Kako zapisivanje misli i osećanja može da vas učini boljim liderom

Naizgled jednostavan čin - sesti i zabeležiti sopstvene misli - prerasta u jednu od najmoćnijih praksi savremenog liderstva. Sve veći broj uspešnih pojedinaca iz sveta biznisa, od preduzetnika do investitora i top menadžera, okreće se vođenju dnevnika (engl. journaling), rutini koja ne zahteva ni posebnu opremu ni posebne veštine, ali traži kontinuitet i iskrenost.

Da ova navika nije samo lični ritual već i moćan poslovni alat, potvrđuje i istraživanje Harvard Business School, koje je pokazalo da dnevna refleksija kroz pisanje može znatno da poveća profesionalnu efikasnost. Naime, učesnici eksperimenta koji su tokom deset dana beležili svoja zapažanja ostvarili su čak 22,8 odsto bolje rezultate na završnom testu procene u poređenju sa kolegama koji nisu primenjivali ovu metodu. Još upečatljiviji je podatak da je grupa koja je, osim pisanja, svoje uvide delila sa kolegama, ostvarila napredak od čak 25 odsto.

Stara praksa u novoj formi

Psiholog Anđelija Simić objašnjava da journaling predstavlja praćenje svojih stanja, osećanja i misli kroz pisanje, iako današnje mogućnosti omogućavaju i audio i video formate, što ovu praksu čini dostupnijom i prilagodljivijom ličnim afinitetima. "Može se biti prilično kreativan u skladu sa onim što vam najviše prija", kaže ona.

Da nije reč o novotariji, potvrđuje i podatak da se u osnovnoj formi koristi već decenijama u psihoterapiji, posebno u onim pravcima koji naglašavaju razvijanje samosvesti i samostalni rad između seansi. "Radi se o tekovini terapijskih metoda starih šezdesetak godina", objašnjava Simić.

 

Journaling je jedna od strategija za regulisanje emocija. Foto: Depositphotos

 

Kada govori o koristima, sagovornica ne ostavlja dilemu: "Najveći benefiti vođenja dnevnika su pre svega u razvijanju veštine samoposmatranja, zatim u pronalaženju veze između misli i osećanja i aktivirajućih događaja." Na duže staze, kaže ona, kroz dosledno zapisivanje, osoba može da počne da primećuje obrasce u sopstvenom ponašanju i ličnosti. "Uz to, journaling ima i katarzični, ventilacioni efekat - omogućava da se emocije izraze, kanališu i dožive u punom intenzitetu, što doprinosi emocionalnoj samoregulaciji i opštem osećaju smirenosti i unutrašnje jasnoće."

Nema šablona, ali postoji struktura

Upravo tu vrstu mentalne jasnoće kao najveću prednost ove metode ističe i Dragan Marjanović, izvršni direktor jedne internacionalne konsultantske firme sa sedištem u Beogradu. U svet biznisa je ušao nakon studija, ali kako priznaje, tek je vođenje dnevnika u četrdesetim godinama unelo novu dimenziju u njegovu svakodnevicu. "Dugo sam mislio da je pisanje dnevnika nešto statično i lično, skoro kao hobi. A onda sam, sasvim spontano, počeo da zapisujem misli na kraju radnog dana. Prvo haotično, pa strukturiranije. Posle nekoliko meseci, shvatio sam da mi taj ritual pomaže da jasnije vidim šta me zaista iscrpljuje, gde nesvesno ponavljam greške i, što je najvažnije, šta zaista želim da menjam." Danas journaling koristi ne samo za lične uvide već i kao alat za planiranje, kreativni rad i pripremu važnih pregovora.

 

Da li je čaša do pola puna ili prazna zavisi i od toga šta ste zapisivali u dnevniku. Foto: Depositphotos

Za one koji žele da uvedu ovu naviku u svakodnevicu, psiholog naglašava da nema strogo definisanog pravila kada je reč o učestalosti i načinu. Ipak, smatra da bi svakodnevno beleženje misli i osećanja bilo poželjno, kao i to da dnevnik ne bude puko prepričavanje događaja. "Ako već pišete o nekom događaju, važno je da pratite i sebe, šta ste tada mislili, kako ste se osećali, koje reakcije su se javile. Cilj dnevnika je razvoj metasvesti, to jest svesti o svojim mislima i umu, kao i omogućavanje da svesno odlučimo kojim mislima ćemo pridavati značaj", kaže Simić. U tom smislu, dnevnik postaje više od zapisa, on je alat za strukturisanje unutrašnjeg sveta.

Između papira i digitalnih platformi

Na pitanje kako konkretno započeti, odgovara da je početak moguć bilo kad i bilo gde. Dodaje i da se pisanje i dalje smatra najefikasnijim oblikom, upravo zbog specifične veze između ruke, misli i mozga. "No, ako vam više prijaju druge forme beleženja, i to je u redu. Važno je da, sem odgovara na to kako se osećate, zabeležite i kakve su vam misli", naglašava. 

Digitalna era donela je i niz aplikacija koje podržavaju journaling i olakšavaju njegovo svakodnevno sprovođenje, a ovo su samo neke od njih:

• Day One nudi elegantan minimalistički interfejs, mogućnost enkripcije, dodavanje fotografija i sinhronizaciju sa više uređaja.
• Journey je dostupna na svim platformama i kombinuje tradicionalni dnevnik sa opcijama praćenja raspoloženja i postavljanja ciljeva.
• Reflectly je bazirana na kognitivno-bihevioralnim principima, koristi veštačku inteligenciju da korisniku svakodnevno postavlja pitanja za emocionalnu refleksiju.
• Stoic se oslanja na filozofiju stoičara, uz misaone vežbe koje pomažu da se nosimo sa izazovima hladne glave.
• Gratitude je fokusirana na razvoj zahvalnosti i pozitivne psihologije, sa dnevnim podsetnicima za zapisivanje malih, ali značajnih stvari.

 

Scena koja poziva na refleksiju. Foto: Depositphotos

 

Pojedinci koji su već razvili rutinu pisanja dnevnika, poput Marjanovića, često navode da im to pomaže ne samo da razumeju sebe već i da poboljšaju odnose sa drugima, preciznije komuniciraju, donose promišljenije odluke i postignu veći fokus na poslu. Zapisivanje misli i osećanja pomaže u organizovanju unutrašnjeg dijaloga, što se direktno odražava na spoljne rezultate: jasnije prezentacije, odlučnije vođenje sastanaka i otpornost u izazovnim situacijama. U tom smislu, ova navika nije ni luksuz ni hobi, već precizno kalibrisan alat. Jer, kada lider poznaje i razume sebe, tek tada može autentično da vodi druge.