Bradley Cooper dobro dočarao Bernsteinov šarm u filmu "Maestro"

Dirigent i kompozitor Leonard Bernstein i glumica Felicia Montealegre nisu bili očigledan par. Prvo, tu je bila Bernsteinova blistava ličnost: do vremena kada su se venčali 1951. godine, gomile su pratile ovog muzičkog genija kako skače s trijumfa na trijumf.

Onda su tu bile njegove homoseksualne ljubavne veze, koje jedva da je i pokušavao da sakrije. Njihova zajednica bila je, kako je napisala njihova zajednička prijateljica Rosamond Bernier u svojim memoarima, "najbolji mogući potez za njega, ali ne baš glatka vožnja za nju".

Te burne vode dramatizovane su u filmu "Maestro", koji je režirao i u kojem glavnog lika glumi Bradley Cooper. Film je stigao u bioskope 22. novembra i može se gledati na Netflixu od 20. decembra.

Kuper je imao obilje referentnog materijala za ulogu. Kao muzički direktor Njujorške filharmonije, Bernstein je rano i sa oduševljenjem prihvatio televiziju; njegovi "koncerti za mlade ljude", gde bi objašnjavao čaroliju muzičkog dela na jeziku koji deca mogu razumeti, videli su milioni.

I ako to nije bilo dovoljno, komponovao je za seriju hit mjuzikala, posebno za "West Side Story", koji je proširio njegovu reputaciju izvan takozvane visoke umetnosti. Pričljiv i glamurozan, Bernstein je bio prijatelj sa predstavnicima plemstva, slavnim ličnostima i predsednicima. Dosta se govori o Cooperovom nosu koji je uvećan protezama, ali na ekranu je sličnost neverovatna; doprinosi verodostojnosti i njegov melodični glas inspirisan holivudskim klasikom “His Girl Friday’ iz pedesetih godina prošlog veka.

Montealegre, koju u filmu izvrsno tumači Carey Mulligan, manje je poznata ličnost. Istina, karijeru je započela kao glumica, ali nakon udaje za Bernsteina, njeni najistaknutiji javni nastupi često su bile tihi: fotografi su je slikali pored njega na gala priredbama, koncertima i humanitarnim događanjima u besprekorno dizajnerskim odevnim kombinacijama. Privatno, postala je domaćica u Njujorku koja je svoje stanove - dupleks na Park aveniji, zatim raskošno imanje u Dakoti - pretvorila u centar blistavog društvenog vrtloga.

Mulliganova Montealegre ulazi u brak s jasnim pogledom. Ona voli svog muža, njihovo okruženje i slavu - bar neko vreme. Njegov homoseksualni život, sve dok ostaje diskretan, nije zabrinjavajući, posebno pošto imaju troje dece.

Međutim, diskrecija nije Bernsteinova jača strana. "Maestro" počinje dovoljno sunčano, u maniru jednog od njegovih mjuzikala: njegov veliki uspeh, kada uskoči na Karnegi hol nakon što dirigent Bruno Walter oboli od gripa, ustupa mesto njegovom udvaranju Montealegre (ili tačnije, njenom udvaranju njemu). Postoji čak i sanjiva plesna sekvenca u crno-beloj tehnici.

Film postaje konvencionalniji - ponovo u boji, srećom - kada se radnja ujedini oko kućne drame. Bez obzira na njegovu naklonost prema njoj, Bernstein dozvoljava da ga njegov frenetični radni život i česte afere iscrpljuju dok šezdesete prelaze u sedamdesete. Reč "dragi", koju ona na početku šapuće Bernsteinu kao izraz naklonosti, kako vreme prolazi, koristi se sa sve većim sarkazmom. Ali Mulligan, koja je ovladala majstorstvom prikazivanja inteligentne otpornosti, osigurava da Montealegre nikada ne upadne u stereotip žene u zlatnom kavezu.

Film svakako flertuje s tim. Veći deo "Maestra" odvija se u elegantnoj samoći njihove kuće na selu u Konektikatu ili u njihovom dnevnom boravku na Menhetnu. Cooper, koji je napisao scenario sa Joshom Singerom, uhvatio je inteligenciju porodice Bernstein. I u srećnim, a i u napetim trenucima dijalog je ispunjen šaljivim dosetkama i opaskama.

"Maestro" je posebno uživanje kada prelazi iz privatnog u javno. Bernstein može biti divan sa svojom decom i zabavan sa svojim prijateljima, ali na podijumu - jedinim pravim javnim trenucima u filmu - on oživljava. Cooper se uključio u više orkestara prilikom istraživanja uloge i izuzetno dočarava čuvenu fizičnost dirigenta. Različite scene u koncertnim dvoranama prikazuju radosne, histrionične gestikulacije koje su doprinele da Bernstein postane kulturna ikona.

Muzička podloga filma uglavnom je muzika koju je komponovao Bernstein, i veoma je efektna. Tu su napeti delovi iz "West Side Story" dok Bernstein dovodi kući mladića po imenu Tommy Cothran (Gideon Glick): čujemo njegov turoban "Mass" dok Montealegre počinje da doživljava Cothrana kao stvarnu pretnju njihovom braku.

Čitav Maestro je, u stvari, usko povezan sa stvarnim događajima. Ali uprkos nekoliko delova ekspozitornog dijaloga tu i tamo, dobro je što je film impresionistički niz povezanih vinjeta. Gledaocima bi moglo pomoći da znaju o mnogim stvarnim osobama i istorijskim referencama koje su uvedene bez objašnjenja, ali ti detalji nisu mnogo bitni. Maestro je, u suštini, priča o paru koji je zamenio holivudski kraj za život među zvezdama.