeli su sa dvadesetak soba i apartmana u seoskom stilu, a kasnije proširili ponudu na 62 sobe, Vinothérapie spa tretmane, više restorana i zatvoreni bazen pod grubim drvenim gredama.
Les Sources de Caudalie
Usledila je Loire Valley, a zatim i Champagne, gde je došlo do procvata hotelskih i projekata vinskog turizma nakon što su njeni vinogradi, kuće i podrumi 2015. godine proglašeni delom UNESCO-ve svetske baštine. Burgundija je iste godine dobila sopstveno UNESCO priznanje za svoje Climats — mozaik pojedinačnih parcela vinograda koje datiraju još iz sedmog veka. "A ipak to nije dovelo do istog zamaha", kaže Florent Chauveau, direktor hotela Château la Commaraine.
Hoteli sada pokreću promene. Nakon otvaranja prvog francuskog objekta lanca Como Hotels u Puligny-Montrachetu, butik hotela Bellevigne i Château la Commaraine, ove godine dolazi i Les Sources de Vougeot porodice Tourbier — smešten u nekadašnjem cistercitskom vinskom podrumu iz 14. veka duž Côte de Nuits.
U hotelu Les Sources de Vougeot pored soba možete da iznajmite celu kuću samo za sebe | Les Sources de Vougeot
Ali vino nije obavezno. Jedna petina upita u Les Sources de Caudalie i njegova dva sestrinska objekta odnosi se na bezalkoholna pića, kaže suvlasnik Jérôme Tourbier. Najpopularnije aktivnosti na samom imanju su spa tretmani i sportski izleti kroz vinograde, uključujući vožnje e-biciklima i grupna trčanja.
Upravo ta kombinacija privlači Bora Una iz Čikaga u francuske vinske krajeve najmanje dva puta godišnje. Kao strastveni trkač i ljubitelj hrane i vina, ovaj 43-godišnji konsultant traži destinacije sa odličnim stazama i restoranima koje vode vrhunski kuvari.
"Definitivno sam tu zbog vina, ali i zbog potpunog uranjanja u iskustvo, kako bih mogla da razumem čitavu zajednicu i ekosistem proizvodnje vina", kaže Un. Prednost daje butik objektima u malim selima, u blizini restorana ili sa restoranom u okviru samog objekta, kako ne bi morali da zavise od automobila.
Trond Fredheim, bivši švedski direktor u avio-industriji, kladi se upravo na taj model sa otvaranjem Maison Le Chevreuil, svog objekta sa deset soba u Meursaultu, planiranim za septembar. Gosti mogu da očekuju otvoreni bazen i moderan francuski restoran, ali i biciklizam, planinarenje, masterclass programe u vinogradima i izložbe — sve organizovane aktivnosti koje putnici pre 20 godina nisu imali na raspolaganju.
"Ovo je nova Burgundija", kaže on. Ili možda samo celovitija Burgundija, u kojoj je vino samo jedan deo priče.
.webp){kind=icon}
