.webp){kind=icon}
Razni štandovi sa pivom, džinom, šarenim limunadama, sendvičima, burgerima i sladoledom ponosno stoje u parku, a ljudi nose plastificiranu ćebad, stolice, peškire i druge prostirke, opremljeni da uživaju u vrelom letnjem danu. Ovo je već postao redovan prizor u beogradskim parkovima i u okolini muzeja glavnog grada jer građani više vole organizovani piknik od spontanog, ali i to se polako menja dok privrede nastavljaju da se bore s povećanjem troškova života.
"Sama ideja Piknika nastala je iz naše potrebe da napravimo događaj u prirodi", kaže za Bloomberg Adriju Marko Radojković iz Kišobrana, organizatora beogradskog piknika. "Nakon više iteracija različitih ideja, shvatili smo da ovaj suštinski jednostavan koncept ne postoji kod nas, a da pruža najviše slobode posetiocima. Nema ograda, nema naplate ulaznica, nema ograničenja bilo koje vrste. Na Pikniku smo svi ravnopravni u korišćenju zajedničkih parkova, a mi smo tu da ponudimo dodatni sadržaj i olakšamo neke logističke probleme", dodaje on.
Ove godine iz Kišobrana, organizacije koja se bavi promocijom nezavisne kulture i umetnosti, organizovali su prvi piknik u Donjem gradu na Kalemegdanu, zatim je bio jedan u dvorištu Muzeja afričke umetnosti, onda jedan ispred Muzeja savremene umetnosti na Ušću i zatim je 10. septembra održan piknik na Gastrošoru, tačnije između Gastrošora i Silosa na Donjem Dorćolu.
Opširnije
Dok se Michelin širi, njegove zvezdice i dalje zaobilaze kuvare crne rase
Zaraditi samo jednu Michelinovu zvezdu ima potencijal da podigne neki lokal na najviši nivo pažnje na gastronomskoj sceni.
26.08.2023
Mediteranska dijeta vas ne štiti od inflacije
Ukupne stope inflacije možda usporavaju širom Evrope, ali cena sastojaka za pripremu tradicionalnih jela u Francuskoj i Španiji ukazuje na to da najgora kriza troškova života u generaciji i dalje besni.
12.08.2023
Hrana pojeftinjuje, ali nisu svi srećni zbog toga
Olakšanje za potrošače, izazov za kompanije
31.07.2023
Veliki proizvođači hrane bi trebalo da budu sledeća meta ESG-ja
Ako mogu karbonski, zašto ne i nutritivni krediti
30.07.2023
Oaza za posetioca
A kako izgleda jedan piknik za posetioca? Ideja upravo i jeste u tome da je sve podređeno posetiocu. Ukoliko želi, posetilac-izletnik može da ponese svoju hranu i piće i društvene igre i da tako provede dan među mnogima koji takođe žele da borave u prirodi. Ipak, ako ne žele da provedu par sati spremajući ili nabavljajući sve što će im biti potrebno, sve mogu da kupe na štandovima: tu su ručno pravljeni sladoledi, kraft pivo, kraft džin, burgeri, ali i veće kompanije poput jednog prodavca gazirane vode.
Osim što uživaju u samoj postavci, posetioci i dolaze da bi probali razne proizvode. Tako i u svetu raste popularnost, npr. ručno pravljenog sladolela te će do 2030. godine svetska industrija te vrste slatkiša porasti na 95,8 milijardi dolara sa 63,6 milijardi 2022. godine, pokazuju podaci Market Research Futurea. Na to da ljudi žele da znaju više o pažljivo izrađenim proizvodima, ukazuje i istraživanje IWSR-a u kom se navodi da je kompoziciona godišnja stopa rasta u segmentu prodaje ultrapremijum džina od 2013. do 2018. godine iznosila čak 50,1 odsto.
Na samim štandovima postoji već ustaljena praksa. Ne može se ništa kupiti novcem već se sve kupuje tokenima. Njih izletnici dobijaju tako što odu na štand za tokene i razmene koliko im je novca potrebno. Ukoliko su razmenili previše, na kraju dana se vrate na štand i ponovo razmene tokene za keš.
"Vrlo retko idem na piknik koji nije organizovan. Šta znam, uvek su tu neka 'preča posla', a mislim i da smo odviknuti od te vrste planiranja vremena u prirodi", kaže za Bloomberg Adriju Milica Jevđenijević, redovni posetilac piknika, koja ponosno napominje da na njega dolazi od samog početka.
Ona dodaje da joj se najviše sviđa što ne mora da planira i organizuje bilo šta, već dođe na gotovo.
"Sviđa mi se i što postoji takav događaj gde mogu da sretnem mnogo prijatelja sa decom i ljubimcima u potpuno adekvatnom ambijentu. I kao ogroman plus - težnja da se napravi što manje đubreta korišćenjem višekratnih čaša i da se ne ostavi haos za sobom", kaže Jevđenijević.
Upitana da li joj nešto fali na pikniku, Milica dodaje da sam piknik toliko raste i redovno dodaje nove sadržaje da je teško naći nešto što nedostaje. Ipak, dodaje: "Možda bi bilo super da postoji mogućnost i da iznajmimo ćebence".
Među raznim sadržajima koji su dodavani tokom vremena, tu su radionice za decu (koje su redovno popunjene unapred), muzički program, šah, joga itd.
"Mi volimo da verujemo da ljude na Piknik privlači činjenica da se od njih ništa ne traži, već da im pružamo prijatan prostor za neometano provođenje vremena. Trudimo se da ti dodatni sadržaji što manje remete mir i pažnju posetilaca, jer nam je osnovni cilj da podignemo svest o korišćenju javnih zelenih površina", napominje Radojković.
On dalje kaže da vidi napredak u tom pogledu posle osam godina organizovanja raznih događaja te da sve češće primećuje da ljudi i van termina održavanja piknika koriste parkove.
Kultura piknika došla je i do nas
"Kultura piknika je pre svega jedna urbana stvar gde se ljudi koji žive u zgradama bez dvorišta okupljaju na javnim površinama jer im fali kontakt sa prirodom", kaže organizator piknika.
Jelena Todorović
Osim toga, Fisher smatra da piknik razvija strpljenje čoveka jer mora da nauči da prihvati sve bube i mrave, koji su nepozvani gosti na svakom pikniku, a pritom tera ljude i da razmišljaju u tišini. Na kraju, ona piknik vidi i kao način da se promoviše zdrava ishrana.
"Mislim da naša kolektivna svest još uvek nije svarila činjenicu da živimo u velikom gradu gde svakodnevica melje i još uvek mislimo da nam ne fali kontakta sa prirodom. Deluje mi da, barem sa našim događajima, pravimo mali pomak ka napred", kaže Radojković.
(Dopunjeno kontekstom u prvom i četvrtom pasusu, dodat peti pasus o prodaji džina i sladoleda.)
