Knjige u egzilu: kako se ruska književnost razvija van domašaja Kremlja?

Početkom 2022. godine, novinar i izdavač Georgij Urušadze putovao je u Dubai kada je Rusija pokrenula invaziju punih razmera na Ukrajinu. U znak protesta, podneo je ostavku na funkciju nadgledanja tri velika ruska književna priznanja i počeo da traži načine da pomogne piscima koji žive u egzilu. "Otišao sam sa malim koferom i bez ikakvog dodatnog državljanstva", kaže Urušadze.

Godine 2023. pokrenuo je Freedom Letters, organizaciju koju vode volonteri i koja je u protekle tri godine objavila skoro 200 naslova. To je jedna od sve većeg broja kulturnih organizacija koje su se udružile sa knjižarama, distributerima i organizatorima sajmova knjiga kako bi izgradile književni otpor među ruskom dijasporom. Zajedno objavljuju, prodaju i distribuiraju knjige koje ne mogu da prođu kroz nove restriktivne zakone o cenzuri u Rusiji.

Danas te knjige uključuju sve ono što kritikuje rat, queer priče, prikaze upotrebe droga ili satanizma, zalaganje za dobrovoljno odsustvo roditeljstva ili dela koja promovišu zapadne vrednosti. "Svi naši autori ili učesnici su teroristi, ekstremisti i strani agenti. Gotovo da nemamo druge vrste", kaže Aleksandra Vahruševa, direktorka sajma knjiga na ruskom jeziku Prague Book Tower.

Šta bi na sve to rekli Tolstoj, Dostojevski i Čehov? | Depositphotos

 

Trenutni talas cenzure može se pratiti do romana za mlade "Leto u pionirskoj marami" (u originalu: Лето в пионерском галстуке), koji su 2021. napisale Elena Malisova i Katerina Silvanova, a koji prikazuje gej ljubavnu priču. Knjiga se toliko dobro prodavala da je pomogla da se pokrene donošenje drakonskih ruskih anti-LGBTQ zakona. Godine 2024. više od 250 naslova sa LGBTQ sadržajem nestalo je sa tržišta i iz knjižara. Godine 2025. vlasti su izvršile pretres jednog od najvećih ruskih izdavačkih konglomerata, Eksmo Books. Troje zaposlenih optuženo je za ekstremizam zbog prodaje queer književnosti i stavljeno je u kućni pritvor, što je izazvalo strah u celoj industriji. (Sve troje su priznali krivicu i sklopili sporazume o priznanju.)

 

Crvena pionirska marama u Sovjetskom Savezu i bivšoj Jugoslaviji bila je prepoznatljiv simbol i deo uniforme dece uzrasta od 7 do 15 godina. Simbolizovala je pripadnost omladinskom pokretu i proletersku revoluciju, a njen izgled i značenje preuzeti su iz sovjetske prakse | Depositphotos

 

Nakon toga, knjižare su se suočile sa novčanim kaznama i zahtevima izdavačima da prestanu da prodaju određene naslove. Knjige Piera Paola Pasolinija, Salmana Rushdieja i Simone de Beauvoir prodavane su sa bukvalno precrtanim odlomcima. Ovog proleća, direktiva usmerena protiv sadržaja povezanog sa drogama dovela je do toga da se knjige Puškina, Gogolja i Bulgakova pojave na policama sa nalepnicama upozorenja.

"Čak se i dečje knjige obeležavaju zbog pominjanja magičnih napitaka. To može da se protumači kao droga, pa zato dobijaju nalepnicu", kaže Kira Jarmiš, bivša portparolka opozicionog lidera Alekseja Navaljnog i sada glavna urednica izdavačke kuće One Book Publishing, koju je osnovala njegova udovica - Julia Navaljnaja. Nezavisni medij Agentstvo procenjuje da je oko 600 knjiga povučeno iz opticaja od 2023. godine, uključujući "Leva ruka tame" autorke Ursule K. Le Guin i "Kafka na obali mora" autora Harukija Murakamija.

Roman "Kafka na obali mora" je  objavljen 2002. godine. Knjiga prati dve paralelne, nadrealne priče koje se na kraju spajaju: petnaestogodišnjeg dečaka Kafku Tamuru koji beži od mračne edipovske kletve i starijeg čoveka Nakatu koji razgovara s mačkama | Delfi knjižare

Kao odgovor na to, Rusi izvan zemlje proširili su svoje interesovanje, kaže Lianna Akopova, menadžerka knjižare u Pushkin House u Londonu, organizaciji za kulturnu razmenu. "Pored knjiga o ratu, savremena književnost dijaspore istražuje i migraciju, identitet, kulturu, feminizam, queer iskustvo, dekolonizaciju, svakodnevnu stvarnost izgnanstva", kaže ona.

Tamizdat - objavljeno tamo

Neki ove radove opisuju kao novu verziju tamizdata, termina koji znači "objavljeno tamo", a koji se tokom Hladnog rata koristio za opisivanje rukopisa prokrijumčarenih iz Sovjetskog Saveza radi objavljivanja u Evropi ili SAD. Danas je tamizdat osnovna ponuda ruskih knjižara koje su nikle širom Evrope, Turske, Izraela i SAD, gde se procenjuje da se od dolaska Putina na vlast 1999. godine preselilo između milion i dva miliona Rusa.

Yasha Klots, vanredni profesor ruske i komparativne književnosti na Hunter College u Njujorku i osnivač Tamizdat Project, neprofitne organizacije i male izdavačke kuće, kaže da zna za 617 zasebnih izdanja koja su objavili ruski i beloruski autori van svojih matičnih zemalja od 2014. godine, kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu. Neka od njih su ponovna izdanja klasika za koje izdavači u inostranstvu veruju da će odjeknuti u trenutnoj političkoj klimi.

Sadašnji talas emigranata smatra se petim koji je napustio Rusiju od početka 20. veka. Većina njih ima visoko obrazovanje i podržava Ukrajinu; otišli su iz političkih, a ne ekonomskih razloga, prema analizi organizacije CASE, evropskog istraživačkog centra.

Ilustracija za Puškinovu 'Bajku o caru Saltanu' | Depositphotos

 

Anya Morlan-Stysis otvorila je Kvartira Books, neprofitnu knjižaru, biblioteku i prostor za događaje u Bruklinu, u SAD 2024. godine. "Vidimo mnogo češće talas imigranata koji će poslednji novac potrošiti na knjige", kaže ona. "Prethodni su želeli da im se deca asimiluju. Kada smo mi došli ovde, moji roditelji su podržavali to što govorim engleski. Nisam ni sa kim govorila ruski." Sada, kaže ona, roditelji koji posećuju njenu prodavnicu, koja prodaje kombinaciju dečje i književnosti za odrasle na ruskom, ukrajinskom i beloruskom, odlučni su da očuvaju svoje veze sa domovinom.

Da bi podržala tu želju, Morlan-Stysis organizuje različite događaje na ruskom jeziku, uključujući vreme za priče sa "drag kraljicama"; naučna predavanja o temama kao što su crne rupe, dopamin i teorije zavere; čitanja poezije; književne klubove; i prikupljanje pomoći za političke zatvorenike i Ukrajinu. "Želeli smo da budemo alternativni prostor", kaže Morlan-Stysis. "Možete ući u moju prodavnicu i ne potrošiti novac. Imamo udobne stolice, prostor za igru gde deca mogu da puze. Nudimo besplatno kafu, čaj i vodu."

Ista stranica iz dva izdanja knjige "Disappearing Act", a na ruskom objavljene pod nazivom "Fokus" autorke Marije Stepanove. Rusko izdanje cenzuriše reference na rusku invaziju Ukrajine | Pushkin House

Akopova, menadžerka knjižare Pushkin House u Londonu, kaže da knjižare koje vode imigranti mogu funkcionisati više kao kulturni centri, sa događajima osmišljenim da podstaknu dijalog i održe ljude povezanim sa onim što se dešava kod kuće. Za same vlasnike prodavnica, književna mreža dijaspore takođe služi kao važan sistem podrške.

"Imate zajednicu sa izdavačima, autorima i drugim knjižarama", kaže Dmitrij Sidorov, vlasnik Babel Books Vienna. "Na mnogo načina, vođenje ovakvog posla daje vam osećaj da niste sami i da ste potrebni."

Put do Rusije

Poput svojih sovjetskih prethodnika, današnja izdanja tamizdata i dalje pronalaze put do Rusije. Oko polovine knjiga koje Freedom Letters prodaje kupcima u Rusiji jesu fizička izdanja. Na njihovoj internet stranici kupci mogu naručiti knjige putem automatizovanog Telegram bota i platiti kriptovalutama. Alternativno, mogu kupiti paket nalepnica u rubljama i dobiti knjigu kao poklon. "Igramo igru mačke i miša sa vlastima i zasad pobeđujemo", kaže Urushadze.

Tokom video-poziva, direktorka sajma Prague Book Tower Vahruševa pokazuje dva primerka prvog toma knjige "Arhilepag Gulag" autora Aleksandra Solženjicina, jedan objavljen na uobičajen način i jedan objavljen kao tamizdat. Verzija tamizdata, kaže ona, "lakša je, tanja za otprilike jednu trećinu". Objavili su je ruski emigranti u Parizu, "posebno da bi bila preneta preko granice u koferima".

Njegove knjige su možda u koferu ili magacinu, ali spomenik Aleksandru Solženjicinu u Vladivostoku opstaje. Bronzana skulptura prikazuje pisca, dobitnika Nobelove nagrade, kako silazi sa broda na obalu. Otkriven je 2015. godine i obeležava njegov povratak u Rusiju 1994. godine, nakon dve decenije prisilnog izgnanstva | Depositphotos

Elektronske knjige bilo je lakše prokrijumčariti u Rusiju. "Sa razvojem tehnologije više ne zavisimo od veličine knjiga", kaže Vahruševa.

Nekoliko veb-stranica i aplikacija specijalizovano je za omogućavanje Rusima da preuzmu knjige nezavisnih izdavača na telefone ili druge uređaje. Meduza, poznati nezavisni medij koji izveštava o Rusiji, ima aplikaciju putem koje čitaoci mogu da preuzmu više od dvadeset knjiga za čitanje van mreže, uključujući "Volim Rusiju: izveštaj iz izgubljene zemlje" (u originalu: Моя любимая страна) autorke Elene Kostjučenko i "Rat i kazna: Priča o ruskoj opresiji i ukrajinskom otporu (u originalu: Война и наказание) novinara Mihaila Zigara.

Druga aplikacija, Pereplet, naplaćuje čitaocima izvan Rusije 14,99 evra mesečno za pristup biblioteci. Unutar Rusije pristup je besplatan. Na svojoj internet stranici, Pereplet navodi da su njihove knjige smeštene u šifrovanom formatu, a podmeni "Najčešće postavljana pitanja" preporučuje brisanje aplikacije pre prelaska granice ili posete državnoj instituciji.

 

StraightForward Foundation, neprofitna organizacija koju su osnovali prognani ruski izdavači, pomaže autorima koji govore ruski da pišu i objavljuju knjige u prevodu u inostranstvu. Iako autorima ne naplaćuje naknadu, zadržava nekomercijalna prava na njihove elektronske knjige, što znači da ih može besplatno distribuirati u Rusiji. PDF-ovi fondacije takođe se postavljaju na piratske sajtove i Telegram, gde je jedan naslov "'Naš posao je smrt': Celokupna istorija ČVK Wagner i njenog osnivača Evgenija Prigožina" (u originalu: Наш бизнес — смерть»: Полная история ЧВК «Вагнер» и ее основателя Евгения Пригожина) čiji su autori istraživački novinari Ilja Barabanov i Denis Korotkov - pregledalo više od 46.000 ljudi.

U knjizi "Naš biznis smrt" istražuje se kako je grupa plaćenika, koja se od 2014. godine borila u Ukrajini, Siriji i Africi, prerasla u moćnu vojnu strukturu povezanu sa ruskom državom. Knjiga opisuje put Prigožina, čoveka kriminalne prošlosti koji je u Putinovoj eri postao milijarder i oligarh, sve do pobune  2023. godine, kada su njegovi borci zauzeli sedište ruske vojske i krenuli prema Moskvi. Zasnovana na svedočenjima, arhivama i istraživanju na terenu, knjiga prikazuje mehanizme moći, kriminala i politike iza jedne od najpoznatijih plaćeničkih vojski savremenog doba | StraightForward Foundation

"Strašno je naručivati knjige poštom", kaže Felix Sandalov, izvršni direktor organizacije StraightForward. "Ljudi moraju biti u mogućnosti da dobiju knjige bez opasnosti i bez tragova."

Iako su tamizdat knjige politički značajne, njihova prodaja nije profitabilna. Čak i uz logističke izazove i troškove uvoza, knjige objavljene u Rusiji najveći su izvor zarade za knjižare na ruskom jeziku u inostranstvu. Jeftinije su za štampanje unutar Rusije i imaju velike tiraže, dok u zemlji i dalje živi više od 140 miliona ljudi.

Julia Grišenko otvorila je Murawei, internet knjižaru i izdavačku kuću sa sedištem u Berlinu, 2017. godine sa 400 naslova. Danas ih nudi 75.000. Prodaja knjiga iz zemlje sa zakonima o cenzuri predstavlja posebne izazove. Grišenko kaže da kupci povremeno naruče knjige koje budu zabranjene nedelju ili dve kasnije. "Ponekad smo morali da ljudima vratimo novac", kaže ona.

Ipak, Grišenko kaže da je samo oko 2,5 odsto knjiga u ponudi Muraweija tamizdat, ali one čine oko deset odsto prihoda. Sidorov kaže da je oko 20 odsto knjiga u njegovoj prodavnici objavljeno van Rusije. Dodaje da bi, ako "postane nemoguće uvoziti knjige iz Rusije", Babel Books Vienna imao "neodrživ poslovni model".

Ipak, za izdavače tamizdata profit nije poenta. "Knjiga je čin protesta, čin podrške, artefakt ratnog vremena. To je način na koji se opirem rastućem teroru u ovom svetu", kaže Urušadze, koga je ruska vlada 2024. godine proglasila stranim agentom. "Da sam želeo da zarađujem od knjiga, objavljivao bih kuvare. Ljudi uvek kupuju kuvare."