Od Titovog belana preko tura do stanušine - makedonske vinarije imaju plan B za trezvenu Gen Z

Ukupni kapaciteti za proizvodnju vina u Severnoj Makedoniji su oko 180 miliona litara, proizvede se nešto više od 50 odsto, a flašira preko 65 miliona, koliki je otprilike i ukupan izvoz uključujući rinfuzu. U zemlje Balkana ide oko 20 miliona litara, u zemlje EU dva puta toliko, dok se u ostatak sveta plasira tek nešto više od milion litara. Flaširana vina najviše odlaze u Srbiju, a rinfuza u Nemačku.

Od oko 180.000 gazdinstava u Severnoj Makedoniji, nešto više od četvrtine se bavi vinogradarstvom i vinom, a od 28 vinarija registrovanih 2003. godine, pa 76 u 2019. godini, ukupan broj velikih i malih popeo se na oko 180.

A dok konzumacija vina globalno u svetu drastično pada, makedonski vinari se sve više okreću vinskom turizmu. Nesnosne gužve na graničnim prelazima tokom letnjih meseci ka Grčkoj mogle bi da deo turista upute ka povardarskim vinarijama i onima kraj trase auto-puta E-75. Uostalom, tokom poslednjih 15 godina, makedonski vinari kao da su predosetili da je neophodno potražiti izlaznu soluciju ukoliko čisto vinska priča krene naopako. Što se upravo i događa, prvenstveno u sferi crvenih vina. Pije se sve manje, ali moguće je i sve bolje, vina koja su do juče na zapadu koštala 1.000 ili dvostruko više dolara mogu se danas naći i za dvadesetak. No, čak ni to generaciju Z izgleda neće nagnati da se okrene vinu.

Od čaše do turizma

Vodeći primeri usmerenja ka vinskom turizmu možda jesu veliki proizvođači poput Chateau Kamnik u Skoplju, Chateau Sopot u Velesu, vinarije Lazar i Stobi u Gradskom, Tikveš u Kavadarcima, Popova Kula i Kraljica Marija (vinarija Aleksandra Karađorđevića izgrađena 1925. godine) u Demir Kapiji, te butik vinski podrum Popovi, ali prava atrakcija za lokalno stanovništvo koje dolazi na prag vinarskih vizbi (vinskih podruma) radi kupovine vina, pa vinskih turista koji posećuju region i tranzitnih putnika, zapravo su male vinarije. Ukupno njih stotinak kapaciteta do 50.000 litara.

Vinogradi Lepovo, jedni od najboljih u Tikveš regionu | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

Jedinstveno iskustvo, prilika da se na licu mesta vidi kako se proizvodi vino i čuju bajkovite ili istorijske priče bogate vinske tradicije, dugo se pamti. Pamti se, naravno, i lokalna gastronomija, a ponajviše poznato makedonsko gostoprimstvo koje i dalje opstaje uprkos trendovima globalnog sveta i tržišta.

Pritom raste interesovanje za autohtone i regionalne sorte koje su nekada carevale ovim prostorima. Stanušina, kao jedina autohtona sorta, vraćena je iz zaborava i ima je na oko 500 hektara, koliko ima i prokupca. Dominantni vranac na preko 7.500 hektara, kratošija i raritetni primerci plovdine, uz merlo, kaberne sovinjon i pino noar čine crveni deo vinskog portfolija na koji otpada 60 odsto ukupne proizvodnje. U belom su najrasprostranjenija smederevka (5.400 hektara), rajnski rizling, šardone, rkaciteli, temjanika, italijanski rizling, župljanka, žilavka, sovinjon blan, belan (grenaš blan) i sve više pino griđo. Ukupno 81 odobrena i registrovana sorta po podatku iz 2022. godine.

Sindrom gostoprimstva zvani makedonska trpeza | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

Realno je da će vas vinsko putovanje Severnom Makedonijom najčešće voditi dolinom reke Vardar, najvećim Tikveškim regionom u kom se nalazi 87 odsto loznih nasada. Regioni Skopje, Veles, Ovče polje, Strumica–Radoviš, Gevgelija–Valandovo i Kačani–Vinica čine ostatak vinogradarske površine.

Sve bolja povezanost, izgradnja auto-puta Skopje – Ohrid u punom jeku gde sve vrvi od mašina i radnika, kao i kapitalni projekat (deo koridora 10 D) i radovi na deonicama Tikveš (Kavadarci i Negotino) – Prilep – Bitolj – Ohrid, samo će doliti ulje na vatru ove vinske priče.

Gostoljubivost kao sindrom

A ima zbilja šta da se vidi. Kao prvo, neverovatna geografija. Pomeranje tektonskih ploča, krivih za tragične zemljotrese 1913. godine, pa u Skoplju 1963. ili onaj u III veku koji je doveo do toga da kasnije nestane i antički grad Stobi, učinile su da blago nabrane i "ćelave" padine prekrivene oprženom žutom travom, povremeno podsećaju na tlo neke nepoznate planete. Pogotovo kad se u sliku ukomponuju zeleni vinogradi i čempresi uz drugo visoko drveće što iznad njih izviruje. Prizor oduzima dah kod sela Kurija blizu Negotino. Opet, nepravilno izlomljeni venci, kubistički prikazi planina oko Prilepa potpuno su druga dimenzija pre nego izađete pred plavetnilo Ohrida, ili nekih manjih jezera poput Tikveškog ili Veleškog.

Aleksandar Velinovski, komesar budućeg paviljona Severne Makedonije na EXPO 2027 | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

"Fokus nam je, naravno, na trasi autoputa E-75, gde bismo želeli barem dva do tri dana da zadržimo turiste koji putuju kolima ka Grčkoj, a ne da samo protutnjaju kroz Makedoniju ili mali deo njih samo prespava u Velesu. Za početak moramo razumeti potrebe tih ljudi koji dolaze i prolaze i da se na te potrebe adekvatno odgovori", objašnjava Aleksandar Velinovski, marketing menadžer, predstavnik prostora Public Room u Skopju, ali i komesar budućeg paviljona ove zemlje na EXPO 2027 gde će deo biti predviđen za prezentaciju makedonskih vina sa posebnim osvrtom na male vinare.

Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

"Moramo se prikazati u najboljem izdanju, ono što jesmo danas. Bez lažnog sentimenta već kao mlada kultura i progresivna sila što faktički jeste, a lepo se može videti na vinskoj turi kroz našu zemlju. Kod malih vinara komunikacija je najvažnija što bih ja nazvao - iskustveni turizam. Ovde i dalje možete dobiti odličan paradajz za 30 centi po kilogramu, fantastičan sir, organsko voće i povrće, ali mi konstantno imamo želju da se dokažemo kao da se do sada nismo dovoljno pokazali u tom kontekstu. Kako u malim mestima, tako i u Skopju, postoji taj sindrom gostoljubivosti koji vidim kao prednost i neobično važan atribut za zemlju poput naše koja nema masovni turizam i nikada neće biti Italija ili Palma de Majorka", objašnjava naš sagovornik.

Vinar Risto Trajkov, mala vinarija u selu Sujaklari kraj Veleškog jezera (Mladost) nudi i odličan tradicionalni Tristo penušavac, atrakciju za vinske turiste | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

Kako rešiti problem distribucije i kako je i Tito voleo belan?

A ono što ćete čuti od malih vinara dok uživate u sve boljim belim, crvenim, roze pa i penušavim vinima jeste ogroman problem distribucije. Zavide komšijama sa severa čiji je predsednik "otvorio" tržišta Kine i Rusije, dok njima njihovi "veliki" proizvođači "lupaju rampu" na domaćim policama i u HoReCa sektoru.

Magistar Aleksandar Klinčarov, bivši košarkaš, predsednik je Udruženja malih destilerija rakija | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

Mogući vid "borbe", uz pomenuti turizam, svakako jeste udruživanje. U samom centru Kavadaraca silazimo u lepo uređen degustacioni show room sejmene (porodične) vinarije i destilerije Klincharov. Gazda Aleksandar Klinčarov, bivši košarkaš, magistar i budući doktor poljoprivrednih nauka, ali i radnik u termoelektrani, između svih aktivnosti stiže da radi u vinogradu, te da bude aktivan u Udruženju malih destilerija rakija u čijem je osnivanju učestvovao 2019. godine, kad je okupljeno 85 članova, a danas proizvedu oko 1,5 miliona litara vina. Predsednik je trenutno i Udruženja 30 malih i srednjih makedonskih destilerija, a usput i veoma ponosan na svoje vino Temjanika Ultima 2025, najbolje ocenjeno belo vino Balkana, kako poručuje i trofej na zidu sa Balkan International Wine Competition (BIWC 2026). Uz to dvostruko zlato još je mnogo priznanja, a "mali vinari godišnje donose polovinu ukupnih priznanja sa svetskih nadmetanja", napominje on.

 

Vinarija i destilerija Klincharov nudi najbolje belo vino Balkana (BIWC 2026) | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

Sa oko 100 malih proizvođača, dva ili tri od ukupnog broja, Kavadarci su epicentar gradskih vinarija sa seoskim šmekom, kako svoju vinariju rado karakteriše Aleksandar dok glavom vešto izbegava nizak plafon i otvara burad da nas pogosti svežim crvenim vinom, a nakon zlatnog sa BIWC Belana (Grenache Blanc). Vinarija osnovana 2020. danas je stigla do 10.000 litara, dok destilerija prozvodi 2.500 litara rakije, što je gornja granica za male proizvođače.

"I Tito je pio belan, a sada ga u Severnoj Makedoniji samo tri vinarije rade", podseća naš sagovornik, a onda dodaje da već četiri godine učestvuje na Wine Vision by Open Balkan sajmu u Beogradu, ali bez uspeha da nešto izveze u Srbiju uprkos priznanjima koja osvaja i cenama vina od šest do 12 evra za sjajan kaberne. Dok močimo kockice jakog sira u madžun, ugušćeni slatki sok od šire koji se mučno ukuvava 24 sata kao prirodan "lek" za veliki broj bolesti, posebno nas je privukla roze stanušina, sorta na kojoj bi Aleksandar voleo da doktorira, a rade je već četiri generacije u porodici. U kući, odmah do ove, u podrumu je izgrađen fantastičan etno kutak, kao da niz par basamaka ulazite u vremeplov, konobu ispunjenu vekovnim artefaktima, idealnu da se krenu vinske priče. I zaista...

Za vreme Otomanske imperije porodica Klinčarov važila je za jednog od najvećih proizvođača grožđa i vina u njihovom kraju. Ni danas ne nedostaje nagrada i priznanja |  Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

"Pradeda se zvao Dončo, deda Cando, ja sam Cande, ali moderna varijanta je Aleksandar", smeje se Klinčarov i dodaje: "Za vreme Otomanske imperije u našem selu mi smo važili za jednog od najvećih proizvođača grožđa i vina kako vele podaci iz sultanovog knjigovodstva. Plaćali smo najveći danak na širu što je za nas danas veoma bitan pokazatelj tradicije i kvaliteta. Takođe stoji da je pre 1900. tako rodnih godina bilo da je grožđe mnogo šećera imalo, a vino je bilo gusto pa su ga u krpama nosili i služilo je kao hrana."

Čaša ljubičastog u Kavadarcima

Nešto dalje, kraj sportske hale u Kavadarcima je još jedna city vinarija i destilerija Zaharčev. Gjore Zaharčev nam je odranije poznat po izvanrednom prokupcu, a ljubičasto i iznad svega vibrantno vino divnih herbalnih i začinskih tonova stići će direktno iz bureta u čaše. Iz šest kilometara udaljenih vinograda u selu Resava kraj Tikveškog jezera, sa isto toliko hektara stižu stanušina, plovdina, prokupac star preko 40 godina, smederevka, vranac sa 500 metara nadmorske visine, ranjski i italijanski rizling, graševina, šardone, tamjanika. Vinski podrum je veoma mali, a vina puna ekstrakta, pogotovo tamjanika, dok jedan vranac ima čak 18,5 procenata alkohola.

Gjore Zaharčev, iz vinarije i destilerije Zaharčev, pionir je nove vizije za prokupac i stanušinu | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

"Nije nikakva kasna berba", smeje se Gjore  i dodaje da je "jednostavno godina bila vrela". Uz to, kaže da je stanušina stari vinograd - "radili su ga još deda, pradeda, čukundeda, a svi su pitali 'zar proizvodite vino od te sorte?'". Kaže i da je sa prokupcem krenuo 2015. godine kad je kupio opremu, "baš kao i sa stanušinom 2020. kad niko nije hteo da je radi, a te godine smo oficijalno i registrovani za proizvodnju vina i rakije".

Radi Zaharčev i madžun, ali ne po 24 sata, već savremenom tehnologijom pod vakumom gde je dodatno izvučena aroma na nižoj temperaturi pa je još malo zdraviji i aromatičniji. Kapacitet vinarije je 30.000 litara, ali se prvi put 2025. godine približio tom broju, inače je radio četiri do pet hiljada litara. Vina plasira uglavnom u vinariji i nekoliko lokala u Ohridu i u Skoplju. Ima kupaca koji uzmu nekoliko kartona, ponesu u Srbiju, Hrvatsku, dosta je gostiju iz Albanije, Bugarske, ali vinski turizam još nije zaživeo kako bi moglo.

Madžun - makedonski lek pravi se pomoću savremene tehnologije pod vakuumom | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

"Nažalost, živim i radim u Skopju, dolazim uglavnom vikendom kad jedino možemo primiti posetioce. Otac je tu, no problem bude jezička barijera pa je moje prisustvo neophodno", kaže na rastanku.

Da pomenemo da radi i džin, proizvod sve popularniji i kod srpskih vinara, dok su crvena vina, Vranac i Prokupac iz berbe 2021 u buteljkama sa etiketom na grliću boce, nalik na dizajn premijum boca srpske vinarije Temet.

Makedonska vinska princeza povratnika iz Amerike

Stanušina i vinski turizam, očito lajtmotivi velikog broja iskustava malih vinara, u ovom trenutku posebno su izražajni u hotel-vinariji Popova Kula kraj Demir Kapije, ili "željeznih vrata" (demir kapi) u prevodu sa turskog. Mesto direktnog upliva mediteranske klime u Severnu Makedoniju i izlaska Vardara u Solunsku niziju kroz kotlinu koja je ponekad "pakleno" grotlo sa temperaturama preko 45 stepeni Celzijusa, to je lokacija koju samo stanušina bez navodnjavanja može da preživi. "I red je bio da joj se tu podari novi život", objašnjava Jordan Trajkov, vlasnik Popove Kule koji proizvodi dvadeset etiketa vina. I još mastiku "ajsi" (IC) jer se pije s ledom, Firebooz liker sa dodatkom paprene piperke i šest trava, rakiju Božica MS (mnogo stara). Poznat je kao prvi vinar Severne Makedonije sa organskim sertifikatom, kao neko ko je vratio stanušinu, njegovu "makedonsku vinsku princezu" na scenu. Taj osnivač stranke Zeleni u kojoj više nije, zapravo je ona čudesna spona zapadne misli i emotivnog balkanskog mentaliteta dok opisuje neverovatne probleme koji su ga snašli u najlepšem poslu na svetu – vinara. Sve to uz ogroman trud da promoviše svoju vinsko-turističku ideju "40 vinarija Tikveške doline kao Napa Waley na Balkanu", a implementira viziju Fine Wine & vinski turizam.

Jordan Trajkov, vlasnik hotela i organske vinarije Popova Kula kraj Demir Kapije, zaštitnik je sorte stanušina | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

"Povratnik sam - u Americi sam magistrirao na vodećoj (Thunderbird School of Global Management) školi za finansije. Radio sam u Citibank u Njujorku, potom u Londonu, a onda se kao patriot vratio da investiram u našu državu. U Napa dolini video sam koncept "fino vino i vinski turizam" i poželeo da ga donesem na Balkan", objašnjava Trajkov.

Originalan pristup vinskom turizmu oličen je već u imenima dostupne 33 sobe, svaka predstavlja po jednu sortu, bocom i etiketom pored vrata, ali i unutrašnjom dekoracijom. "Zamislite samo kako izgleda naći 33 odgovarajuće nijanse pločica za kupatilo da isprate sortnu boju vina", smeje se.

U besprekorno uređenom podrumu veći broj barik buradi, na zidu ogroman lik Svetog Trifuna, zaštitnika vinara, na vrhu kule impozantan pogled na sve četiri strane sveta. A zbog čega je Jordan napustio uspešnu bankarsku karijeru na zapadu i rešio da od milijardera postane milioner (što je vic koji opisuje vinarski biznis)?

Nenad Basarić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nenad Basarić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nenad Basarić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Pod kamenim svodovima Popove Kule, uz ukusne zalogaje, "vranac sos" za meso po kome su unikatni, organsko povrće iz bašte, dobar sovinjon blan i raritetnu žilavku, jaki naleti vetra kao da najavljuju oluju savijajući drveće oko prostrane zelene livade ispred zastakljene terase restorana.

"Nema oluje, to je svakodnevni večernji vetar koji kreće u 20 časova. Jutarnji je drugačiji, nije nagao, a oba čine da su vinogradi apsolutno zdravi i da se mogu organski podizati", objašnjava.

Gotovo setan mu je pogled dok se priseća "onog" 11. septembra. U londonskom ofisu, na spratu oko 3.000 zaposlenih na ekranima nemo posmatra kako se ruše "bliznakinje". Gotovo istog momenta kao da neki nevidljivi nož u bolesnoj tišini deli ljude po sredini. Amerikanci i Englezi sa jedne, ostatak sveta sa druge strane. A između dojučerašnjih kolega – mržnja. Idemo kući, kaže momentalno.

Trajkov je radio u Citibank u Njujorku, potom u Londonu, a onda se kao patriota vratio da investira u "makedonsku princezu" | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

Po povratku u zemlju, neko vreme je bio izvršni direktor megavinarije Povardarje, da bi ubrzo, 2003. godine, krenuo da traži lokaciju za mesto na kome kopa rupu i gradi vinariju, a koje mu se svako drugo veče javlja u snu. Na nekoliko pozicija, pa i tu gde je danas Stobi, kako sam kaže "Bog mu zatvara vrata", sve dok nije došao do Velikog brda i mesta zvanog Popova Kula. I "vrata su se otvorila" na mestu gde su nekada bili vinogradi kralja Aleksandra, a otvorila ih je i vinarija 2005. godine sa današnjim kapacitetom od 600.000 litara. I desetak puta manjom proizvodnjom.

Soba Merlot - sobe po imenu i izgledu kao vina raznih sorti u Popovoj kuli | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

Ali zato stanušinu radi kao belu, roze, crvenu i barikiranu varijantu.

"Prokupac i stanušina su pre II svetskog rata bile dve glavne sorte ovde. Stanušinu je deda Jordan gajio i pričao mi o njoj, ali je ja nikada ranije nisam video. Bilo je i kratošije, ali je "princeza" stanušina bila vedeta. Posle rata 1946. socijalisti su oduzeli od svih svako bure, pa i od mog dede, i napravili Tikveš. Naša familija je izgubila najviše burića, ali su dobili akcije u Tikvešu, koji se danas poziva na našu tradiciju iz 1800 i neke, mada je vinarija zapravo nastala 1946. godine.

 

Jedan od bitnih razloga zbog kojih je stanušina nestala jeste što sazreva veoma kasno, posle svih sorti. U doba Jugoslavije, jedne godine kad je prerađeno 76 miliona kilograma grožđa, njegov miris ispunjavao čitavu Tikvešku dolinu, a grožđe fermentisalo u gradskom olimpijskom bazenu, udarnici nakon što su po 24 časa udarnički i za značku brali još od 15. avgusta, odjednom su osetili strašan umor 11. oktobra kad je stanušina zrela. I digli ruke od nje. Zbog toga su oni koji određuju cene otkupa smišljeno krenuli da joj spuštaju cenu i time obezvređuju pa su samo mali zasadi ostali na onim mestima i padinama gde vode nema. A to stanušini nije problem, recimo, u selima poput Bedništa, gde česma nije postojala i gde su je ljudi prodavali kao stono grožđe, čisto da je ne počupaju.

Vedeta traži vinoljupca

"To su jako stari vinogradi gde se održala i koje sam ja pronašao. Pažljivo sam birao, pazio šta uzimam, kalemio. I bio prvi posle 50 godina koje je krenuo da je sadi 2005. godine zajedno sa vrancem i kaberneom. Danas je roze Stanušina najtraženije moje vino, dok crvena bukvalno "traži" vinoljupca. Kad je proba stariji čovek koji pamti dedino vino, krene da plače kao dete jer se vrati u prošlost. Francuzi vide da je to nešto specifično i samo nju traže da piju", objašnjava. Cilj mu je da klonski selektuje belu stanušinu u vinogradu.

Soba sa pogledom u budućnost vinskog biznisa | Nenad Basarić/Bloomberg Adria

Zasad je ona rezultat odabira grozdova i tehnologije, dok prema mišljenju ovog vinara, daje jedan od najboljih rozea sveta. "Danas je gaje Klinčarov, Paradžik, Zaharčev, Popov, njih 16 – 17. Kapiraju da je to nešto autohtono i 'zavodljivo'. Chateau Sopot je kupio grožđe, a svežu vino doneo na Open Balkan Trophy i dobio zlato. To ih je okuražilo, ali još nisu sadili. Mislim da se i Chateau Kamnik odlučio, Venac Disan ima fantazija vinograde, a imao ih je i Tikveš na Barovu. Ako ih nisu počupali."

Na putevima vina bez zastoja |  Nenad Basarić/Bloomberg Adria

 

Mnogo je još priča, pa i legendi, veče lagano pada, a komaraca nema jer ih je vetar odneo dole u dolinu Vardara. Pre korone je Jordan vina izvozio u 18 zemalja među kojima i u Kinu, a posle korone samo još u dve, Švedsku i Poljsku. Kaže, Holanđani su najbolji vinski turisti, obožavaju prokupac pa ga on zove "Dačmen".

Dok uz obalu na Ohridu dan kasnije uživamo uz brojne pinđure, ajvare, čuveni namaz Ohridsko makalo od umućenog belog luka i slatku endemsku ribu belvicu, te iznenađujuće dobra vina Ohridske vinarije koju vlasnički vodi Čoka iz Srbije, ubeđeni smo da je Severna Makedonija ono nešto što se mora češće istraživati jer nudi najvažniju stvar – poslednje trenutke lagodne bezbrižnosti u današnjoj Evropi i svetu. Mislite o tome zaglavljeni u beskonačnim kolonama na ulazu u Srbiju.