U svetu, gde je tehnologija već duboko ušla u svaki aspekt svakodnevnog života, pa čak i u izbor onoga što jedemo, 3D štampanje hrane nametnulo se kao sledeći veliki korak u evoluciji gastronomije. Očekuje se da će u narednih pet do deset godina 3D štampanje hrane postajati sve dostupnije, naročito u razvijenim zemljama, gde tehnološka ulaganja i interesovanje za personalizovanu ishranu stalno rastu. I dok na globalnom nivou ova tehnologija polako prelazi iz naučnofantastičnog koncepta u deo stvarnosti, legitimno je pitanje gde se mi nalazimo na toj mapi.
Šta je 3D štampanje hrane
Štampanje hrane pomoću 3D printera zasniva se na istim aditivnim principima kao i klasično 3D štampanje predmeta. Objekat se stvara nanosom slojeva materijala, ali u ovom slučaju umesto plastike ili metala koriste se jestive komponente - čokolada, testo, voćni pire, sir, mesne ili biljne smese.
Depositphotos
Proces počinje izradom digitalnog 3D modela hrane u kompjuterskom programu, koji se zatim pretvara u instrukcije (G-kodove) koje printer koristi da precizno nanosi sloj po sloj materijala, oblikujući željeni proizvod.
Pre nego što štampanje počne, potrebno je pripremiti materijal. Većina namirnica mora biti usitnjena, skuvana, samlevena ili pretvorena u pastu, pire ili prah. Stručnjaci kažu da je optimalna konzistencija izuzetno važna: smesa ne sme biti ni previše tečna (da se ne razliva), ni previše gusta (da ne začepljuje mlaznicu). Na primer, za štampanje jagoda potrebno je voće usitniti, dodati skrob i zagrejati do željene gustine. Slično je i sa mesom, povrćem ili čokoladom. Svaka smesa mora biti prilagođena zahtevima printera i željenom finalnom proizvodu.
|
* Proces 3D štampanja hrane odvija se u tri glavne faze:
|
Printeri rade na osnovu digitalnog dizajna, što omogućava kreiranje složenih oblika, a jedna od najvećih prednosti 3D štampanja hrane je mogućnost personalizacije. Svaki obrok može se precizno prilagoditi nutritivnim potrebama, alergijama, zdravstvenim stanjima ili estetskim željama pojedinca. Ovo je posebno važno za bolesne osobe, starije ljude, sportiste ili decu, ali i za sve koji žele inovativne, zdrave i funkcionalne obroke. 3D štampanje hrane omogućava izradu obroka sa tačno određenim odnosom makronutrijenata (proteina, ugljenih hidrata, masti), kalorija i mikronutrijenata, kao i dodavanje funkcionalnih sastojaka poput vitamina, minerala, probiotika ili biljnih ekstrakata koji doprinose zdravlju pojedinca.
Da li će printer postati jednako važan kao šporet?
Iako se ova tehnologija trenutno najviše razvija u kontekstu inovacija u ugostiteljstvu, zdravoj ishrani i eksperimentalnim kuhinjama, stručnjaci predviđaju njenu široku primenu. Profesor inovacija na Univerzitetu Kolumbija i kreator prvog 3D printera za hranu, Hod Lipson, izjavio je 2023. godine da će 3D printeri za hranu u nekoj formi biti uobičajeni u domaćim kuhinjama za pet godina, ali ovakve projekcije često se ostvaruju i brže od predviđenog.
Depositphotos
Prema poslednjem izveštaju Zion Market Research, globalno tržište 3D štampanja hrane prošle godine vredelo je oko 478 miliona dolara, a očekuje se da će dostići oko 9,3 milijarde dolara do 2034. godine, sa godišnjom stopom rasta od 34,8 odsto. Ovi brojevi jasno pokazuju da 3D štampanje hrane nije samo trend već praktičan i održiv alat koji redefiniše način na koji proizvodimo, serviramo i doživljavamo obroke.
Od štampanih zamena za biftek baziranih na biljnim proteinima, do peciva i deserata sa mikroskopskom preciznošću, određene kompanije poput Redefine Meat, Natural Machines i BeeHex već pokazuju šta sve je moguće sa 3D printerima za hranu. Čak i NASA eksperimentiše sa 3D hranom za astronaute na dugotrajnim misijama.
Zagovornici ovog koncepta poručuju da štampanje neće zameniti tradicionalnu kuhinju, već će je nadograditi. Prema njihovim rečima, restorani sa 3D štampanim menijima u budućnosti će biti standard, a ne izuzetak, i na tržištu će se nuditi sve više održivih alternativa – hrana od insekata, algi i biljaka fino obrađena putem printera. Cena, međutim, trenutno predstavlja glavnu prepreku za masovnu upotrebu ovih uređaja. Jedan takav uređaj košta od 1.000 do preko 10.000 evra, u zavisnosti od kompleksnosti.
Depositphotos
Može li ajvar da se digitalizuje
Trenutno, 3D štampanje hrane kod nas nije prisutno na komercijalnom nivou. Nijedan restoran, obrazovna institucija ili laboratorija nije se oglasila da koristi ovu tehnologiju. Čak i na nivou istraživanja, tema je slabo zastupljena u akademskim i tehnološkim krugovima. Ipak, nismo bez potencijala. Imamo inženjerske i tehnološke kapacitete, ali i bogato poljoprivredno nasleđe i domaće proizvode koji bi mogli da se prilagode za 3D procesiranje, a ljudi su sve otvoreniji za modernu kuhinju, gurmanska iskustva i zdravu ishranu.
Recimo, u Severnoj Makedoniji postojanje realnog prostora za tehnološke inovacije u gastronomiji, poslednjih godina se pokazalo i kroz konkretna dela. Sofija Daceva sa svojim timom razvila je formulu kojom se tačka zamrzavanja vina podiže sa minus 18 na nula stepeni i na tržištu lansira jedinstven proizvod - sladoled od vina, koji sada uspešno plasira i na regionalnom tržištu. Na razvoju novih i inovativnih funkcionalnih prehrambenih proizvoda godinama posvećeno radi i iskusan pčelar i magistar poljoprivrednih nauka Blagoje Najdovski. On je napravio mašinu koja proizvode suši na minus 40 stepeni u vakuumu, gde se kao finalni proizvod može dobiti med u prahu i čitava paleta voća, povrća i šumskih proizvoda u prahu. Iako se ovde ne radi o 3D štampanju hrane, ovi primeri jasno pokazuju da postoji interes i mehanizmi, uključujući i finansijsku podršku, za istraživanje i razvoj "nestandardne" hrane i u Adria regionu.
3D štampanje hrane neće zameniti tradicionalnu kuhinju, naročito ne kod nas, gde je hrana kulturni i emotivni identitet, ali to ne znači da je nemoguće da jednog dana sednemo u restoran gde ćemo kao glavno jelo naručiti sarmu, a desert će biti 3D štampana skulptura od čokolade, ispunjena lokalnim ukusima. Stoga, možda pravo pitanje nije da li će ova tehnologija doći i kod nas, već ko će je prvi prepoznati.
.webp){kind=icon}
